Marko Đurić odgovorio Ediju Rami ističući da je stav Srbije o Kosovu zasnovan na Ustavu i međunarodnom pravu

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije reagovalo je na izjave albanskog premijera Edija Rame o mogućoj promeni vodotoka reke Ibar. Kako je saopšteno, ministar Marko Đurić istakao je da je stav Srbije o Kosovu i Metohiji čvrsto utemeljen na Ustavu, te da razgovor o reci Ibar nije folklor, već odgovor na sistematsko uništavanje srpske imovine duž obala jezera Gazivode i reke Ibar, što se dešava tokom ovog leta. Fokus ključne fraze „izjave o reci Ibar“ odražava centralnu temu ove političke razmene.

Stav Srbije o reci Ibar i uništavanju imovine

Prema zvaničnom saopštenju, Đurić je naglasio da je aktuelna tema „izjave o reci Ibar“ pokrenuta jer vlasti u Prištini, prema njegovim rečima, ruše srpske domove duž obala jezera Gazivode i reke Ibar bez propisanih postupaka. On je ocenio da su ovakve aktivnosti etnički diskriminatorne i da ljudi na tom području ostaju bez imovine, pristupa i sredstava za život. Đurić je dodao da su svi ostali aspekti ove rasprave sporedni u odnosu na realnost na terenu.

Albanski premijer Edi Rama, kako je naveo Đurić, u svojoj objavi govorio je o geografiji, istoriji i evropskim vrednostima, ali nije pomenuo „sistematsko uništavanje srpske imovine“ koje se, prema njegovim rečima, dešava upravo sada. Đurić je podvukao da je reka Ibar prekogranični vodotok, ali da Albanija nije priobalna država i da, prema međunarodnom pravu, nema osnov da se meša u upravljanje tom rekom.

Reakcije iz Albanije i poziv na dijalog

Prethodno je ministar spoljnih poslova Albanije, Ferit Hodža, izrazio zabrinutost zbog izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka reke Ibar. On je istakao da voda ne sme biti korišćena kao instrument političkog pritiska ili sredstvo za kažnjavanje druge zemlje ili stanovništva.

S druge strane, Đurić je odgovorio da Albanija nema osnov da se meša u pitanja upravljanja rekama koje ne prolaze kroz njenu teritoriju. On je naveo da sva legitimna pitanja treba da rešavaju direktno zainteresovane strane, putem utvrđenih mehanizama i na osnovu činjenica, a ne kroz javne izjave iz prestonica koje nisu iz priobalnih zemalja.

Stav Srbije o Kosovu i Metohiji i poziv na konkretna rešenja

Đurić je podvukao da „stav Srbije o Kosovu i Metohiji nije folklor“, već je zasnovan na Ustavu, međunarodnom pravu i Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244. On je istakao da, iako se Albanija možda ne slaže, ne može jednostrano proglasiti pitanje rešenim. Đurić je pozdravio Raminu izjavu da su prava i bezbednost srpske zajednice važni i dodao da sada očekuje praktičnu podršku, počevši od jasnog poziva da se okonča rušenje srpskih kuća i da se uspostavi Zajednica srpskih opština, što još uvek nije ispunjeno.

Na kraju, ministar Đurić je predložio Ediju Rami i ministru Hodži da ostave „diplomatiju preko zvučnika“ iza sebe i otvore direktan dijalog. „Naša vrata i telefonske linije ostaju otvorene. Naš narod zaslužuje manje razmene izjava i više konkretnih primera saradnje“, poručio je Đurić.

Dalji tok rasprave i značaj za region

Polemika o „izjavama o reci Ibar“ nastavila se i izjavom premijera Rame, koji je rekao da je Ibar prekogranični vodni sistem i da Tirana nema pretenzije na srpsku teritoriju. On je dodao da se često u Beogradu pominje „velika Albanija“ kada se govori o Kosovu, čime se, po njegovim rečima, stvara određeni politički narativ.

Kako su naglasili zvaničnici iz Srbije, očekuje se da će se razgovori o pitanjima reke Ibar i zaštiti srpske imovine nastaviti direktno između relevantnih strana, uz poštovanje međunarodnog prava i bilateralnih mehanizama.

Starović ističe da su granice Srbije priznate od strane UN i poziva na poštovanje međunarodnih akata u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da granice koje je priznala UN moraju ostati nepromenjene. Ova izjava usledila je kao odgovor na tvrdnje premijera Albanije Edi Rama o statusu Kosova i Metohije. Prema njegovim rečima, teritorija tzv. Kosova nalazi se unutar granica Srbije koje priznaje međunarodna zajednica, što potvrđuju Povelja Ujedinjenih nacija i još uvek važeća Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.

Starović naglašava značaj granica koje je priznala UN

U svom reagovanju, Nemanja Starović je ocenio da Edi Rama izostavlja najvažniji aspekt kada govori o Kosovu i Metohiji. Ministar smatra da je izuzetno važno poštovati međunarodne akte, posebno kada se radi o granicama koje je priznala UN. On je naglasio da ovo pravilo važi za sve države, uključujući Srbiju, Ukrajinu, Kinu, Kipar i Albaniju.

Takođe, Starović je u svojoj izjavi naveo: „Pozivanje na dobrosusedske odnose, a istovremeno odbijanje poštovanja Povelje UN i Rezolucije 1244, nije dosledno.“ Na taj način, ministar je podvukao stav Srbije prema aktuelnim izjavama iz Albanije.

