Više od 170 miliona žena pogođeno je ovim hormonskim poremećajem, a nova terminologija olakšava dijagnozu i brigu

Više od 170 miliona žena širom sveta suočava se sa stanjem poznatim kao sindrom policističnih jajnika (PCOS), koji je nedavno dobio novo ime zahvaljujući odluci međunarodne grupe stručnjaka. Sada se ovo oboljenje naziva poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (PMOS), čime se želi preciznije prikazati složenost poremećaja i poboljšati zdravstvena zaštita žena. Stručnjaci su istakli da dosadašnji naziv nije u potpunosti opisivao sve aspekte ovog poremećaja, jer on utiče na više organa i sistema, a ne samo na jajnike.

U izveštaju stručne grupe navodi se: „Termin ‘sindrom policističnih jajnika’ je dugo vremena bio netačan i potencijalno štetan, jer opisuje samo jedan organ i ne prikazuje multisistemski karakter poremećaja.“ Promena naziva posebno je važna jer, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak 13% žena reproduktivnog doba ima PMOS, dok gotovo 70% slučajeva ostaje neotkriveno.

Dr Margaret Načigal, specijalista reproduktivne endokrinologije iz Njujorka, objašnjava da PMOS najčešće uzrokuje neredovne menstruacije i povišen nivo androgenih hormona, što može dovesti do akni ili pojačane maljavosti. „Radi se o veoma raznolikom poremećaju, sa različitim simptomima i stepenima ozbiljnosti“, ističe dr Načigal. Iako se najčešće vezuje za probleme sa plodnošću, PMOS ima uticaj i na metabolizam i zdravlje kože.

Prema rečima dr Džia Žu, pedijatrijskog endokrinologa, nova istraživanja pokazuju da PMOS predstavlja širi metabolički i reproduktivni poremećaj, koji se može javiti i kod muškaraca, pa čak i kod dece pre puberteta. „Naši nalazi pokazuju da genetski rizik za PMOS može da se ispolji kod dece, čak i pre nego što uđu u reproduktivni period“, navodi dr Žu. Ipak, uzrok nastanka PMOS-a još uvek nije potpuno razjašnjen.

Dijagnoza PMOS-a postavlja se prema Roterdamskim kriterijumima, kako objašnjava dr Lora Šahin, ginekolog iz Sijetla. Za dijagnozu su potrebna najmanje dva od sledeća tri kriterijuma: neredovna ili izostala ovulacija, znaci viška androgena (akne, pojačana maljavost ili povišen nivo hormona) i policistični izgled jajnika na ultrazvuku. Pre potvrde dijagnoze, moraju se isključiti druge bolesti poput problema sa štitnom ili nadbubrežnom žlezdom, što može produžiti dijagnostički proces i izazvati frustraciju kod pacijentkinja.

Sve više poznatih žena javno govori o svom iskustvu sa PMOS-om, čime se šire informacije, ali i dezinformacije na društvenim mrežama. Stručnjaci naglašavaju značaj tačne i pravovremene dijagnostike, kao i podrške ženama koje se bore sa ovim složenim stanjem – ne samo zbog fizičkih, već i psihičkih izazova koje PMOS nosi.

Prof. dr Dejan Čubrilo otkriva zbog čega je količina šećera ključna i daje jednostavne savete za žene

Poznati specijalista sportske medicine i profesor fiziologije, prof. dr Dejan Čubrilo, nedavno je podelio svoje mišljenje o tome šta zaista predstavlja zdrav doručak za žene. On ističe da izbor između tradicionalnih ili modernih namirnica nije presudan, već da je najvažnije koliko šećera unosimo tokom prvog obroka.

Na pitanje šta je optimalan doručak, dr Čubrilo napominje da nije problem da li jedete slaninu, čvarke, ovsene pahuljice ili ceđene sokove, već količina šećera koju ovim namirnicama unosite. Prema njegovim rečima: “Doručak ne sme da bude šećerni. Svaki šećer je nezdrav, bez obzira da li je prirodan ili industrijski.” On posebno izdvaja i popularne proizvode iz prodavnica zdrave hrane, kao što su ovsene pahuljice, kinoa ili amarant, koje, iako se smatraju zdravim, zapravo mogu izazvati nagli skok šećera u krvi.

