U 2025. godini broj najavljenih investicija pao na najniži nivo od 2009, Nemačka treća u Evropi po broju projekata

Strane kompanije su tokom 2025. godine najavile ukupno 548 novih investicionih projekata u Nemačkoj, što predstavlja pad od 10 odsto u odnosu na 2024. godinu, prema izveštaju revizorske kuće EY. Ovo je najniži broj projekata od 2009. godine, a EY prati ove podatke od 2006. godine.

U analizi se navodi da su u broj investicija uključeni projekti koji podrazumevaju otvaranje novih lokacija i radnih mesta, dok vrednost samih ulaganja nije precizirana. Po broju investicionih projekata, Nemačka se 2025. godine našla na trećem mestu u Evropi, iza Francuske sa 852 projekta i Velike Britanije sa 730 projekata. U Francuskoj i Velikoj Britaniji pad broja projekata bio je izraženiji nego u Nemačkoj.

Na evropskom nivou, strane kompanije su najavile ukupno 5.026 novih investicionih projekata ili proširenja postojećih, što je sedam odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Među investitorima se nalaze američke, kineske, ali i evropske kompanije koje ulažu u druge evropske države.

Prema rečima Henrika Alersa, šefa EY za Nemačku, ova zemlja zaostaje za konkurentskim evropskim lokacijama kada je reč o reformama poput digitalizacije uprave i pojednostavljenja poreskog sistema. “Porezi u Nemačkoj su veliki, radna snaga i energija su skupe, a birokratija zahtevna. Sve to odvraća investitore”, izjavio je Alers.

On je upozorio da se reputacija Nemačke kao države koja nije sposobna za reforme proširila u svetu, što negativno utiče na njen dugogodišnji imidž snažne i kvalitetne lokacije za ulaganje. Alers je naglasio da su hitne reforme neophodne kako bi se povratila konkurentnost Nemačke na globalnom tržištu.

Više od 100 agencija učestvuje na tržištu koje čini 5-10% ukupne marketinške industrije vredne do 600 miliona evra

U Srbiji se istraživanjem javnog mnjenja bavi preko 100 agencija, a godišnja vrednost ovog tržišta iznosi između 40 i 50 miliona evra. Iako ovaj sektor predstavlja tek 5-10% ukupnog marketinškog tržišta, koje vredi od 450 do 600 miliona evra godišnje, ima ključnu ulogu u oblikovanju percepcije društvenih kretanja. Prema procenama iz struke, međutim, poverenje u rezultate istraživanja ozbiljno je poljuljano zbog pojave naručenih rezultata i fantomskih agencija, što dovodi do diskreditacije čitave industrije.

Kao ilustracija, podseća se na predsedničke izbore 2012. godine, kada je vodeća agencija za istraživanje javnog mnjenja unapred proglasila Borisa Tadića za pobednika, dok su pojedini mediji na osnovu tih podataka Tomislava Nikolića proglasili gubitnikom na naslovnoj strani. Nakon što je Nikolić ipak pobedio, pomenuta agencija nije izgubila poslove, već se i danas predstavlja kao glavni tumač političkog raspoloženja.

Nikola Jovanović, vlasnik agencije Plum Mark sa 15 godina iskustva, navodi da je situacija u branši haotična i da nema jasnih pravila ni esnafskih udruženja. On ističe da Srbija nema predstavnike u međunarodnim organizacijama poput ESOMAR već 10-15 godina, dok su u Sloveniji i Hrvatskoj standardi transparentni. “Situacija je haotična. Ne zna se ko se sve bavi istraživanjem, po kom cenovniku to naplaćuje, a nema ni esnafskih udruženja. Ja sam član ESOMAR, svetskog udruženja istraživača, u kojem Srbija već 10-15 godina nema nacionalnog predstavnika, niti podnosi izveštaje. Sve je to vrlo transparentno u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su po veličini tržišta slične nama”, izjavio je Jovanović.

