Više od 100 agencija učestvuje na tržištu koje čini 5-10% ukupne marketinške industrije vredne do 600 miliona evra

U Srbiji se istraživanjem javnog mnjenja bavi preko 100 agencija, a godišnja vrednost ovog tržišta iznosi između 40 i 50 miliona evra. Iako ovaj sektor predstavlja tek 5-10% ukupnog marketinškog tržišta, koje vredi od 450 do 600 miliona evra godišnje, ima ključnu ulogu u oblikovanju percepcije društvenih kretanja. Prema procenama iz struke, međutim, poverenje u rezultate istraživanja ozbiljno je poljuljano zbog pojave naručenih rezultata i fantomskih agencija, što dovodi do diskreditacije čitave industrije.

Kao ilustracija, podseća se na predsedničke izbore 2012. godine, kada je vodeća agencija za istraživanje javnog mnjenja unapred proglasila Borisa Tadića za pobednika, dok su pojedini mediji na osnovu tih podataka Tomislava Nikolića proglasili gubitnikom na naslovnoj strani. Nakon što je Nikolić ipak pobedio, pomenuta agencija nije izgubila poslove, već se i danas predstavlja kao glavni tumač političkog raspoloženja.

Nikola Jovanović, vlasnik agencije Plum Mark sa 15 godina iskustva, navodi da je situacija u branši haotična i da nema jasnih pravila ni esnafskih udruženja. On ističe da Srbija nema predstavnike u međunarodnim organizacijama poput ESOMAR već 10-15 godina, dok su u Sloveniji i Hrvatskoj standardi transparentni. “Situacija je haotična. Ne zna se ko se sve bavi istraživanjem, po kom cenovniku to naplaćuje, a nema ni esnafskih udruženja. Ja sam član ESOMAR, svetskog udruženja istraživača, u kojem Srbija već 10-15 godina nema nacionalnog predstavnika, niti podnosi izveštaje. Sve je to vrlo transparentno u Sloveniji i Hrvatskoj, koje su po veličini tržišta slične nama”, izjavio je Jovanović.

Prema njegovim rečima, prosečne cene usluga ovih agencija najviše su u Britaniji, a slede SAD i Zapadna Evropa, dok je Srbija ispod tog proseka. Ipak, kod nas su cenovnici često nejasni, a poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja retko se nalaze na portalu javnih nabavki. “Poslovi vezani za istraživanja javnog mnjenja praktično se i ne pojavljuju na portalu javnih nabavki, a kada se to i desi, zna se ko šta dobija”, ističe Jovanović.

Igor Lazarević, konsultant za marketing menadžment, napominje da istraživanja javnog mnjenja čine 5-10% ukupne vrednosti marketinškog tržišta, u kojem oglašavanje ima udeo od oko 60%, a digitalni marketing oko 25 procenata. On upozorava da se istraživanja često svode na površne ankete sa slabim uzorcima, dok kvalitativna i integrisana istraživanja ostaju nedovoljno zastupljena, što dovodi do parcijalnih preporuka sa slabom praktičnom primenom.

Stručnjaci zaključuju da preplitanje politike i struke, kao i nedostatak pravilne regulacije, dovode do narušavanja poverenja i usporavanja razvoja ovog dela industrije u Srbiji.

Nova prognoza predviđa inflaciju od 3,0 odsto, dok je rast BDP-a usporio sa 1,3 na 0,9 odsto zbog energetskog šoka

Evropska komisija objavila je najnoviju ekonomsku prognozu prema kojoj će privredni rast evrozone u 2026. godini iznositi 0,9 odsto, što je pad u odnosu na ranije predviđenih 1,3 odsto za 2025. godinu. Za 2027. godinu očekuje se rast BDP-a od 1,2 odsto. Istovremeno je povećana procena inflacije za 2026. godinu na 3,0 odsto, sa prethodno projektovanih 1,9 odsto.

Pad prognoze rasta prvenstveno je rezultat posledica rata na Bliskom istoku, koji je izazvao drugi veliki energetski šok za evropsku ekonomiju u manje od pet godina, nakon krize nastale ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine. Kao glavni uzrok navode se rast cena nafte i poremećaji u transportu kroz Ormuski moreuz, što je dodatno opteretilo već usporenu privredu.

U saopštenju Evropske komisije ističe se da bi trajanje sukoba na Bliskom istoku moglo biti odlučujući faktor za dalji razvoj situacije. Komisija upozorava da bi nastavak poremećaja mogao da spreči oporavak privrede i tokom 2027. godine. U nepovoljnijem scenariju, prema rečima evropskog komesara za ekonomiju Valdisa Dombrovskisa, privredni rast mogao bi biti približno prepolovljen u odnosu na sadašnje projekcije.

Evropska komisija navodi da će domaća potrošnja ostati ključni pokretač rasta, dok će investicije biti ograničene zbog skupljeg finansiranja, slabijih profita kompanija i povećane neizvesnosti na globalnom tržištu. Istovremeno, slabija spoljna tražnja dodatno će otežati izvozne rezultate evropske privrede.

Evropska centralna banka upozorava da izazovi ne potiču samo sa Bliskog istoka i da je za napredak EU neophodno dalje povezivanje ekonomskog i finansijskog sistema, kao i ulaganje u nove tehnologije. Brisel ponavlja da su potrebne koordinisane mere kako bi se ublažili efekti energetskih šokova i podržao održivi rast u narednim godinama.

Cena avio goriva skočila sa 100 na 200 dolara po barelu, doplate moguće samo uz uslove iz ugovora

Putnici u Srbiji sve češće prijavljuju Udruženju potrošača “Efektiva” da im turističke agencije traže dodatnu uplatu za već plaćene aranžmane zbog promena cene goriva. Prema navodima Dejana Gavrilovića iz Efektive, poslednjih deset dana zabeležen je veći broj žalbi putnika koji su već platili svoje turističke aranžmane, ali im agencije sada traže doplatu za gorivo. Gavrilović podseća da ovakva praksa nije nova, jer su slične situacije zabeležene još 2022. godine sa početkom rata u Ukrajini, a sada se ponavljaju zbog sukoba na Bliskom istoku.

Prema dostupnim podacima, cena avio goriva porasla je sa 100 dolara na 200 dolara po barelu. Ipak, navodi se da agencije doplate zahtevaju upravo u poslednjih deset dana, iako je cena avio goriva u prethodnih 20 dana bila u padu. Zbog toga se postavlja pitanje da li je ovakvo potraživanje opravdano, odnosno da li je zaista preneto od strane aviokompanija ili agencije pokušavaju da ostvare dodatnu zaradu.

Gavrilović objašnjava da agencije imaju pravo da traže povećanje cene aranžmana samo ako je to predviđeno ugovorom, ali tada mora biti predviđeno i smanjenje cene u slučaju pada troškova. Takođe, povećanje ukupne cene aranžmana ne sme biti veće od 8 odsto i mora biti najavljeno putnicima najmanje 20 dana pre putovanja.

Putnicima se savetuje da u slučaju zahteva za doplatu insistiraju na računu kojim je jasno prikazano na osnovu čega je obračunato povećanje. Ove mere treba da obezbede transparentnost i zaštitu prava potrošača u slučaju promena cene goriva na tržištu.