Dr Čubrilo upozorava i na pogrešna uverenja da su ceđeni sokovi, razne pahuljice i kroasani dobar izbor za doručak, jer sve ove namirnice sadrže veliku količinu šećera. “Zvuči paradoksalno, ali i napitak od gaziranih pića i sok od pomorandže su šećer. Glukoza je glukoza, bez obzira na oblik”, kaže on.

Takođe, kritikuje popularne detoks programe zasnovane na sokovima, tvrdeći da oni zapravo dodatno opterećuju organizam šećerom i da je to više komercijalna priča nego stvarna briga o zdravlju. “Priča o detoksikaciji na bazi sokova je, po meni, komercijalna priča koja je nažalost uhvatila maha,” ističe dr Čubrilo. Smatra da bi detoksikacija trebalo da bude deo svakodnevne ishrane, a ne povremena akcija nakon prejedanja.

Jedan od njegovih najpraktičnijih saveta je „pravilo dve kašike“: količina ugljenih hidrata u obroku ne bi trebalo da prelazi dve do tri supene kašike. “Nije problem da li jedete pirinač, pasulj ili kinou, već koliko toga pojedete. Kada u jednom obroku kombinujete previše namirnica, to postaje prevelik izazov za telo,” naglašava prof. dr Čubrilo.

Za žene koje nemaju mnogo vremena ujutru, dr Čubrilo preporučuje praktična rešenja: šaka badema, nekoliko oraha, red crne čokolade ili jedna smokva mogu biti sasvim dovoljni za zdrav početak dana. Suština je, prema njegovim rečima, da insulin ostane stabilan i da se izbegavaju nagli šećerni skokovi. “Hrana ne mora biti komplikovana i egzotična svakog dana. Upravo nas ta opsesija savršenim izborom često udalji od istinske brige o zdravlju,” zaključuje dr Čubrilo.

Gastroenterolozi otkrivaju zbog čega je jutarnja stolica pokazatelj pravilnog rada probave i opšteg zdravlja

Prema mišljenju gastroenterologa, vreme kada odlazimo u toalet može nam mnogo reći o našem zdravlju. Najnovije preporuke stručnjaka naglašavaju da je upravo jutro najprirodniji deo dana za pražnjenje creva. Žene koje imaju ovu naviku spontano svako jutro obično mogu biti sigurne da njihov digestivni sistem funkcioniše optimalno.

Tokom noćnog odmora, organizam miruje, dok debelo crevo postepeno sakuplja otpadne materije, pripremajući ih za izbacivanje. Kada se probudimo, kortizol – hormon buđenja – raste i dodatno stimuliše rad creva. Prvi obrok ili čaša vode ubrzo nakon buđenja aktivira gastro-količni refleks, što je prirodan signal za pražnjenje. Zbog toga mnoge žene osećaju potrebu za toaletom odmah nakon što ustanu ili popiju jutarnju kafu.

Gastroenterolog dr Nevena Simić ističe: “Jutarnja stolica često je pokazatelj zdravog i usklađenog rada probavnog sistema. Ipak, još je važnije da stolicu imate redovno i bez neprijatnosti, bez obzira na doba dana.”

Ne postoji jedno univerzalno pravilo – za neke žene je normalno pražnjenje creva dva puta dnevno, dok je za druge i tri puta nedeljno sasvim uobičajeno, pod uslovom da nema bola, naprezanja ili osećaja nepotpunog pražnjenja.

Ritam pražnjenja zavisi od mnogo faktora: ishrane bogate vlaknima, dovoljnog unosa vode, fizičke aktivnosti, kvaliteta sna, nivoa stresa, putovanja, promena rutine, uzimanja određenih lekova, ali i hormonskih promena kao što su trudnoća. Zbog toga se preporučuje da svaka žena prati svoje telo i dnevne navike. Ako dođe do promene ritma pražnjenja, praćene neprijatnošću ili bolom, važno je obratiti se lekaru.

Za održavanje redovnog pražnjenja creva važno je voditi računa o uravnoteženoj ishrani, dovoljnom unosu tečnosti i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Ove navike su naročito bitne tokom putovanja i perioda stresa, kada je digestivni sistem sklon promenama.

Redovno pražnjenje, posebno u jutarnjim satima, može biti znak da vaš organizam funkcioniše kako treba. Najvažnije je ipak slušati svoje telo, a u slučaju bilo kakvih smetnji ili promena, zatražiti savet stručnjaka.