Nagli temperaturni skokovi najviše utiču na trudnice, starije žene i osobe s hroničnim bolestima – evo šta savetuje struka

U Srbiji su poslednjih dana česte nagle promene vremena, što je izazvalo niz zdravstvenih tegoba kod žena, naročito kod trudnica, starijih od 65 godina, dece i osoba sa hroničnim oboljenjima. Posle intenzivnih tropskih vrućina usledilo je osveženje, ali je vazduh ostao vlažan, što dodatno opterećuje organizam i otežava prilagođavanje. Najveći izazov nije samo visoka temperatura ili naglo zahlađenje, već konstantne izmene toplog i hladnog, zbog kojih telo menja način funkcionisanja – tokom vrućina se rashlađuje znojenjem i širenjem krvnih sudova, a kada zahlađenje nastupi, ponaša se potpuno drugačije. Zbog toga mnoge žene osećaju iscrpljenost, glavobolje, slabiju koncentraciju i umor.

Posebno su ugrožene trudnice i žene sa srčanim ili respiratornim tegobama. Dr Snežana Marković, internista, ističe: “Nagli skokovi i padovi temperature mogu pogoršati simptome kod žena koje imaju visok pritisak ili astmu. Zato je važno redovno uzimati terapiju i izbegavati izlazak napolje u najtoplijem delu dana.” Deca i osobe sa hroničnim bolestima takođe često doživljavaju malaksalost i brže se zamaraju. Povišena vlažnost vazduha usporava isparavanje znoja s kože, pa je osećaj zamora i otežanog disanja prisutniji čak i kada spoljašnja temperatura padne.

Kako bi se lakše podnele ovakve meteorološke oscilacije, stručnjaci savetuju da pijete dovoljno vode čak i kada ne osećate žeđ, birate lagane obroke bogate povrćem i voćem, nosite svetlu, prozračnu odeću od prirodnih materijala i izbegavate boravak na direktnom suncu u najtoplijim satima dana. Takođe, treba izbegavati naglo rashlađivanje klima uređajima, a temperatura između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora ne bi smela da bude previše različita.

Obratite pažnju na simptome upozorenja – ako se pojave vrtoglavica, jaka glavobolja, otežano disanje ili bol u grudima, najbolje je odmah konsultovati lekara. Dr Marković savetuje: “Redovan san, umerena fizička aktivnost ujutru ili uveče i dobra hidratacija mogu pomoći telu da lakše pregura ove oscilacije.”

Za preciznu dijagnozu i individualne savete obavezno se obratite svom lekaru. Prateći preporuke stručnjaka, moguće je značajno smanjiti rizik od zdravstvenih problema izazvanih naglim promenama vremena.

Novo istraživanje pokazuje da žene koje hodaju bržim tempom imaju manji rizik od demencije i gubitka pamćenja

Nedavna studija iz Sjedinjenih Američkih Država donosi važne informacije o tome koliko je brzina hodanja povezana sa zdravljem mozga kod starijih osoba, posebno žena. Naučnici sa univerziteta Stony Brook analizirali su skoro 4.000 odraslih ispitanika iz tri velike grupe i otkrili da osobe koje spadaju u kategoriju “super pokretača” – ljudi u osamdesetim godinama koji hodaju brže od proseka – imaju značajno manju verovatnoću za razvoj kognitivnog pada, demencije i Alzheimerove bolesti, koja utiče na pamćenje i sposobnost razmišljanja.

Ova studija ističe da i najmanja promena u svakodnevnoj navici može imati veliki uticaj na zdravlje mozga. Žene koje su uvele brže hodanje u rutinu postizale su bolje rezultate na testovima pamćenja i logičkog zaključivanja u odnosu na one koje su hodale sporije. Ovo je posebno značajno jer se broj osoba obolelih od demencije i sličnih bolesti povećava sa godinama, a žene su najčešće pogođene.

Stručnjaci smatraju da je tempo hodanja vrlo jednostavan, ali snažan pokazatelj ne samo fizičkog zdravlja već i stanja mozga. Profesor neurologije sa Stony Brook univerziteta, dr Joe Verghese, ističe: “Brzina hodanja nije samo odraz fizičke spremnosti, već i funkcije mozga. Starije žene koje hodaju brže mogu usporiti pojavu problema sa pamćenjem.” Pored toga, žene koje su među najbržima u svojoj starosnoj grupi znatno ređe razvijaju simptome demencije ili Alchajmerove bolesti.

