Na Novosadskom sajmu istaknuto da bez reformi i rečnih luka tovno govedarstvo stagnira uprkos podsticajima

Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije saopštilo je da je za podsticaje u agraru ove godine izdvojeno 124 milijarde dinara, što je četiri puta više nego 2012. godine. Prema podacima iz Ministarstva, do sada je isplaćeno 48 odsto planiranog budžeta, dok je za IPARD 3 program već isplaćeno 10 miliona evra, a do kraja godine planirano je ukupno 31 milion evra.

Uprkos ovim izdvajanjima, domaći odgajivači goveda upozorili su da tovno govedarstvo ne beleži napredak. Na sastanku Udruženja Agroprofit, održanom tokom sajma, istaknuto je da novac iz budžeta nije dovoljan ukoliko sistemske reforme izostanu, a osnovni problem ostaje praznjenje srpskih štala. Stočari su nadležnima poručili da su subvencije nedovoljne ukoliko ne bude ukinuto administrativno ograničenje izvoza i poboljšana infrastruktura, posebno rečne luke na Dunavu.

Među ključnim zahtevima stočara izdvojeni su: osnivanje posebne Uprave za stočarstvo, uvođenje strožeg reda u oblasti genetike i veterine, uređivanje matičnih knjiga za evidenciju porekla i čistokrvnosti grla, te hitno sređivanje rečnih terminala na Dunavu radi lakšeg izvoza stoke. Kao novu šansu, najavljeno je formiranje liste farmi koje rade po najvišim standardima, što će biti osnova za domaći brend „Junetina iz prirode“.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je na sajmu: „Danas smo pričali o onome što najviše brine poljoprivrednike – novcu. Kada novac stigne na vreme, zadovoljni su. Još kad vreme, a ove godine nas je, hvala Bogu, služilo.“ On je naglasio da je država stabilna kada je stabilan agrar, te da se isplata subvencija odvija prema planu. Direktor Uprave za agrarna plaćanja Nemanja Lečić naveo je da je za 2026. godinu već iskorišćeno oko 48 odsto budžeta, najviše za primarnu biljnu i stočarsku mehanizaciju, dok se isplata za priplodna grla očekuje naredne nedelje.

Lečić je istakao i da mere IPARD programa podržavaju ruralni turizam i infrastrukturna ulaganja na selu, uz najavu još jednog poziva na jesen. Ministar Glamočić je posebno naglasio važnost digitalizacije i primene veštačke inteligencije u poljoprivredi, čime bi se, kako je rekao, zadržali mladi na selu i ojačala domaća ekonomija. Lečić je podsetio da je 2023. godina bila prekretnica u digitalizaciji pomoću sistema e-agrar i LPIS, dok je v.d. pomoćnika ministra Aleksandar Bogićević naveo da je savetodavni budžet ove godine rekordan, uz kalendar podsticaja i dodatne mere ruralnog razvoja planirane za drugu polovinu godine.

Nove halogene Plus 200 Gigalight sijalice nude do 200% više svetla i izuzetno dug radni vek, predstavljene 20. maja 2026.

Kompanija Bosch Mobility Aftermarket organizovala je događaj 20. maja 2026. godine, na kojem su predstavljene najnovije sijalice za putnička i teretna vozila, sa naglaskom na modele koji obezbeđuju i do 200% više svetla u poređenju sa standardnim halogenim sijalicama. Fokus je bio na Plus 200 Gigalight sijalicama, najmoćnijim u Bosch asortimanu, koje omogućavaju vozačima snažniji kontrast i duži svetlosni snop, čime se povećava vreme za reakciju u vožnji.

Bosch je na ovom događaju istakao širok portfolio osvetljenja, od osnovnih Pure Light sijalica sa odličnim odnosom cene i kvaliteta, do naprednih LED i Xenon rešenja, kao i Ultra White sijalica koje pružaju 100% više svetlosti na putu i karakterišu se izuzetno dugim radnim vekom zahvaljujući upotrebi najkvalitetnijih materijala. Prisustvovali su predstavnici medija, influenseri i partneri, koji su imali priliku da učestvuju u testiranju vidljivosti u specijalno dizajniranoj tamnoj sobi i da se uvere u značaj kvalitetnog osvetljenja.

U zvaničnom obraćanju, direktor prodaje Bosch Mobility Aftermarket divizije za Srbiju i Crnu Goru, Bratislav Kocić, izjavio je: „Kada govorimo o bezbednosti u vožnji, kvalitet svetla nije pitanje komfora, već poverenja i sigurnosti. Bosch sijalice razvijene su tako da vozačima pruže maksimalnu vidljivost u svim uslovima vožnje, uz dug radni vek i pouzdanost koje Bosch standard podrazumeva.“

Bosch, globalni lider sa skoro 140 godina iskustva u razvoju inovacija za mobilnost, ponovo ističe važnost jasne vidljivosti na putu. Poruka kompanije svim vozačima glasi: „Verujte samo onome što jasno vidite. Verujte u Bosch.“

Turisti iz Velike Britanije troše 32% više u španskim barovima, luksuzna putovanja vozom čine 20% globalnog železničkog turizma

Mastercard ekonomski institut (MEI) objavio je izveštaj „Trendovi putovanja 2026“ koji otkriva da Evropa ostaje globalni centar za kulturni, gastronomski i iskustveni turizam. Na osnovu analize transakcija i nezavisnih izvora, izveštaj prikazuje otpornost evropskog tržišta uprkos ekonomskoj i geopolitičkoj neizvesnosti, sa snažnim rastom rezervacija za period jun–septembar i šest od 10 najpopularnijih globalnih destinacija iz Evrope. Pariz prednjači po rastu dolazaka, a slede ga Amsterdam i Brisel, dok Barselona, Madrid i Frankfurt takođe beleže rast.

U segmentu potrošnje, švajcarski turisti u Francuskoj najviše troše na maloprodaju, dok putnici iz Velike Britanije i Holandije preferiraju gastronomiju. Nemački turisti izdvajaju više za prehrambene proizvode, dok je u Španiji noćni život ključan za britanske putnike, koji u barovima troše 32% više od proseka međunarodnih posetilaca. Pristupačnost je i dalje presudna zbog rasta cena goriva i energije, što utiče na ukupan trošak prevoza i smeštaja, ali snažno tržište rada i fokus na iskustva održavaju tražnju za putovanjima.

Putovanja vozom beleže snažan rast – potrošnja na železnički prevoz porasla je od 2022. do 2025. godine. Španci prednjače s udelom od 2,7% (u poređenju sa 1,8% iz 2022), Holanđani su na 2,2% (sa 1,3% iz 2022), a belgijski i britanski putnici po 2,1%. Luksuzna putovanja vozom čine oko 20% globalne potrošnje na železnički turizam, sa najvećom potražnjom iz Italije, Španije i Velike Britanije. Italijanski putnici više od polovine ukupne potrošnje na vozove usmeravaju na luksuzna iskustva.

Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u okviru Mastercard Ekonomskog instituta, izjavila je: „Uprkos kontinuiranoj geopolitičkoj neizvesnosti, evropska ekonomija putovanja je do sada pokazala otpornost. Kako se obrasci putovanja normalizuju, Evropljani stavljaju veći naglasak na vrednost, pristupačnost i putovanja usmerena na iskustvo. Naši podaci pokazuju da trajna privlačnost Evrope i dalje predstavlja oslonac globalne turističke potražnje, iako geopolitičko okruženje, promene kurseva valuta i širi ekonomski uslovi sve više utiču na to kako i gde ljudi biraju da putuju.“