Connect with us

Domaće

Cena brent nafte pala ispod 100 dolara, evropski indeksi rastu iznad 3 odsto

Američka nafta WTI na 97,089 dolara, DAX porastao na 23.315,72 poena, gas na TTF 49,765 evra po megavatsatu

Objavljeno pre

4 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Jack & sue drafahl

Američka nafta WTI na 97,089 dolara, DAX porastao na 23.315,72 poena, gas na TTF 49,765 evra po megavatsatu

Cena nafte tipa brent danas je pala ispod 100 dolara po barelu, dok su evropski berzanski indeksi zabeležili snažan rast. Pad cene nafte usledio je nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa da bi vojne operacije SAD u Iranu mogle biti okončane u naredne dve do tri nedelje. Tramp će se prema najavama obratiti američkoj javnosti povodom situacije na Bliskom istoku, u četvrtak u 3 sata ujutro po srednjoevropskom vremenu, prenosi CNBC.

Na berzama, cena američke sirove nafte WTI u 9.30 časova pala je za 4,23 odsto na 97,089 dolara po barelu, dok je brent nafta zabeležila pad od 4,1 odsto i iznosi 99,704 dolara. Indeks Frankfurtske berze DAX porastao je za 3,02 odsto na 23.315,72 poena, francuski CAC 40 za 2,32 odsto na 7.998,52 poena, britanski FTSE 100 za 1,76 odsto na 10.353,26 poena, a moskovski MOEX za 0,21 odsto na 2.782,03 poena.

Evropski fjučersi prirodnog gasa za maj na holandskom TTF čvorištu otvorili su se cenom od 49,765 evra za megavatsat. Cena zlata je porasla na 4.732,22 dolara za trojnu uncu, dok je cena pšenice pala na 6,0708 dolara za bušel (1 bušel = 27,216 kg).

Na valutnim tržištima, evro je ojačao na 1,15880 dolara, što je rast od 0,3 odsto u poređenju sa početkom trgovanja. Na američkom tržištu akcija, Dow Jones indeks je na zatvaranju u utorak porastao za 2,49 odsto na 46.341,51 poen, S&P 500 za 2,91 odsto na 6.528,52 poena, a Nasdaq za 3,83 odsto na 21.590,63 poena.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Domaće

TSMC povećao profit za 77 odsto, prihodi dostigli 39,5 milijardi dolara u Q2 2026

Potražnja za čipovima za veštačku inteligenciju donela rast prihoda od 36 odsto, investicija od 100 milijardi dolara u Arizoni

Objavljeno pre

28 sekundi

,

jul 16, 2026

Objavio:

TSMC povećao profit za 77 odsto, prihodi dostigli 39,5 milijardi dolara u Q2 2026

Potražnja za čipovima za veštačku inteligenciju donela rast prihoda od 36 odsto, investicija od 100 milijardi dolara u Arizoni

Kompanija Taiwan Semiconductor Manufacturing Company (TSMC), najveći svetski proizvođač čipova po ugovoru, ostvarila je neto profitnu stopu od 77 odsto u drugom kvartalu 2026, dok su kvartalni prihodi dostigli 39,5 milijardi dolara (oko 4,2 biliona dinara), pokazuju zvanični podaci kompanije. U poređenju sa istim periodom prošle godine, TSMC je zabeležio rast prihoda od 36 odsto, čime je kompanija prevazišla očekivanja analitičara.

Najveći doprinos ukupnim prihodima u 2026. godini došao je iz segmenta visokoperformansnog računarstva, koji uključuje čipove za veštačku inteligenciju i data centre, sa udelom od 66 odsto. Pametni telefoni su učestvovali sa 22 odsto prihoda, dok je sektor interneta stvari (IoT) imao udeo od 5 odsto.

Potražnja za naprednim čipovima, pre svega za potrebe veštačke inteligencije, ostaje izuzetno snažna, što je potvrdio i predsednik kompanije Si Si Vej. On je izjavio da TSMC očekuje prihode u trećem kvartalu 2026. u rasponu od 44,6 do 45,8 milijardi dolara (oko 4,8 do 4,9 biliona dinara), uz operativnu maržu od 56 do 58 odsto.

„Potražnja za čipovima namenjenim primeni veštačke inteligencije i dalje je izuzetno snažna“, izjavio je Si Si Vej, predsednik TSMC-a. Kompanija ističe da će nastavak snažnog rasta u ovom segmentu biti ključan za buduće rezultate.

