Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija dobijaju sredstva za konkurentnost, inovacije i digitalizaciju, dok Srbija i BiH nisu uključene u ovom krugu

Evropska komisija je saopštila da je odobrila ukupno 212,8 miliona evra za podršku reformama i investicijama u Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, u okviru Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan. Ova sredstva su dodeljena nakon što su pomenute zemlje ispunile kriterijume u oblastima kao što su poslovna konkurentnost, inovacije, obrazovanje i digitalizacija.

Albaniji je odobreno 49 miliona evra, Crnoj Gori 44,2 miliona evra, a Severnoj Makedoniji 65,7 miliona evra. Ovo je deo ukupnih isplata koje za Albaniju dostižu 212,8 miliona evra, za Crnu Goru 89,3 miliona evra, a za Severnu Makedoniju 142,1 milion evra. U Albaniji će od isplaćenih 49 miliona evra, 22,8 miliona evra biti preneto u državni budžet, dok će ostatak biti raspoloživ za investicione projekte kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Crna Gora će u budžet dobiti 20,6 miliona evra, a preostala sredstva ići će na investicije putem WBIF-a. U Severnoj Makedoniji, 30,6 miliona evra biće uplaćeno u državni budžet, a ostala sredstva usmerena na investicijske projekte preko WBIF-a.

Reforme u Albaniji uključuju poboljšanje poslovnog okruženja, podsticanje investicija i inovacija, kao i proširenje pristupa finansiranju, posebno za startupove i kompanije iz zelenog i digitalnog sektora. U Crnoj Gori reforme obuhvataju istraživanje i inovacije, podršku naučnicima, preduzećima i istraživačkim institucijama, kao i jačanje nacionalnog inovacionog ekosistema. Severna Makedonija ulaže u osnovno i srednje obrazovanje i širenje digitalne infrastrukture i IT opreme u školama.

Sredstva namenjena za WBIF, nakon odobrenja upravnog odbora, biće korišćena za infrastrukturne projekte u održivom transportu, čistoj energiji, digitalizaciji i razvoju ljudskog kapitala, a svi projekti realizovaće se u saradnji sa partnerima iz regiona i međunarodnim finansijskim institucijama.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos istakla je da Plan rasta donosi konkretne koristi za građane Zapadnog Balkana. „U Albaniji je sve lakše pokrenuti i razviti posao. U Crnoj Gori, naučnici dobijaju veću podršku da inovativne ideje pretvore u konkretne proizvode. U Severnoj Makedoniji, studenti će imati bolji pristup modernoj IT opremi u učionicama. Ovo pokazuje kako se reforme prevode u vidljive koristi za građane“, ocenila je Kos.

Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da regionu omogući koristi od članstva pre pristupanja Evropskoj uniji, podstakne ekonomsku saradnju i ubrza reforme vezane za EU standarde. U ovom krugu isplata, Srbija i Bosna i Hercegovina nisu dobile sredstva.

Sredstva EU omogućila razvoj tehnoloških rešenja, protivpožarne zaštite i turističkih kapaciteta u Srbiji

Privrednici iz Srbije sve više koriste dostupne fondove Evropske unije kako bi unapredili svoje poslovanje i povećali izvoz na tržište EU, bez čekanja na formalno članstvo Srbije u Uniji. Tokom događaja „EU nedelja mogućnosti“, koji su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Evropska kuća, preduzetnici su iz svih delova zemlje podelili svoja iskustva korišćenja evropskih sredstava.

Sredstva Evropske unije usmerena su na različite namene: razvoj sofisticiranih tehnoloških rešenja za rehabilitaciju pacijenata sa neurodegenerativnim bolestima, proizvodnju inovativne protivpožarne zaštite, kao i izgradnju seoskih kapaciteta za turiste. Ovi primeri pokazuju da ekonomsko povezivanje ne mora da čeka na formalno članstvo, već da su mogućnosti za unapređenje poslovanja dostupne kroz postojeće programe podrške.

Preduzetnici su tokom događaja govorili o procedurama za konkurisanje za različite vidove EU podrške, ukazujući na važnost odgovarajućeg informisanja i pripreme. Posebno je istaknuto da su saveti stručnjaka u procesu prijave često dragoceniji od samog iznosa dobijenih sredstava, jer povećavaju šanse za uspešnu realizaciju projekata i kasnije plasman na zahtevno evropsko tržište.

Događaj je ukazao na raznolikost sektora u kojima su sredstva EU iskorišćena, uključujući zdravstvo, zaštitu od požara i turizam. Iskustva domaćih preduzetnika potvrđuju da je podrška Evropske unije značajan podsticaj za inovacije i izvoz, a aktivno učešće u ovim programima doprinosi razvoju celokupne privrede Srbije.

Stopa smrtnosti Bundibugyo soja iznosi od 30 do 50 odsto, epidemija zahvatila i Ugandu

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 20. maja 2026. godine epidemiju ebole u Demokratskoj Republici Kongo kao „vanrednu situaciju od međunarodnog značaja za javno zdravlje“. Trenutno se u zemlji širi Bundibugyo soj ebole, čija stopa smrtnosti iznosi između 30 i 50 odsto, što prema zvaničnim informacijama predstavlja ozbiljnu pretnju ali nižu u odnosu na pojedine ranije epidemije Zair soja.

Ebola je teška zarazna bolest koja dovodi do visoke temperature, oštećenja krvnih sudova, krvarenja, otkazivanja organa i smrti. Prvi put je identifikovana 1976. godine u centralnoj Africi, a većina dosadašnjih epidemija dogodila se upravo na tom području. Bundibugyo soj je prvi put zabeležen u Ugandi 2007. godine, a širi se direktnim kontaktom sa telesnim tečnostima zaraženih osoba, najčešće u uslovima kada se oboleli neguju bez zaštitne opreme.

Epidemija se proširila i na Ugandu, koja se graniči sa Demokratskom Republikom Kongo. Zbog čestih prelazaka ljudi, životinja i robe preko granice, bolest može da se proširi pre nego što bude identifikovana. Svetska zdravstvena organizacija je zbog aktuelne situacije proglasila najviši nivo globalnog zdravstvenog upozorenja, navodeći da je potrebno međunarodno delovanje kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.

Vanredna situacija omogućava bržu identifikaciju slučajeva, izolaciju obolelih, praćenje kontakata i edukaciju javnosti o rizicima. Iako je proglašeno najviše upozorenje, stručnjaci ističu da nema realne opasnosti da će epidemija prerasti u globalnu. Za razliku od koronavirusa, Bundibugyo se ne prenosi respiratornim putem, zbog čega nije verovatno da će doći do širenja na druge kontinente. Dosadašnje epidemije ebole u Africi nisu izazvale pandemiju u Evropi, između ostalog zahvaljujući efikasnijim zdravstvenim sistemima i bržoj reakciji nadležnih službi.

Kako je objavljeno, proglašenje vanredne situacije ima za cilj da ubrza međunarodnu saradnju i omogući efikasniju borbu protiv širenja bolesti.