Stručnjaci ukazuju da se ključni industrijski i energetski centri Rusije nalaze u dometu iz Ukrajine, što povećava rizik od napada

Stručnjaci upozoravaju da se najveći deo ruske industrije i energetske infrastrukture nalazi u zapadnom delu zemlje, znatno bliže ukrajinskoj granici nego što se često pretpostavlja. Ova koncentracija stanovništva i industrijskih kapaciteta čini ključne objekte ranjivim na napade dronovima i projektilima dugog dometa.

Prema dostupnim podacima, gotovo sve najveće ruske rafinerije nalaze se na manje od 1.500 kilometara od ukrajinske granice. Među njima su Ufski kompleks (1.300 km), Kiriška rafinerija (850 km), Rjazanjska (450 km), Nižnjenovgorodska (750 km), Jaroslavska (650 km), Volgogradska (350 km), Permska (1.500 km), Moskovska (450 km) i Novokujbiševska rafinerija (850 km).

Većina stanovništva Rusije živi u evropskom delu zemlje, zapadno od Urala, gde se nalaze i najvažniji gradovi, univerziteti i industrijska postrojenja. Moskva, glavni grad, udaljena je svega oko 500 kilometara od najbliže granice sa Evropskom unijom, dok je od Vladivostoka deli više od 6.400 kilometara.

Stručnjaci ističu da razvoj bespilotnih letelica i oružja dugog dometa smanjuje značaj geografske udaljenosti, jer je moguće izvesti napade na objekte koji su relativno blizu ukrajinske granice. Ukratko, zbog rasporeda stanovništva i industrije, ključni ruski centri postaju lako dostupne mete za napade iz Ukrajine.

“Savremene tehnologije omogućavaju da udaljenost od nekoliko stotina ili hiljada kilometara više ne obezbeđuje apsolutnu sigurnost za strateške objekte”, navodi se u stručnoj analizi.

Prema analizi Federalnih rezervi, američki radnici dobijaju najmanji procenat prihoda od 1947. godine, dok većina građana izražava nezadovoljstvo ekonomskom situacijom

Analiza ekonomista Federalnih rezervi pokazuje da je udeo američkih radnika u nacionalnim prihodima dostigao najniži nivo od kada se ovaj podatak zvanično meri, odnosno od 1947. godine. Ovaj pokazatelj, poznat kao “udeo rada u dohotku”, meri koliko od ukupnog ekonomskog proizvoda odlazi zaposlenima kroz plate i nadoknade, za razliku od dobiti, dividendi i ostalih prihoda vlasnika kapitala.

Podaci Federalnih rezervi iz prve polovine 2026. godine ukazuju da su radnici primili 54,1% nacionalnog dohotka, što je značajan pad u odnosu na period neposredno posle Drugog svetskog rata, kada je ovaj procenat iznosio više od 65%. U poređenju sa početkom 2020. godine, kada je udeo bio 57,7%, evidentan je nastavak trenda smanjenja, naročito nakon perioda pandemije.

Smanjenje udela radnika u ukupnom dohotku znači da sve veći deo ekonomskih dobitaka odlazi akcionarima i vlasnicima preduzeća, dok zaposleni dobijaju manji deo onoga što ekonomija proizvodi. Ovakav trend potvrđen je analizom Federalnih rezervi iz Njujorka, koja navodi da je aktuelni procenat najniži u poslednjih osam decenija.

Prema nedavnom istraživanju Federalnih rezervi iz Njujorka, oko 48% ispitanih Amerikanaca izjavilo je u maju da im je finansijska situacija lošija nego prethodne godine, što je najviši procenat od januara 2023. Dodatno, tri četvrtine anketiranih smatra da njihovi prihodi ne prate inflaciju, dok je oko 29% građana ocenilo da je ekonomska situacija dobra.

Stručnjaci navode da pad udela radnika u nacionalnim prihodima ukazuje na promene u strukturi američke privrede i tržišta rada, pri čemu su zaposleni poslednjih godina suočeni sa izazovima kao što su rast cena i stagnacija realnih plata. Ove promene, prema analizi Federalnih rezervi, mogu doprineti širem nezadovoljstvu građana ekonomskom situacijom, uprkos zvaničnim podacima o rastu BDP-a ili zaposlenosti.

U izveštaju Federalnih rezervi ističe se da je ovaj trend posledica višegodišnjih promena u ekonomiji, uključujući tehnološki napredak, globalizaciju i promene u načinu rada. Nezavisni ekonomski analitičari takođe ukazuju na to da je razlika između rasta produktivnosti i rasta plata dodatno doprinosila smanjenju udela rada u ukupnom dohotku.

Podaci o raspodeli dohotka redovno prate i analiziraju američke federalne institucije, kao i međunarodne ekonomske organizacije. S obzirom na nastavak trenda smanjenja udela radnika u nacionalnim prihodima, stručnjaci očekuju dalje rasprave o mogućim merama za ublažavanje posledica po tržište rada i životni standard građana.

Ukrajinski predsednik ističe da su vojni ciljevi Moskve više puta neuspešno pomerani, prema obaveštajnim podacima

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u večernjem obraćanju da je ruska vojska postavila i potom odložila ukupno 15 rokova za okupaciju Donjecke oblasti od početka invazije u februaru 2022. godine, pozivajući se na podatke ukrajinskih obaveštajnih službi. Ova izjava daje pregled neuspelih rokova koje je, prema tvrdnjama Kijeva, odredilo političko rukovodstvo Rusije tokom trajanja sukoba.

Zelenski je naveo da je ruska strana tokom prve godine rata, 2022, imala pet različitih datuma za ostvarenje cilja, uključujući 31. mart, 9. maj, 1. jun, 15. septembar i 31. decembar. Sledeće, 2023. godine, dva nova roka su postavljena – najpre 1. mart, a zatim 31. decembar. Zelenski je naglasio da su ovi ciljevi kontinuirano pomerani, kako su ruske snage nailazile na otpor i nisu uspevale da ostvare zamišljene planove.

“Od početka sveobuhvatnog rata, ruskoj vojsci je dato čak 15 rokova za zauzimanje našeg Donjeckog regiona. Političko rukovodstvo Rusije ostaje opsednuto Donbasom. Oni su već 15 puta gajili ovu zabludu — da će u potpunosti zauzeti Donbas”, naveo je Zelenski.

Prema ukrajinskim podacima, i tokom 2024. godine planirani rokovi nisu ispunjeni, dok se strategija Kremlja povremeno prilagođavala. Ukrajinska strana tvrdi da je svaki od ovih rokova prošao bez uspeha, a Donjecka oblast ostaje delimično pod ruskom kontrolom, ali bez potpune okupacije.

Zvanične ruske institucije nisu se javno oglašavale povodom ovih navoda. Iz ukrajinskih izvora naglašavaju da su ove informacije deo hronologije prikupljene tokom ratnih dešavanja i da predstavljaju uvid u neuspele planove protivničke strane.

“Političko rukovodstvo Rusije ostaje opsednuto Donbasom”, zaključio je Zelenski u obraćanju.