Prema njegovim rečima, prosečne cene usluga ovih agencija najviše su u Britaniji, a slede SAD i Zapadna Evropa, dok je Srbija ispod tog proseka. Ipak, kod nas su cenovnici često nejasni, a poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja retko se nalaze na portalu javnih nabavki. “Poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja praktično se i ne pojavljuju na portalu javnih nabavki, a kada se to i desi, zna se ko šta dobija”, ističe Jovanović.

Igor Lazarević, konsultant za marketing menadžment, napominje da istraživanja javnog mnjenja čine 5-10% ukupne vrednosti marketinškog tržišta, u kojem oglašavanje ima udeo od oko 60%, a digitalni marketing oko 25 procenata. On upozorava da se istraživanja često svode na površne ankete sa slabim uzorcima, dok kvalitativna i integrisana istraživanja ostaju nedovoljno zastupljena, što dovodi do parcijalnih preporuka sa slabom praktičnom primenom.

Stručnjaci zaključuju da preplitanje politike i struke, kao i nedostatak pravilne regulacije, dovode do narušavanja poverenja i usporavanja razvoja ovog dela industrije u Srbiji.

Prihodi kompanije dostigli 4,69 milijardi dolara u prvom kvartalu, Starlink ostao jedini profitabilni segment

Američka svemirska kompanija SpaceX podnela je regulatorima dokumentaciju za inicijalnu javnu ponudu (IPO), u kojoj je otkrila da je u prvom kvartalu ove godine ostvarila prihod od 4,69 milijardi dolara, ali i operativni gubitak od 1,94 milijarde dolara. Najveći deo ovog minusa potiče iz AI sektora kompanije, koji je zabeležio gubitak od 2,47 milijardi dolara uz prihod od 818 miliona dolara.

Prema podacima iz dokumentacije, jedini profitabilni segment poslovanja bio je Starlink, globalna mreža satelitskog interneta, sa operativnim profitom od 1,19 milijardi dolara. SpaceX navodi da se značajan deo budućih prihoda oslanja na razvoj novih tehnologija, među kojima su svemirski data centri na solarni pogon i infrastruktura za napredne projekte u oblasti veštačke inteligencije, koji su još u fazi razvoja.

Kompanija planira da izađe na berzu sredinom juna, a procenjena vrednost prilikom IPO-a mogla bi da dostigne 1,75 biliona dolara (hiljadu sedamsto pedeset milijardi dolara), što bi predstavljalo rekord među privatnim svemirskim firmama. Nakon izlaska na berzu, osnivač i direktor Ilon Mask zadržaće više od 85 odsto glasačkih prava u kompaniji, prema zvaničnim podacima iz prijave.

SpaceX je osnovan 2002. godine i danas je najveća privatna svemirska kompanija na svetu, poznata po razvoju višekratno upotrebljivih raketa i najveće mreže satelita za internet konekciju. Akcije evropskih svemirskih kompanija reagovale su pozitivno na najavu američkog IPO-a, pa su deonice francuskog Eutelsata porasle 16 odsto, nemačkog OHB-a 12 odsto, a luksemburške kompanije SES 2,3 odsto. Od početka sedmice, tržišna vrednost Eutelsata povećana je za 26 odsto, a OHB-a za 33 odsto.

Kompanija planira listiranje akcija na Nasdaq berzi pod oznakom SPCX, a vodeću ulogu u organizaciji IPO-a imaće investicione banke Goldman Sachs, Morgan Stanley, Bank of America, Citigroup i JP Morgan. Zvanična dokumentacija otkriva da će budući rast kompanije zavisiti od komercijalizacije novih tehnologija, dok Starlink trenutno ostaje ključni generator profita.

Pozitivna berzanska kretanja primećena su i kod američkih svemirskih kompanija, čije su akcije zabeležile rast tokom ove godine. SpaceX nastavlja da širi poslovanje kroz inovacije i ulaganja u nove segmente, ali suočava se sa izazovima profitabilnosti u AI sektoru koji trenutno beleži najveće gubitke.