Usvajanje četiri nova izborna zakona predstavlja prvi korak ka unapređenju izbornih uslova, a očekuje se nastavak saradnje Srbije i Evropske unije na reformama.

Skupština Srbije usvojila je 22. maja 2024. godine set od četiri izborna zakona, što je naišlo na pozitivnu reakciju evropske komesarke za proširenje, Marte Kos. Ona je istakla da ovaj korak predstavlja važan signal posvećenosti Srbije unapređenju izbornih procesa u skladu sa preporukama Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

U objavi na društvenoj mreži, Kos je navela da Evropska unija pozdravlja donošenje izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Ustavnom sudu. Prema njenim rečima, reč je o početnom, ali značajnom iskoraku u pravcu obezbeđivanja slobodnih i poštenih izbora.

“Pozdravljam usvajanje četiri izborna zakona od strane Srbije nakon preporuka ODIHR-a. Evropska unija nastavlja tesnu saradnju sa srpskim vlastima na usvajanju dva ključna preostala zakona koji se odnose na borbu protiv korupcije i finansiranje političkih aktivnosti,” navela je Kos u saopštenju na društvenoj mreži. Ona je istakla da će ovi zakoni dodatno doprineti transparentnosti i integritetu izbornog procesa u Srbiji.

Usvojeni zakoni predstavljaju deo šire reforme izbornog zakonodavstva, koja je rezultat višemesečne saradnje domaćih institucija i međunarodnih partnera. Skupština je na sednici donela odluke o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu. Ove izmene su, prema zvaničnim izjavama, usklađene sa preporukama ODIHR-a i imaju za cilj unapređenje regularnosti i transparentnosti izbornih procesa.

Predstavnici vladajuće koalicije ocenili su da su usvojene izmene ključne za jačanje poverenja građana u izborni sistem i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima. Opozicioni poslanici, međutim, ukazali su na potrebu za dodatnim merama i tražili nastavak reformi, posebno u oblasti kontrole finansiranja političkih aktivnosti i borbe protiv izborne korupcije.

Prema stavovima stručnjaka za izborno pravo, predstojeći izazov biće sprovođenje usvojenih zakona i donošenje novih akata koji se odnose na finansiranje političkih subjekata i antikorupcijske mehanizme. Evropska unija je najavila nastavak praćenja i podrške reformama u ovom segmentu, ističući da će napredak u oblasti vladavine prava i izbornih standarda ostati važan element u daljem procesu pristupanja Srbije Uniji.

Očekuje se da će usvajanje preostalih zakona, na kojima će se raditi u saradnji sa međunarodnim partnerima, dodatno doprineti stvaranju uslova za sprovođenje slobodnih, poštenih i transparentnih izbora u Srbiji. Dalji koraci uključuju izradu pratećih podzakonskih akata i jačanje nadzora nad sprovođenjem izbornih procedura, što je posebno naglašeno u izveštajima međunarodnih posmatrača.

Delegaciju Ukrajine predvodi potpredsednik vlade Taras Kačka, saopštenje medijima nakon sastanka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Beogradu sa članovima ukrajinske delegacije, koju predvodi potpredsednik Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije Taras Kačka. Sastanak će biti održan u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, sa početkom u 10.00 časova, kako je saopšteno iz Službe za saradnju sa medijima predsednika Republike.

Nakon održanog sastanka, javnost će biti obaveštena putem zvaničnog saopštenja, navedeno je u zvaničnoj izjavi. Za sada nema više detalja o temama razgovora, a prema informacijama iz zvaničnih izvora, sve dodatne informacije biće dostupne nakon završetka susreta.

Sastanak dolazi u trenutku intenzivnih međunarodnih aktivnosti, a ukrajinsku delegaciju predvodi visoki zvaničnik zadužen za evropske i evroatlantske integracije. Na osnovu dosadašnjih izjava, očekuje se da tema razgovora budu odnosi između Srbije i Ukrajine, ali detalji do završetka sastanka nisu saopšteni.

“Nakon sastanka medijima će biti prosleđeno saopštenje”, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika Republike.

Lider Demokratske narodne partije navodi da ne prisustvuje događajima koje smatra posledicom pokradenog referenduma, ističući nezadovoljstvo trenutnom politikom

Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije u Crnoj Gori, izjavio je da nije prisustvovao proslavi povodom obeležavanja nezavisnosti Crne Gore, navodeći da smatra da je referendum koji je doveo do nezavisnosti bio pokraden i da je na osnovu njega formirana, kako je rekao, lažna država zasnovana na antisrpskoj politici. U izjavi, Knežević je istakao da je, prema njegovim rečima, na sinoćnoj proslavi bilo ukupno 350 godina robije, aludirajući na prisustvo pojedinih političkih aktera, među kojima su Dedeić, Milo Đukanović, Andrija Mandić, Ranko Krivokapić i Gojko Perović.

Knežević je naveo da nije želeo da prisustvuje događaju, naglašavajući da su i poslanici njegove partije dobili poziv, ali da bi, kako kaže, time razočarali 185.000 građana koji su ih podržali. Dodao je i da su, po njegovom mišljenju, čak i oni koji su glasali za nezavisnu Crnu Goru sada razočarani jer je, kako tvrdi, država postala nezavisna sama od sebe.

Komentarišući ekonomski aspekt proslave, Knežević je izjavio da je za obeležavanje ovog dana izdvojeno oko 3 miliona evra, dok su penzionerima povećane penzije za svega evro i sedamdeset centi, a najavljen je i štrajk. Takođe je naveo da je oko 500 radnika ostalo bez posla i da inflacija raste iz dana u dan.

Knežević je naglasio da su, prema njegovom mišljenju, tajkuni simbol stradanja, pljačke i privatizacije Crne Gore, a da političari, uključujući Andriju Mandića, imaju pravo da odlučuju o svom prisustvu na ovakvim događajima. “Mi imamo različit model ponašanja, to je njegovo pravo,” rekao je Knežević i dodao da se oseća kao antidržavni element jer je 2006. godine glasao za zajedničku državu.

U nastavku, Knežević je istakao da nikada više Srba nije bilo u parlamentu i vlasti, ali da se, prema njegovim rečima, nikada manje nije govorilo o Srbima i njihovim pravima. Posebno je ukazao na pitanja jezika i trobojke, kao i na problem dvojnog državljanstva, navodeći da su mnogi Srbi izgubili to pravo zato što su živeli u Srbiji.