Saznajte kako pravilno čistiti sveže namirnice i ukloniti pesticide i bakterije, uz jednostavne korake i korisne savete stručnjaka.

Pravilna higijena voća i povrća je nezaobilazna za zdravlje cele porodice, tvrdi nutricionistkinja Jessica Shand. Kada god stigne nova isporuka svežih namirnica, Jessica odmah započinje detaljno pranje, smatrajući ovaj korak ključnim za uklanjanje pesticida, bakterija i parazita poput ciklospore sa površine plodova. Ovaj proces je važan bez obzira na to da li kupujete organsko ili konvencionalno povrće i voće.

Shand naglašava da čak i organski proizvodi nisu u potpunosti bezbedni bez dodatnog čišćenja, jer tokom transporta i skladištenja dolaze u kontakt sa raznim površinama. Na tržištu su dostupne i gotove salate sa oznakom „oprano i spremno za upotrebu“, ali Jessica upozorava: „Takvi proizvodi nisu uvek sigurni, jer se mogu prati toksičnim hemikalijama kao što su hlor ili izbeljivač.“

Organski proizvodi, iako izloženi manjoj količini pesticida, takođe mogu biti kontaminirani tokom rukovanja i transporta. Jessica ističe: „Izloženost toksinima je niža, ali organsko voće i povrće može biti kontaminirano zbog rukovanja ili transporta.“ Zbog toga je preporučljivo da sve sveže namirnice operete bez obzira na poreklo.

Na deklaracijama iseckanih salata i povrća često piše da su „oprani i spremni za jelo“, ali Shand savetuje dodatno kućno pranje. „Industrijska obrada može uključivati agresivne hemikalije, a nije retkost i širenje bakterija poput E. coli ili salmonelle u takvim proizvodima“, kaže ona. Dodatno ispiranje pod mlazom vode kod kuće je, prema njenim rečima, neophodno.

Što se tiče pravilnog načina pranja, Jessica preporučuje da voće i povrće potopite u sudoperu sa hladnom vodom, pa dodate jedan deo jabukovog ili običnog belog sirćeta na tri dela vode. Sirće ima antibakterijska svojstva i pomaže u uklanjanju ostataka pesticida. Povrće sa čvrstom korom, poput tikvica ili jabuka, najbolje je istrljati četkom za povrće, a plodove treba ostaviti u rastvoru do 15 minuta i zatim isprati pod tekućom vodom.

Kod osetljivih plodova, kao što su bobičasto voće, savetuje se kratko potapanje u cediljki, ne duže od pet minuta, kako ne bi postali kašasti. Osušite voće i povrće čistom kuhinjskom krpom ili papirnim ubrusom, čime ćete produžiti njihovu svežinu i smanjiti rizik od štetnih mikroorganizama.

Još jedan savet nutricionistkinje je da ne ljuštite koru ukoliko nije neophodno, jer se u njoj nalazi mnogo vlakana i nutrijenata. Uklanjanjem kore gubi se deo korisnih sastojaka, pa je pravilno pranje najbolji način da očuvate nutritivnu vrednost svojih namirnica i zdravlje porodice.

Visoke temperature mogu izazvati umor, manjak koncentracije i promenjeno raspoloženje – saznajte kako da se bolje prilagodite

Tokom vrelih letnjih dana mnoge žene primećuju da im svakodnevne obaveze postaju izazovnije. Iako sunčani periodi motivišu na izlazak i opuštanje, kada temperature pređu u crveno čak i najjednostavniji zadaci mogu delovati iscrpljujuće. Ovo nije posledica nedostatka volje, već kompleksnog odgovora organizma na toplotu. Institut za javno zdravlje Srbije objašnjava da telo ulaže dodatni napor da bi održalo optimalnu temperaturu – krvni sudovi se šire i znojenje postaje intenzivnije, što troši više energije i vodi do umora.

