Jednostavna promena načina posluživanja obroka može sprečiti nagle oscilacije energije i smanjiti želju za slatkišima

Sve više nutricionista ističe da redosled u kojem jedemo određene namirnice tokom obroka ima snažan uticaj na nivo šećera u krvi, posebno kod žena koje se često bore sa promenama energije ili jakom željom za slatkišima nakon jela. Stručnjaci sa Univerziteta Ohajo Stejt preporučuju metod poznat kao „food sequencing“, koji podrazumeva da najpre jedemo povrće bogato vlaknima, zatim proteine i masti, dok ugljene hidrate ostavljamo za kraj obroka.

Na primer, ukoliko za ručak imate salatu, pečeno meso i pirinač, preporuka je da prvo pojedete salatu, zatim meso, a pirinač na kraju. Istraživanja pokazuju da ovakav raspored usporava apsorpciju ugljenih hidrata, zbog čega se glukoza u krvi podiže postepeno, a ne naglo.

Studija objavljena u časopisu „Diabetes Care“ potvrđuje da osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju stabilniji nivo šećera kada ugljene hidrate unose poslednje, a ne na početku jela. Razlog je što vlakna, proteini i masti usporavaju varenje, čime se smanjuje opterećenje na pankreas i insulinsku reakciju organizma.

Primenu ovog principa lako možete uvesti u svakodnevnu ishranu bez potrebe za strogim dijetama ili izbacivanjem omiljenih namirnica. Za doručak je preporuka da prvo pojedete jaja ili jogurt, a tost ili pecivo sačekaju za kraj. Za večeru, povrće i proteinski deo (poput ribe ili piletine) konzumirajte pre testenine ili krompira.

Nutricionistkinja dr Milica Novaković posebno ističe: “Često žene misle da moraju potpuno izbaciti hleb ili testeninu da bi kontrolisale šećer, ali promena redosleda može biti podjednako efikasna i jednostavnija za održavanje.”

Ovaj način serviranja hrane posebno je koristan ženama sa insulinskom rezistencijom, ali i svima koji žele izbalansiran nivo energije tokom dana, bez potrebe za odricanjem omiljenih ukusa. Stručnjaci preporučuju konsultaciju sa nutricionistom ukoliko imate hronične probleme sa šećerom u krvi ili sumnjate na neko zdravstveno stanje. Iako se radi o maloj promeni, ovakav način ishrane može doneti značajne benefite za zdravlje i svakodnevnu vitalnost.

Uvođenjem dva kivija u svakodnevnu ishranu lako povećavate unos vlakana i podržavate probavu

Briga o zdravlju creva i dovoljan unos vlakana postali su važne teme za mnoge žene. Stručnjaci naglašavaju da je jednostavan i ukusan način za poboljšanje varenja upravo uključivanje dva kivija dnevno u jelovnik. Kivi je izuzetno bogat i rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima, što olakšava digestiju, omogućava redovnije pražnjenje creva i doprinosi osećaju sitosti tokom dana.

Prema rečima nutricionistkinje i autorke knjige o vlaknima, Emme Bardwell, “kiviji su među retkim namirnicama za koje je klinički dokazano da pomažu kod zatvora”. Emma Bardwell ističe i dodatnu prednost ovog voća: “Kivi sadrži enzim aktinidin koji potpomaže razgradnju proteina i može ubrzati pražnjenje želuca”.

Preporučeni dnevni unos vlakana za odrasle iznosi 30 grama, ali istraživanja pokazuju da većina ljudi ne unosi ni polovinu te količine. Posebno žene često ne postižu preporučeni unos, što može dovesti do usporene probave, umora, promena na koži, osećaja nadutosti i lošeg raspoloženja. Samo jedna šolja kivija sadrži oko 5 grama vlakana, pa dva kivija za doručak ili užinu mogu značajno doprineti ukupnom unosu vlakana tokom dana.

Vlakna su važna za stabilniji nivo šećera u krvi, održavanje ravnoteže crevne mikroflore i smanjenje upalnih procesa u organizmu. Iako ih telo ne može svariti jer su oblik ugljenih hidrata, vlakna su ključna za pravilno funkcionisanje našeg digestivnog sistema.

Ako primetite povremene zatvore, neredovno pražnjenje creva, osećaj težine posle jela ili promenljivo raspoloženje, možda ne unosite dovoljno vlakana. Zato nutricionistkinje preporučuju da, pored povrća, mahunarki i integralnih žitarica, u svakodnevnu ishranu uvrstite kivi – kao jednostavan i ukusan način da poboljšate svoje zdravlje.

Za žene koje žele da brinu o svom telu, dva kivija dnevno predstavljaju malu, ali važnu promenu sa značajnim efektom.

Mit o pivu kao pomoći kod bubrežnih kamenaca može pogoršati stanje, a žene su posebno izložene riziku

Sve češće se na društvenim mrežama i u razgovorima može čuti savet da pivo pomaže u izbacivanju kamena iz bubrega. Ova tvrdnja, koja se brzo širi zahvaljujući ličnim iskustvima i kratkim video zapisima, zapravo nema medicinsku potvrdu. Posebno je popularna među ženama, koje često traže brza rešenja za zdravstvene probleme, ali ovakav pristup može biti opasan.

Nefrolog dr Atul D. Sajgure naglašava: „Pivo ne pomaže u smanjenju rizika od kamena u bubregu. To je mit koji može imati ozbiljne posledice po zdravlje.“ On pojašnjava da je zabuna nastala zbog pogrešnog razumevanja diuretičkog efekta alkohola. Istina je da alkohol, pa i pivo, podstiče češće mokrenje i izbacivanje tečnosti, što može stvoriti utisak da se bubrezi ‘čiste’. Međutim, gubitak vode vodi do dehidratacije, zbog čega se urin zgušnjava i u njemu raste koncentracija minerala koji podstiču nastanak kamena.

Dr Sajgure ističe da je u svojoj praksi imala više slučajeva pacijentkinja koje su pivo pokušavale koristiti kao način za rešavanje kamena u bubregu, ali su time samo pogoršale svoje stanje. Žene su posebno u riziku, jer su zbog svoje fiziologije sklonije dehidrataciji, što može dovesti do dodatnih problema – od infekcija do većih šansi za formiranje novih kamenčića.

Ovaj mit potiče iz verovanja da pivo može da ‘ispira’ bubrege, ali stručnjaci savetuju da je voda ipak najefikasniji napitak za očuvanje zdravlja bubrega. Pravilna hidratacija, uravnotežena ishrana i redovne kontrole kod lekara su najpouzdaniji načini za prevenciju i kontrolu bubrežnih kamenaca.

Ženama se posebno preporučuje da ne pribegavaju rešenjima bez naučne osnove, jer posledice mogu biti ozbiljne. Najbolje je posavetovati se sa stručnjakom i slediti provere savete iz oblasti nefrologije. Kako dodaje dr Sajgure: „Alkoholna pića nisu prevencija ni lek za probleme sa bubrezima. Prava prevencija su zdrave navike i pravovremena medicinska pomoć.“