Stručnjak za stratešku analizu ukazuje na diskrepancije u ruskoj diplomatiji i nerešene ekonomske izazove Srbije

Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, u autorskom tekstu osvrnuo se na izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubia, koji je tokom radne posete Bliskom istoku naveo da ‘nije bilo dogovora na Aljasci’, čime je prema Obradoviću okončana višegodišnja ruska manipulacija vezana za navodne bilateralne dogovore između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Obradović navodi da su tvrdnje o postignutom dogovoru na Aljasci, koje je ranije izneo Sergej Lavrov, bile deo propagandne strategije Moskve, a da je realnost pokazala suprotno kroz seriju geopolitičkih poraza Rusije.

Prema autoru, od navodnog dogovora došlo je do značajnih promena na globalnoj sceni, uključujući hapšenje ruskih saveznika i udaljavanje tradicionalnih partnera od Moskve. Obradović ističe i gubitak ruskog uticaja u regionu Kavkaza, kao i ekonomsko-diplomatsku izolaciju, što, po njegovom mišljenju, predstavlja strateški slom ruske politike.

Posebnu pažnju posvećuje trenutnoj krizi sa NIS Gaspromnjeftom, podsećajući da Moskva ne nudi konkretna rešenja već se poziva na „duh prijateljskih odnosa“. On postavlja pitanje koliko će vremena biti potrebno da i taj narativ nestane, kao što se to dogodilo sa prethodnim tvrdnjama o dogovorima na Aljasci.

Obradović zaključuje da ekonomska i politička realnost ne podržava ruske propagandne narative, a da građani Srbije ostaju bez jasnih odgovora u vezi sa sudbinom NIS Gaspromnjefta.

„Ruskoj diplomatiji se više ne može verovati jer nije jasno šta su dogovori, a šta duhovi“, istakao je Obradović u tekstu.

Stručnjak za krizno odlučivanje navodi da rast podrške određenim političkim opcijama odražava psihološke potrebe društva

Prof. ddr. Milan Krajnc, psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, objavio je autorski tekst u kojem naglašava da psihologija ne pripada nijednoj političkoj opciji, već da ima zadatak da razume ljudsko ponašanje. On ukazuje da građani ne glasaju isključivo za političke programe, već za osećaj koji im određena politika pruža, što se menja u zavisnosti od psihološkog stanja društva.

U periodima nesigurnosti, navodi Krajnc, ljudi teže stabilnosti, redu i sigurnosti, dok u vremenima stabilnosti akcenat stavljaju na slobodu, individualnost i razvoj. Ove promene nisu pitanje ideologije, već prirodne reakcije na aktuelne društvene izazove. Kao primer, Krajnc navodi situacije kada roditelj ne zna da li će sutra moći da prehrani porodicu ili kada građanin oseća da država gubi kontrolu nad bezbednošću, što dovodi do povećane potražnje za sigurnošću.

Krajnc ističe da trenutna jačanja podrške političkim opcijama koje naglašavaju nacionalni identitet, red i snažne institucije ne znače da su građani manje demokratski, već da su njihove psihološke potrebe drugačije. On podseća na Maslovljevu hijerarhiju potreba i objašnjava da dok su osnovne potrebe ugrožene, ljudi ne mogu da razmišljaju o višim idealima kao što su sloboda i samorealizacija.

U tekstu se upozorava da ni leva ni desna politika same po sebi nisu rešenje za društvene probleme. Ako političke opcije izgube kontakt sa stvarnim brigama građana, oni će tražiti alternativu. Psihologija, zaključuje Krajnc, pokazuje da nijedno društvo ne može dugoročno funkcionisati samo na strahu, ali ni bez osećaja sigurnosti. Prava ravnoteža nalazi se između slobode i odgovornosti, individualnosti i zajedništva, razvoja i zaštite. Ključno pitanje, prema njegovim rečima, nije zašto jača određena politička opcija, već šta je u društvu stvorilo potrebu za većom sigurnošću.

Izveštaj Misgav instituta navodi da Kina koristi UN za jačanje interesa autoritarnih režima

Institut za nacionalnu bezbednost Misgav iz Izraela objavio je izveštaj u kojem upozorava na promene u strukturi Ujedinjenih nacija, navodeći da ova organizacija više ne zastupa interese zapadnih država. Prema nalazima instituta, Kina je preuzela ključne pozicije unutar UN-a i koristi ih za zaštitu autoritarnih režima i smanjenje uticaja demokratskih saveznika.

U izveštaju se navodi da je osnova kineskog uticaja sistem glasanja ‘jedna zemlja – jedan glas’ u Generalnoj skupštini, što je omogućilo Pekingu da se nametne kao zaštitnik interesa država Globalnog juga. Institut ističe da je Kina iskoristila rast Grupe 77, koalicije zemalja u razvoju osnovane 1964. godine, kako bi upravljala glasačkim blokom koji danas okuplja 134 države članice UN-a.

Kroz saradnju sa Grupom 77, Kina je, prema podacima iz izveštaja, proširila svoj uticaj na dve trećine članica UN-a. Prvi zajednički dokument ove koalicije i Kine objavljen je 1991. godine uoči Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju u Riju.

“Kina koristi svoju poziciju kako bi zaštitila interese autoritarnih režima i oslabila ekonomske i političke mehanizme Zapada”, navodi se u izveštaju Misgav instituta. Dalje se dodaje da je institucionalno preuzimanje UN-a od strane Kine rezultat dugoročnog strateškog planiranja kroz institucionalne i proceduralne kanale.

Iz instituta poručuju da je neophodno preispitati trenutnu strukturu i način rada Ujedinjenih nacija, kako bi se povratila ravnoteža i zaštitili osnivački principi organizacije.