Brajan Džonson, lider u oblasti dugovečnosti, suočava se sa retkom autoimunom bolešću želuca i ističe značaj preventivnih pregleda za žene

Brajan Džonson, američki preduzetnik poznat po ulaganju u zdravlje i borbi protiv starenja, iznenadio je javnost objavom da mu je nedavno dijagnostikovan autoimuni gastritis. Na društvenim mrežama podelio je da ga je ova retka bolest, koja pogađa između dva i pet odsto svetske populacije, zatekla uprkos decenijama discipline u ishrani, snu i fizičkoj aktivnosti.

Iako danas živi izuzetno zdravim životom, Džonson priznaje da je tokom detinjstva često konzumirao brzu hranu, gazirane napitke i slatkiše. Kasnije je, usled poslovnih obaveza i stresa, zapostavio sebe, što je dovelo do viška kilograma, ali i razvoja hipotireoze, zbog koje svakodnevno uzima lekove. Ipak, njegovi zdravstveni problemi dugo su ostali misteriozni, jer nije imao izražene simptome – jedino su laboratorijski nalazi pokazivali niske vrednosti gvožđa u krvi.

Tek kada je započeo rigorozan medicinski protokol vredan milion dolara godišnje, specijalisti su otkrili povišene vrednosti antitela i potvrdili dijagnozu autoimunog gastritisa. Ova bolest može prouzrokovati oštećenje sluzokože želuca, smanjenu apsorpciju gvožđa, anemiju, kao i povećan rizik od raka želuca. Džonson je objasnio: „Loša vest je da moj želudac zapravo napada sam sebe. Ova bolest često ostaje neprepoznata, a može imati ozbiljne posledice po zdravlje.“

Autoimuni gastritis je hroničan i može izazvati umor, slabost, deficit gvožđa i vitamina B12, ali često prolazi neprimetno zbog nespecifičnih simptoma. Ženama se savetuje da obrate pažnju na produžen umor, bledilo, probleme sa varenjem ili pad gvožđa, jer redovni laboratorijski pregledi mogu pomoći u ranom otkrivanju bolesti.

Džonson je u okviru lečenja već primio infuziju za nadoknadu gvožđa, ali planira da nastavi sa četvorofaznim eksperimentalnim protokolom koji uključuje zaštitu želuca, regulaciju imunog sistema i razvoj novih terapija. Pozvao je stručnjake iz celog sveta da zajedno rade na pronalaženju boljih rešenja, ističući: „U eri savremene medicine, nijedna bolest ne bi smela biti neizlečiva samo zato što još nije pronađen pravi tretman.“

Na kraju, Džonson podvlači da odsustvo simptoma ne znači nužno i dobro zdravlje. „Možda i vi imate neki skriveni zdravstveni problem koji još nije dijagnostikovan“, poručuje. Njegovo iskustvo je snažan podsetnik svim ženama koliko su važni preventivni pregledi i briga o sopstvenom zdravlju. Za svaku dijagnozu i savet, obavezno se obratite lekaru.

Duži životni vek i savremena dijagnostika dovode do više otkrivenih slučajeva, ali smrtnost od raka opada

Mnoge žene danas, kroz razgovore sa poznanicama ili porodicom, sve češće čuju reč „rak“. Ovaj utisak nije bez osnova, jer prema rečima dr Mikkaela Sekeresa, američkog hematologa i onkologa, postoji nekoliko ključnih razloga zašto se danas češće postavlja dijagnoza raka u odnosu na prošlost.

Prvo, produženi životni vek znači da sve više ljudi doživljava starost, a upravo su godine najveći rizik za razvoj tumora. Drugi faktor je napredak u dijagnostici: savremene metode kao što su mamografija, kolonoskopija, PSA testiranje i magnetna rezonanca omogućavaju lekarima da tumore otkriju u ranoj fazi. Zbog toga ne samo da češće dolazi do dijagnoze, već se povećavaju i šanse za uspešno lečenje.

