Cvetanje biljaka i visoka koncentracija polena mogu pogoršati respiratorne tegobe kod žena, posebno onih sa astmom

Sa dolaskom proleća i toplijih dana, mnoge žene više vremena provode napolju, ali za one koje pate od astme ili alergija ovaj period često donosi pojačane probleme sa disanjem. Zbog intenzivnog cvetanja biljaka i povišene količine polena u vazduhu, žene svih uzrasta koje već imaju utvrđene alergije ili hronične respiratorne smetnje, ali i one koje do sada nisu imale slične probleme, mogu iskusiti nove simptome.

Tokom proleća, polen drveća poput breze, hrasta, javora i kedra, kao i spore buđi, postaju mnogo prisutniji u vazduhu. Kod osoba koje su osetljive, kontakt sa ovim alergenima može izazvati upalu sluzokože disajnih puteva, što rezultira otežanim disanjem, svrabom i curenjem nosa, pojačanim kašljem, stezanjem u grudima i brzim zamaranjem. Kod žena sa astmom, ove tegobe se često pogoršavaju i mogu dovesti do napada astme.

Pulmolog dr Milica Petrović ističe: „Prolećni polen često je glavni okidač za pogoršanje astme, a kod nekih pacijentkinja simptomi mogu biti toliko izraženi da zahtevaju pojačanu terapiju ili čak hitnu medicinsku pomoć.”

Na pogoršanje simptoma utiču i drugi faktori, kao što je vlažno vreme koje podstiče razvoj buđi, ali i pojava polena trava krajem proleća. Grinje, koje se brže razmnožavaju tokom toplijih meseci, takođe su čest uzrok alergijskih reakcija i pogoršanja disanja.

Ženama koje su sklone ovim tegobama savetuje se praćenje dnevnih izveštaja o koncentraciji polena i planiranje boravka na otvorenom u periodima kada je polen najniži, najčešće nakon kiše ili kasno popodne. Preporučuje se da tokom dana prozori ostanu zatvoreni, da se koristi prečišćivač vazduha, kao i da se odmah nakon boravka napolju presvuku i istuširaju. Posteljinu i odeću treba češće prati, a prostorije redovno provetravati i čistiti od prašine.

Da bi se simptomi držali pod kontrolom, neophodna je pravilna terapija. Lekari najčešće propisuju antihistaminike ili sprejeve za nos, dok je kod astme važno redovno korišćenje inhalatora. Dr Petrović naglašava: „Važno je da svaka žena koja primeti pogoršanje disanja ili česte napade astme odmah obavesti svog lekara kako bi se terapija prilagodila potrebama.”

Za pravu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.

Marija Šrajver otkriva zbog čega su žene podložnije demenciji i deli praktične savete za zaštitu moždane funkcije

Briga o zdravlju mozga često se zanemaruje, iako je posebno važna ženama, što je nedavno podvukla poznata novinarka i zagovornica ženskog zdravlja, Marija Šrajver, na događaju u Njujorku. Nakon ličnog iskustva sa očevom borbom protiv Alchajmerove bolesti još 2003. godine, Marija je posvetila mnogo vremena razumevanju ove bolesti i njenog uticaja na žene, koje čine čak dve trećine osoba obolelih od demencije.

Rizik za razvoj Alchajmerove bolesti kod žena povećava se s godinama, a naročito tokom i nakon menopauze. Šrajver je naglasila da ju je iznenadio broj žena koje su joj se poverile u vezi sa uticajem demencije na njihove porodice, naročito na majke i bake. “Ideja da mozak, koji je stvorio toliko velikih dela, ne može prepoznati osnovne predmete ili ljude, bila mi je neverovatna”, istakla je Marija.

Dugo se smatralo da je starenje glavni uzrok demencije, ali novija istraživanja potvrđuju da pol ima značajan uticaj. Žene nose veći rizik, ali postoji mnogo koraka koje mogu preduzeti za očuvanje zdravlja mozga. Marija podstiče žene da ne oklevaju da postavljaju pitanja lekarima i da traže dodatne informacije: “Odgovori koji sam dobijala su mi delovali zastarelo i jednostavno nisu zadovoljavali moju radoznalost.”

Konkretni koraci za prevenciju obuhvataju redovno fizičko kretanje, izbalansiranu ishranu bogatu voćem, povrćem i zdravim mastima, kao i mentalnu stimulaciju kroz čitanje, rešavanje zagonetki ili učenje novih veština. Takođe, važno je pratiti krvni pritisak, šećer i holesterol, jer su povezani sa zdravljem mozga.

“Svaka žena treba da bude sopstveni zagovornik zdravlja i da piše svoju zdravstvenu priču”, poručuje Šrajver. Savetuje da se slušaju signali tela, da se razgovara sa stručnjacima i da se ne ignorišu promene u pamćenju ili razmišljanju.

Za svaku sumnju ili pitanje vezano za zdravlje mozga, obavezno se obratite svom lekaru radi prave dijagnoze i saveta.

Kada se govori o srećnim vezama, jedno pitanje gotovo uvek izaziva pažnju – koliko je seks zapravo važan za kvalitet odnosa? Dok jedni tvrde da je ključ uspešne veze upravo dobra intimnost, drugi smatraju da su poverenje, poštovanje i komunikacija mnogo važniji. Stručnjaci ističu da istina zapravo leži negde između.

Psiholozi objašnjavaju da fizička bliskost ima važnu ulogu jer partnerima pomaže da održe povezanost, nežnost i osećaj bliskosti. Intimni odnosi često smanjuju stres, popravljaju raspoloženje i jačaju emocionalnu vezu između dvoje ljudi. Ipak, naglašavaju da učestalost odnosa nije isto što i kvalitet veze, i da ne postoji idealna brojka koja važi za sve parove.

Mnogi parovi nakon nekoliko godina veze prolaze kroz faze u kojima strast nije ista kao na početku. Obaveze, posao, umor i svakodnevni stres često utiču na intimni život više nego što ljudi žele da priznaju. Upravo zato stručnjaci savetuju partnerima da otvoreno razgovaraju o svojim potrebama, očekivanjima i emocijama, umesto da probleme guraju pod tepih.

Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako su parovi koji neguju nežnost van spavaće sobe često zadovoljniji vezom. Zagrljaji, poljupci, pažnja i male svakodnevne sitnice stvaraju osećaj sigurnosti i povezanosti koji je podjednako važan kao fizička privlačnost. Mnogi terapeuti tvrde da kvalitetna komunikacija često rešava više problema nego sama strast.

Na kraju, stručnjaci poručuju da srećna veza ne zavisi samo od intime, ali da ona svakako predstavlja važan deo partnerskog odnosa. Najzadovoljniji parovi uglavnom nisu oni koji imaju „savršenu“ vezu, već oni koji umeju da se razumeju, podrže i ostanu bliski čak i kada život postane haotičan.