TSMC je najavio dodatnu investiciju od 100 milijardi dolara (oko 10,8 biliona dinara) u Arizoni, čime će ukupna ulaganja u toj američkoj saveznoj državi dostići 265 milijardi dolara (oko 28,6 biliona dinara). Sredstva će biti usmerena na izgradnju novih fabrika za masovnu proizvodnju čipova u 2-nanometarskoj tehnologiji (2nm), kao i na pogone za napredno pakovanje poluprovodnika, sa ciljem da se zadovolji rastuća potražnja američkih kupaca.

Akcije TSMC-a porasle su više od 58 odsto od početka godine, što ukazuje na snažno poverenje investitora u dalji razvoj kompanije. Ova kretanja potvrđuju vodeću poziciju TSMC-a u globalnom lancu snabdevanja naprednim poluprovodnicima, sa posebnim naglaskom na čipove za veštačku inteligenciju i digitalnu transformaciju.

Pročitaj još

Domaće

Strane direktne investicije u Srbiji pale za 43,7 odsto na 600 miliona evra

Dividende stranim vlasnicima porasle 58,3 odsto, dok je reinvestirani profit opao 24 odsto u prva četiri meseca

Objavljeno pre

26 minuta

,

jul 16, 2026

Objavio:

Strane direktne investicije u Srbiji pale za 43,7 odsto na 600 miliona evra

Dividende stranim vlasnicima porasle 58,3 odsto, dok je reinvestirani profit opao 24 odsto u prva četiri meseca

Strane direktne investicije u Srbiji pale su za 43,7 odsto i iznosile su 600 miliona evra u periodu januar–april 2026. godine, prema podacima Narodne banke Srbije. Ovaj pad od 467 miliona evra u odnosu na 1,07 milijardi evra iz istog perioda prošle godine nastavak je trenda smanjenja priliva stranog kapitala, a istovremeno su stranim vlasnicima isplaćene dividende porasle za 58,3 odsto, odnosno na 785 miliona evra.

Prema podacima NBS, reinvestirani profit stranih kompanija u Srbiji iznosio je 435 miliona evra, što je 24 odsto manje nego u istom periodu 2025. godine, kada je iznosio 574 miliona evra. Neto odliv dohotka od direktnih investicija porastao je zbog povećanja isplata dividendi, pa je deficit primarnog dohotka povećan za 9,3 odsto na 1,4 milijarde evra.

Najveći deo investicija u prvom kvartalu 2026. godine došao je iz Evropske unije, ukupno 425,8 miliona evra, dok je najviše ulaganja po zemlji došlo iz Holandije — 230 miliona evra. Slede Velika Britanija sa 112,9 miliona evra, Češka sa 52,6 miliona, Slovenija sa 45,8 miliona i Francuska sa 34,2 miliona evra. U vrhu investitora nije bilo Nemačke, a najveći deo ulaganja išao je u prerađivačku industriju.

Pad priliva stranih investicija objašnjava se povećanom globalnom neizvesnošću i smanjenjem konkurentnosti Srbije, jer rast plata i troškova smanjuje atraktivnost zemlje za nova ulaganja. „Ovakva kretanja posledica su pre svega povećane globalne neizvesnosti, veće averzije investitora prema riziku i odlaganja pojedinih investicija“, navode u Narodnoj banci Srbije. Prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, „Srbija ne može više da računa na velika ulaganja kao što su bila od 2017. do 2024. godine, kada su u proseku učestvovala sa 27 ili 28% u ukupnim investicijama.“

I pored manjeg priliva, investicije su i dalje pokrivale gotovo 90 odsto tekućeg deficita, zahvaljujući smanjenju ukupnog odliva stranih investicija za 72 odsto, sa 870 miliona na 243 miliona evra. Neto priliv stranih investicija iznosio je 357 miliona evra, što je godišnji rast od 80 odsto. Deficit tekućeg računa smanjen je za 69,8 odsto na 404,9 miliona evra tokom prva četiri meseca 2026, dok je priliv doznaka iz inostranstva porastao za 24,9 odsto na 1,8 milijardi evra. Neto priliv doznaka radnika iz inostranstva iznosio je 1,3 milijarde evra, što je 36,2 odsto više nego u prva četiri meseca prethodne godine. Priliv po osnovu ostalih ličnih transfera, uključujući penzije iz inostranstva, porastao je za 4,2 odsto ili 11 miliona na 272 miliona evra.

Analitičari ukazuju da je pad stranih investicija posledica rasta troškova i promene globalnih okolnosti. Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović ocenjuje da će biti sve teže održati model rasta zasnovan na stranim investicijama, jer Srbija više ne može da privlači značajne investicije u radno intenzivne industrije zbog smanjenja radne snage i konkurentnosti. „Može se očekivati da će se strane direktne investicije oporaviti, ako dođe do smirivanja sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali se dugoročno srpski rast ne može zasnivati na stranim investicijama“, ističe Jevtović.