Granice koje je priznala UN kao međunarodni standard

Prema Staroviću, granice koje je priznala UN predstavljaju međunarodni standard koji mora ostati nepromenjen. On je ocenio da svako pozivanje na promenu tih granica podriva temelje međunarodnog prava i stabilnosti u regionu. Ministar je istakao da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti još uvek na snazi i da garantuje teritorijalni integritet Srbije.

S druge strane, Edi Rama je tvrdio da teritorija tzv. Kosova nije deo Srbije. Međutim, ministar Starović je ponovio da su granice koje je priznala UN jasne i da je Kosovo i Metohija deo teritorije Republike Srbije u skladu sa međunarodnim pravom.

Stav Srbije o Kosovu i Metohiji

Kao rezultat ovih izjava, stav Srbije ostaje nepromenjen. Po mišljenju Nemanje Starovića, granice koje je priznala UN su ključne za očuvanje mira i stabilnosti. Ministar je podsetio da se svaka promena granica mora odvijati isključivo u skladu sa međunarodnim pravom i uz poštovanje akata Ujedinjenih nacija.

Pored toga, Starović je uputio apel svim učesnicima u regionalnim odnosima da poštuju međunarodne dogovore. On je ponovio da samo uz zajedničko poštovanje tih principa može biti očuvana stabilnost i unapređen dijalog na Zapadnom Balkanu.

Na ogradi srpskih svetinja u Lipljanu postavljene su zastave OVK i Albanije, policija privela dve osobe

Događaj postavljanja zastava OVK i Albanije na ogradu crkvene porte u Lipljanu izazvao je osudu Eparhije raško-prizrenske, a prema saopštenju, Kosovska policija je privela dve osobe. Ovaj incident, koji je registrovan 10.08.2026. godine, označen je kao nacionalistička provokacija i skrnavljenje srpskih pravoslavnih svetinja.

Prema informacijama iz saopštenja, dve osobe albanske nacionalnosti postavile su zastave na ogradu crkvene porte, gde se nalaze srednjovekovni hram Vavedenja Presvete Bogorodice iz XIV veka i hram Svetih mučenika Flora i Lavra. Policijska patrola je te večeri zatekla počinioce i odmah ih privela, a zastave su uklonjene sa crkvene ograde. Međutim, Eparhija ističe da će se pravi odnos institucija prema ovom delu pokazati u daljem postupku i pravnoj kvalifikaciji dela.

Reakcije na postavljanje zastava OVK i Albanije

Eparhija raško-prizrenska navodi da ovaj događaj ne sme biti sveden na običan prekršaj javnog reda ili na čin vandalizma. Prema najavama, protiv privedenih osoba biće podnete krivične prijave čim policija dostavi zvanične podatke o njihovom identitetu. Takođe, zahtevano je da se ispita da li delo ima elemente podsticanja etničke i verske mržnje, kao i namernog zastrašivanja preostalih pravoslavnih Srba i skrnavljenja zaštićenog kulturnog dobra.

Postavljanje zastave OVK na ogradu srpskog pravoslavnog hrama, prema saopštenju, ima posebno težak simbolički značaj za Srbe u Lipljanu. Ističe se da su obeležja OVK povezana sa teškim događajima iz prošlosti, uključujući oružano nasilje, otmice, ubistva, progon i uništavanje domova, a odgovorni za ta dela, kako se navodi, nikada nisu privedeni pravdi. Zato je postavljanje takvih simbola na crkvu iz XIV veka označeno kao namerni čin zastrašivanja i pokazivanja dominacije nad imovinom Srpske pravoslavne crkve.

Širi kontekst i prethodni incidenti

Eparhija podseća da ovo nije prvi incident na crkvenoj porti u Lipljanu. U decembru 2025. godine, maskirano lice je uklonilo zastavu Srpske pravoslavne crkve postavljenu povodom hramovne slave, dok je sličan slučaj zabeležen i u junu 2023. godine. Izostanak otkrivanja i kažnjavanja počinilaca u prethodnim slučajevima, prema navodima, produbio je osećaj nekažnjivosti i otvorio prostor za nove provokacije.

Posebnu težinu incidentu daje položaj malobrojnih Srba u Lipljanu, kojih danas živi samo nekoliko stotina, dok su dva hrama ključna za duhovni život zajednice. Eparhija ističe da napad na crkvenu portu šalje poruku preostalim Srbima da ni u svojim svetinjama nisu sigurni.

Incident u Lipljanu i posledice po zajednicu

U širem kontekstu, Eparhija podseća na događaje koji su poslednjih sedmica izazvali uznemirenje u srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji. Navode se privođenja tokom parastosa na Gazimestanu, kao i postupanje policije prema vernicima tokom hramovne slave kod Prizrena. Takođe, ističe se i problem administrativnog ograničavanja pristupa svetinjama, kao i izvođenje radova u zaštićenim zonama manastira Visoki Dečani, bez reakcije nadležnih organa.

Iako je policijska patrola u ovom slučaju reagovala, Eparhija smatra da je selektivno postupanje institucija i dalje razlog za zabrinutost. Na kraju saopštenja, naglašava se važnost objektivnog ispitivanja incidenta i zaštite prava Srba i njihovih svetinja na Kosovu i Metohiji.