Za žene to znači da je sve više onih koje se susreću sa dijagnozom raka dojke ili drugih vrsta tumora. Ipak, to ne znači nužno da je rak češći u populaciji. Kako objašnjava dr Sekeres: „nije reč samo o tome da ima više raka, već i o tome da ima više ljudi koji dožive životno doba u kojem se rak najčešće javlja“. Takođe, žene danas više razgovaraju o zdravlju i češće odlaze na preventivne preglede, što doprinosi ranijem otkrivanju bolesti.

Iako broj otkrivenih slučajeva raste, smrtnost od raka zapravo opada. Razlog su rani pregledi, smanjenje broja pušača i medicinski napredak, zbog kojih se sve više žena uspešno leči. Statistika pokazuje da čak 70 odsto obolelih živi pet godina ili duže nakon dijagnoze, što je najbolji rezultat do sada.

Zbog čestih priča o raku, mnoge žene osećaju strah i zabrinutost. Ipak, važno je znati da pravovremeni pregledi i informisanost mogu napraviti veliku razliku. Dr Sekeres savetuje: „Starost je najveći faktor rizika za rak, ali uz savremene metode otkrivanja i napredak u lečenju, šansa za oporavak je sve veća.“

Za prevenciju se preporučuju redovni preventivni pregledi kao što su mamografija i ginekološki ultrazvuk, dok zdrava ishrana, fizička aktivnost i izbegavanje pušenja dodatno smanjuju rizik. Ako dobijete dijagnozu ili sumnjate na bolest, obavezno se obratite svom lekaru, jer samo stručnjak može postaviti tačnu dijagnozu i preporučiti adekvatan tretman.

Nagli temperaturni skokovi najviše utiču na trudnice, starije žene i osobe s hroničnim bolestima – evo šta savetuje struka

U Srbiji su poslednjih dana česte nagle promene vremena, što je izazvalo niz zdravstvenih tegoba kod žena, naročito kod trudnica, starijih od 65 godina, dece i osoba sa hroničnim oboljenjima. Posle intenzivnih tropskih vrućina usledilo je osveženje, ali je vazduh ostao vlažan, što dodatno opterećuje organizam i otežava prilagođavanje. Najveći izazov nije samo visoka temperatura ili naglo zahlađenje, već konstantne izmene toplog i hladnog, zbog kojih telo menja način funkcionisanja – tokom vrućina se rashlađuje znojenjem i širenjem krvnih sudova, a kada zahlađenje nastupi, ponaša se potpuno drugačije. Zbog toga mnoge žene osećaju iscrpljenost, glavobolje, slabiju koncentraciju i umor.

Posebno su ugrožene trudnice i žene sa srčanim ili respiratornim tegobama. Dr Snežana Marković, internista, ističe: “Nagli skokovi i padovi temperature mogu pogoršati simptome kod žena koje imaju visok pritisak ili astmu. Zato je važno redovno uzimati terapiju i izbegavati izlazak napolje u najtoplijem delu dana.” Deca i osobe sa hroničnim bolestima takođe često doživljavaju malaksalost i brže se zamaraju. Povišena vlažnost vazduha usporava isparavanje znoja s kože, pa je osećaj zamora i otežanog disanja prisutniji čak i kada spoljašnja temperatura padne.

Kako bi se lakše podnele ovakve meteorološke oscilacije, stručnjaci savetuju da pijete dovoljno vode čak i kada ne osećate žeđ, birate lagane obroke bogate povrćem i voćem, nosite svetlu, prozračnu odeću od prirodnih materijala i izbegavate boravak na direktnom suncu u najtoplijim satima dana. Takođe, treba izbegavati naglo rashlađivanje klima uređajima, a temperatura između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora ne bi smela da bude previše različita.

Obratite pažnju na simptome upozorenja – ako se pojave vrtoglavica, jaka glavobolja, otežano disanje ili bol u grudima, najbolje je odmah konsultovati lekara. Dr Marković savetuje: “Redovan san, umerena fizička aktivnost ujutru ili uveče i dobra hidratacija mogu pomoći telu da lakše pregura ove oscilacije.”

Za preciznu dijagnozu i individualne savete obavezno se obratite svom lekaru. Prateći preporuke stručnjaka, moguće je značajno smanjiti rizik od zdravstvenih problema izazvanih naglim promenama vremena.