Važno je znati da ne morate trenirati ni trčati – već je dovoljno 20 do 30 minuta brže šetnje dnevno. Ovako jednostavna fizička aktivnost može pomoći cirkulaciji, jačanju srca i usporavanju promena mozga koje dolaze sa godinama.

Na osnovu ovih otkrića, lekari savetuju ženama svih uzrasta da obrate pažnju na tempo hodanja, posebno nakon 60. godine. Neurohirurg dr Randy D’Amico objašnjava: “Ukoliko primetite da vam je potrebno više vremena za kraće udaljenosti nego ranije, to može biti znak da treba da obratite pažnju na zdravlje.”

Profesor fiziologije dr Nikhil Satchidanand takođe savetuje: “Redovno hodanje, uz povremeno ubrzavanje tempa, može poboljšati ne samo fizičko već i psihičko stanje žene u poznijim godinama.” Ovakav vid kretanja smanjuje rizik od depresije, pomaže u održavanju telesne mase i doprinosi kvalitetnijem snu.

Ukoliko primetite probleme sa pamćenjem ili poteškoće u kretanju, obavezno se obratite izabranom lekaru, jer samo stručnjak može dati pravu dijagnozu i preporuke. Zapamtite, brza šetnja je važna, ali jednako su bitni i zdrava ishrana, dovoljno sna i mentalne vežbe za prevenciju bolesti mozga.

Otkrijte zašto ovaj poremećaj može dugo ostati neprimećen i koje simptome ne smete da ignorišete

Poznati američki biohaker i preduzetnik Brajan Džonson (48), poznat po ulaganjima u usporavanje procesa starenja, javno je podelio svoju borbu sa autoimunim gastritisom – stanjem koje, kako stručnjaci upozoravaju, često prođe neprimećeno godinama. Kod autoimunog gastritisa dolazi do toga da imuni sistem greškom napada sopstvenu sluznicu želuca, a bolest se često razvija bez jasnih simptoma, zbog čega mnoge osobe, naročito žene, ostaju dugo bez dijagnoze.

Džonson smatra da je svoje zdravlje uspeo donekle da zaštiti zahvaljujući posvećenosti ishrani i fizičkoj aktivnosti prethodnih pet godina. Ipak, bolest mu je otkrivena tek nakon višegodišnjih problema sa niskim nivoom gvožđa. Detaljnim analizama utvrđeno je da njegov organizam ne može da apsorbuje dovoljno gvožđa iz hrane, što je posledica nedostatka želudačne kiseline.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju hroničan umor, malaksalost, bledilo, vrtoglavicu i kratak dah pri aktivnostima. Kod mnogih se javlja i trnjenje šaka i stopala zbog manjka vitamina B12. Ako bolest traje duže vreme, može da dovede do ozbiljnije anemije i neuroloških tegoba.

Prema Cleveland Clinic, autoimuni gastritis pogađa između 0,5 i 2% populacije, ali stručnjaci smatraju da je broj obolelih zapravo mnogo veći jer mnogi nisu ni svesni svog stanja. Posebno su rizične osobe koje već imaju neku autoimunu bolest, poput bolesti štitaste žlezde ili dijabetesa tipa 1.

U slučaju Brajana Džonsona, autoimuni tireoiditis (Hašimotova bolest) dijagnostikovan mu je još sa 21 godinom, a kasnije se razvio i autoimuni gastritis. Stručnjaci ističu da svi koji već imaju jednu autoimunu bolest imaju povećan rizik da tokom života razviju još neku, a kod žena se ovaj rizik dodatno povećava u periodima hormonskih promena.

Dr Ana Kalaba, gastroenterolog, naglašava: “Autoimuni gastritis može dovesti do oštećenja sluznice želuca i teške anemije jer telo ne upija dovoljno vitamina B12 i gvožđa. Zato je redovna laboratorijska kontrola važna za sve koji imaju hroničan umor ili već postojeću autoimunu bolest.”

Zbog svega toga, ako primetite dugotrajan umor, bledilo, vrtoglavicu ili trnjenje ruku i nogu, obavezno se javite lekaru. Žene koje već imaju dijagnozu autoimune bolesti ili slične slučajeve u porodici posebno treba da budu oprezne. Pravovremeno prepoznavanje može sprečiti ozbiljne komplikacije poput trajne anemije i neuroloških problema.

Na kraju, važno je znati da ni najzdraviji način života ne garantuje da se autoimuna bolest neće razviti, ali redovne kontrole i pažljivo slušanje sopstvenog tela mogu biti presudni za rano otkrivanje i uspešno lečenje. “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.”