Mnoge žene tokom vrućina teže ustaju iz kreveta i primećuju da im potrebno više vremena za svakodnevne poslove. Telo troši energiju i bez fizičke aktivnosti, a visoka vlažnost dodatno otežava prirodno rashlađivanje, zbog čega se osećaj slabosti javlja ranije. Vrućine utiču i na san – čak i noću temperature često ostaju visoke pa organizam nema priliku da se kvalitetno odmori, što uzrokuje jutarnji umor bez obzira na trajanje sna.

Nedostatak tečnosti je još jedan čest problem leti. Čak i blaga dehidracija može izazvati slabiju koncentraciju i lošije raspoloženje. Stručnjaci savetuju redovno unošenje vode, naročito dok boravite napolju. „Ponekad nismo ni svesni koliko brzo gubimo tečnost dok je vruće“, naglašava dr. Marija Petrović iz Instituta za javno zdravlje Srbije. Takođe, tokom toplih dana ljudi obično manje vežbaju. Prirodno je izbegavati fizičku aktivnost na visokim temperaturama, ali manjak kretanja može doprineti osećaju tromosti i uticati na motivaciju i opšte raspoloženje.

Letnja vrućina često donosi i promene u raspoloženju – veća razdražljivost i smanjena tolerancija su sasvim normalne. Psihološkinja Jelena Marković ističe: „Vrućina može izazvati osećaj preopterećenosti, pa je važno biti nežan prema sebi u ovakvim uslovima“. Stručnjaci savetuju da najzahtevnije zadatke obavljate ujutru ili uveče kada je napolju prijatnije, kao i da češće provetravate prostorije i pijete dovoljno tečnosti. Ne očekujte od sebe isti nivo energije kao tokom hladnijih dana – tako će vaše telo lakše izdržati letnje temperature i sačuvati snagu za ono što vam je zaista važno.

Dinja sa grčkim jogurtom hidrira organizam, olakšava rad bubrega i smanjuje osećaj nadutosti tokom noći

Dinja je poslednjih godina sve popularniji izbor za laganu večeru, posebno među ženama koje žele mirniji san i manje nadutosti. Nutricionisti preporučuju nekoliko kriški dinje u kombinaciji sa kašikom nemasnog grčkog jogurta kao idealan obrok pred spavanje. Ova kombinacija donosi brojne benefite – poboljšanu hidrataciju, olakšan rad bubrega i rasterećen organizam tokom noći. Dinja, zahvaljujući niskom glikemijskom indeksu, ne utiče značajno na nivo šećera u krvi, što je važno za kvalitetan san.

Zbog svog porekla, dinja ima sličnosti sa krastavcem i veoma je bogata vodom, pa intenzivno hidrira telo iznutra. Sadrži citrulin, aminokiselinu koja pomaže opuštanju krvnih sudova, kao i visok nivo kalijuma koji doprinosi izbacivanju viška natrijuma. Ovo je posebno korisno za žene koje se često bude sa otokom lica ili osećajem težine. Kada se dinja jede barem sat vremena pre spavanja, ne izaziva nadutost, već podstiče prirodnu detoksikaciju. Kombinacija sa jogurtom dodatno usporava varenje, što omogućava ravnomerno oslobađanje vode tokom cele noći.

U poređenju sa teškim večerama, dinja je lako svarljiva i ne opterećuje digestivni sistem. Organizam se tokom noći može fokusirati na obnovu ćelija, a mnoge žene primećuju da se ujutru bude bez osećaja nadutosti ili težine u stomaku. Nutricionistkinja Jelena Petrović ističe: „Dinja je odličan izbor za kasnu večeru jer hidrira, ne opterećuje organizam i doprinosi kvalitetnijem snu“.

Za najbolje rezultate preporučuje se da pojedete malu činiju dinje najmanje sat pre odlaska na spavanje, a za dodatni efekat dodajte kašiku nemasnog grčkog jogurta. Ova kombinacija obezbeđuje dovoljno proteina i vode, što pomaže bubrezima i celokupnom zdravlju tokom noći. Dinja je lako dostupna i pristupačna voćka, pa je jednostavno uključiti je u svakodnevni jelovnik. Umesto večernjih teških obroka, nekoliko kriški dinje može biti jednostavno rešenje za lakše buđenje i bolji osećaj tokom dana.