Pročitaj još

Domaće

Lidl uvodi brendirane proizvode sa Patrolnim šapama za decu u 30 zemalja od jula

Kampanja obuhvata 4 proizvoda u Srbiji i traje 10 nedelja, a 25% dece u Evropi ima problem sa gojaznošću

Objavljeno pre

51 minut

,

jul 16, 2026

Objavio:

Lidl uvodi brendirane proizvode sa Patrolnim šapama za decu u 30 zemalja od jula – Lidl Patrolne šape

Kampanja obuhvata 4 proizvoda u Srbiji i traje 10 nedelja, a 25% dece u Evropi ima problem sa gojaznošću

Kompanija Lidl pokrenula je međunarodnu saradnju sa brendom PAW Patrol® u Srbiji i još 29 zemalja, čime postavlja nove standarde u dečijem marketingu. Kampanja počinje 16. jula 2026. godine i trajaće 10 nedelja, a obuhvata četiri prehrambena proizvoda privatnih robnih marki u Srbiji: Harvest Basket pomfrit za rernu, Combino špagete, Pilos dečiji jogurt i Melissa dečiju pastu, kao i više vrsta svežeg voća i povrća. Svi proizvodi nose motiv Patrolnih šapa i ispunjavaju nutritivne kriterijume Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i dodatne zahteve koje Lidl postavlja.

U okviru inicijative Lidl uvodi pravilo da će proizvodi privatnih robnih marki sa ambalažom usmerenom ka deci biti prodavani isključivo ako ispunjavaju SZO nutritivne kriterijume i dodatne Lidl standarde. Izuzeci su mogući samo za sezonske i praznične proizvode kao što su Božić i Uskrs. Prema istraživanjima, 25% dece u Evropi ima problem sa gojaznošću ili prekomernom težinom, pa je cilj kampanje da kroz popularnost brenda Patrolne šape dodatno motiviše decu i roditelje na zdravije izbore prilikom kupovine.

Osnov saradnje je dvostepeni sistem kriterijuma koji kombinuje SZO model nutritivnog profilisanja za evropski region i Lidl-ove interne zahteve u vezi sa aditivima, aromama i bojama. Brendiranje proizvodima sa likovima iz Patrolnih šapa dozvoljeno je isključivo za proizvode koji ispunjavaju oba seta uslova. Kampanja obuhvata, pored prehrambenih artikala, i neprehrambene proizvode poput dečije četkice za zube, papirnih maramica, dečije paste za zube i 2 u 1 šampona i gela za tuširanje.

„Znamo koliko je važna naša uloga kao trgovca hranom u svakodnevnom životu porodica i razumemo izazove koje sa sobom nosi priprema zdravih obroka za decu. Upravo zato želimo da olakšamo porodicama. Kroz kampanju sa brendom Patrolne šape koristimo zabavu i igru tako da inspirišemo decu da se hrane zdravije, nudeći proizvode kojima roditelji mogu verovati. Pratimo jasno pravilo: naši proizvodi sopstvene robne marke namenjeni deci stižu na police samo ako ispunjavaju stroge kriterijume koje je postavila SZO, kao i naše dodatne Lidl kriterijume. Na taj način činimo zdravu ishranu jednostavnom”, izjavio je Štefan Hensel, viši potpredsednik za Kvalitet i održivost u Lidl Stiftung & Co. KG.

Masimo Tortora, rukovodilac sektora Prodaja i promocija u Lidl Stiftung & Co. KG, dodao je: „Sa brendom Patrolne šape, mi u Lidlu koristimo privlačnost jedne od najpopularnijih svetskih franšiza za decu i snažnog međunarodnog partnera kao što je Paramount kako bismo pomogli deci i roditeljima da donose odluke u vezi sa ishranom koje su osvešćene i prepoznaju uticaje na zdravlje. Na ovaj način, zdravija ishrana postaje deo potrošačke korpe kroz igru, a poseta Lidl prodavnici postaje zajednička misija za mlađe i starije.”

Ova saradnja deo je Lidl CSR strategije koja se oslanja na Planetarno zdravu dijetu (Planetary Health Diet), naučno utemeljen model ishrane koji uzima u obzir i zdravlje ljudi i očuvanje planete. Kompanija navodi da je cilj da zdraviji i održiviji izbor postane jednostavniji i dostupniji što većem broju ljudi. Kampanja sa brendom Patrolne šape, koja traje 10 nedelja počevši od 16. jula 2026. godine, deo je napora Lidla da podrži informisano donošenje odluka i promoviše izbalansiraniju ishranu za porodice.

Pročitaj još

U Trendu