Lideri potvrdili evropske aspiracije Jermenije i dogovorili nova ulaganja i podršku reformama

Lideri Jermenije i Evropske unije održali su danas prvi zvanični samit u Jerevanu, gde je potpisana zajednička deklaracija o jačanju saradnje i evropskoj perspektivi Jermenije. Samit je označen kao istorijski korak u odnosima dve strane, a u fokusu su bile evropske težnje Jermenije, ekonomska podrška i bezbednosna saradnja, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Na samitu je potvrđena strateška namera Jermenije da se približi Evropskoj uniji, uz podršku Brisela njenom suverenitetu i sprovođenju reformi. Evropska unija je zvanično primila k znanju usvajanje „Zakona o pokretanju procesa pristupanja Jermenije EU” iz marta 2025. godine, čime je potvrđena namera Jerevana za evrointegracije. “Budućnost Jermenije moraju odrediti njeni građani slobodno i demokratski”, navedeno je u zajedničkoj izjavi, uz napomenu da će EU podržati usklađivanje jermenskog zakonodavstva sa evropskim standardima.

Ekonomsku agendu obeležila je najava da će investicije EU kroz strategiju „Global Gateway” dostići iznos od 2,5 milijardi evra (oko 293,2 milijarde dinara), dok je aktuelni plan za otpornost i rast vredan 270 miliona evra (oko 31,7 milijardi dinara). Razmatraju se i novi oblici finansijske podrške Jermeniji nakon 2027. godine. Poseban naglasak stavljen je na regionalnu povezanost, uključujući podršku jermenskoj inicijativi „Raskrsnica mira” i napredak na projektu „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet” (TRIPP), kao i razmatranje uključivanja Jermenije u projekat podvodnog energetskog kabla ispod Crnog mora radi diverzifikacije energetskih izvora.

U oblasti bezbednosti, potpisani su sporazumi o jačanju odbrambene otpornosti Jermenije, a najavljeno je uspostavljanje nove Partnerske misije EU koja će pomagati u upravljanju krizama. Potvrđena su i dva bespovratna paketa pomoći u okviru Evropskog mirovnog instrumenta (EPF) u ukupnom iznosu od 30 miliona evra (oko 3,5 milijardi dinara), namenjena jačanju otpornosti i interoperabilnosti jermenskih oružanih snaga.

Samit je doneo i konkretne vesti za građane, među kojima je i napredak u dijalogu o liberalizaciji viznog režima, što bi u budućnosti moglo omogućiti jermenskim državljanima putovanje u EU bez viza. Jermenija je izrazila nameru da se pridruži zajedničkim poduhvatima EU u oblasti čipova i veštačke inteligencije, usklađujući se sa evropskim standardima. Obe strane su se obavezale na saradnju u sprečavanju zaobilaženja EU sankcija, naročito kada je reč o robi dvostruke namene i osetljivim tehnologijama.

Lideri su takođe pohvalili napore za postizanje mira između Jermenije i Azerbejdžana i pozvali na potpisivanje mirovnog sporazuma zasnovanog na principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i na normalizaciju odnosa Jermenije i Turske. Samit u Jerevanu, održan neposredno nakon 8. samita Evropske političke zajednice, pozicionirao je Jermeniju kao ključnog partnera EU na Južnom Kavkazu i otvorio novu fazu političke i bezbednosne saradnje.

Bivši američki predsednik izjavio da ukrajinske snage pokazuju veću efikasnost i izdržljivost od evropskih partnera

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp istakao je tokom javnog obraćanja da ukrajinska vojska pokazuje izuzetnu otpornost i borbenost, ocenjujući njene sposobnosti kao nadmoćne u odnosu na snage evropskih saveznika iz NATO alijanse. Tramp je naveo da su ukrajinske snage demonstrirale visok stepen veštine na ratištu, bez obzira na kvalitet opreme kojom raspolažu.

„Oni se bore. Bez obzira na to da li je oprema kojom raspolažu odlična ili nešto manje od toga, oni su sposobni da se bore. Bolji su od bilo kog našeg NATO saveznika“, izjavio je Tramp. On je dodao da su ukrajinske trupe uspešno zadržale prodore ruskih snaga tokom dužeg perioda, naglašavajući: „Oni su bolji od bilo koga u Evropi u ovoj borbi.“

Govoreći o odnosu sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, Tramp je istakao da gaji simpatije prema ukrajinskom lideru, ali je pomenuo i jedan raniji susret u Beloj kući koji je, prema njegovim rečima, imao „agresivan momenat“ sa Zelenskijeve strane. Tramp nije precizirao na koji incident misli, ali je potvrdio da generalno imaju korektan odnos.

Analitičari ocenjuju da Trampove izjave predstavljaju značajno priznanje ukrajinskoj vojsci, posebno imajući u vidu njegovu raniju kritiku nivoa vojnih davanja ostalih članica NATO pakta. Naglašavajući da se Ukrajinci „bore bolje od bilo koga u Evropi“, Tramp je ukazao na potrebu da evropske države preispitaju sopstvene odbrambene kapacitete i doprinos kolektivnoj bezbednosti.

Ove izjave dolaze u trenutku kada se na međunarodnom nivou vodi rasprava o nastavku vojne pomoći Kijevu i potencijalnim mirovnim pregovorima.

Američko ministarstvo odbrane angažovalo mornaricu i avijaciju, potvrđeno prisustvo po naređenju predsednika

Američko ministarstvo odbrane saopštilo je pokretanje operacije pod nazivom „Projekat sloboda“ sa ciljem obezbeđivanja slobodnog protoka trgovine kroz strateški važan Ormuski prolaz. Operacija je pokrenuta kao odgovor na, kako navode zvaničnici, iransku agresiju u toj oblasti.

Prema rečima generala Dena Kejna, predsedavajućeg Združenog generalštaba, američke vojne snage rasporedile su razarače sa vođenim projektilima i druge ratne brodove radi detekcije i neutralizacije pretnji, uključujući brze čamce i dronove-kamikaze. „Na površini, naši razarači i ratni brodovi uspešno detektuju i neutrališu iranske pretnje, uključujući brze čamce i dronove-kamikaze“, izjavio je general Kejn.

On je istakao da je u operaciji angažovano više od 100 lovaca i jurišnih letelica, sa i bez posade, koje pod komandom 82. vazdušnoprevozne divizije vrše neprekidno dežurstvo iznad zone pojačane bezbednosti.

Sekretar odbrane Hegset naveo je da je operacija pokrenuta po direktnom naređenju predsednika Trampa, uz jasnu instrukciju da se međunarodni trgovinski putevi moraju zaštititi pod okriljem „Projekta sloboda“. Zvaničnici su saopštili da operacija već daje rezultate na terenu i da američke snage nadziru i štite ključne vazdušne i pomorske pravce u regionu.