Connect with us

Domaće

Narodna banka Srbije povećala devizne rezerve na rekordnih 30,5 milijardi evra u julu

Bruto rezerve pokrivaju sedam meseci uvoza, dok rezerve zlata premašuju 6,1 milijardu evra i čine 20 odsto ukupnog iznosa

Objavljeno pre

1 minut

,

Narodna banka Srbije povećala devizne rezerve na rekordnih 30,5 milijardi evra u julu – devizne rezerve Srbije Foto Izvor: Pixabay / hamiltonleen

Bruto rezerve pokrivaju sedam meseci uvoza, dok rezerve zlata premašuju 6,1 milijardu evra i čine 20 odsto ukupnog iznosa

Narodna banka Srbije objavila je da su devizne rezerve Srbije na kraju jula 2026. godine dostigle rekordnih 30.501,9 miliona evra. To je rast od 893 miliona evra u odnosu na kraj juna, što ukazuje na snažnu stabilnost deviznih rezervi Srbije. Prema podacima centralne banke, devizne rezerve Srbije pokrivaju novčanu masu M1 sa 168,3 odsto i sedam meseci uvoza robe i usluga, značajno iznad međunarodnih standarda.

Detaljna struktura deviznih rezervi i rast zlatnih rezervi

Neto devizne rezerve, koje predstavljaju bruto rezerve umanjene za sredstva banaka i obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu, na kraju jula iznosile su 25.986,6 miliona evra. Ovaj nivo je takođe rekordno visok, uz rast od 930,6 miliona evra u poređenju sa prethodnim mesecom. Najveći priliv u devizne rezerve tokom jula ostvaren je putem intervencija Narodna banka Srbije na domaćem deviznom tržištu, neto kupovinom deviza u iznosu od 570 miliona evra. Kupovina od 135 miliona evra dogovorena je krajem juna, ali je efekat ostvarila tokom jula. Dodatni prilivi dolazili su od prodaje državnih hartija od vrednosti na međunarodnom tržištu (488,3 miliona evra), kao i kroz upravljanje rezervama, donacije i druge izvore, ukupno 138 miliona evra. S druge strane, odliv u devizne rezerve zbog izmirenja obaveza države iznosio je 155,2 miliona evra, dok su tržišni efekti bili negativni za 148,1 milion evra. To je posledica slabljenja američkog dolara prema evru za jedan odsto i pada cene inostranih hartija od vrednosti. Blago povećanje cene zlata u američkim dolarima za 0,01 odsto delovalo je u suprotnom smeru.

Rezerve zlata i uticaj tržišnih faktora

Krajem jula rezerve zlata iznosile su rekordnih 54.791,1 kilogram, sa tržišnom vrednošću od 6.163,6 miliona evra, što čini 20,2 odsto bruto deviznih rezervi. Tokom jula, količina zlata povećana je za 225,8 kilograma kupovinom 18 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper. Tržišni faktori doveli su do smanjenja vrednosti zlatnih rezervi za 36,8 miliona evra, uglavnom zbog slabljenja američkog dolara prema evru. U suprotnom smeru delovalo je blago povećanje cene zlata. Od početka godine kupljene su ukupno 2,3 tone zlata, dok je vrednost zlatnih rezervi smanjena za 32 miliona evra, što je posledica smanjenja vrednosti fine unce zlata u dolarima za oko 6,5 odsto. Jačanje dolara prema evru za oko dva odsto delovalo je pozitivno na ukupnu vrednost.

Trgovina devizama i stabilnost kursa dinara

Obim trgovine devizama na međubankarskom tržištu u julu iznosio je 993,7 miliona evra, dok je od početka godine realizovan promet od 6.094,2 miliona evra. Vrednost dinara u julu je ostala gotovo nepromenjena u odnosu na evro, dok je u prvih sedam meseci dinar nominalno oslabio za 0,1 odsto prema evru. Narodna banka Srbije je tokom jula neto kupila 435 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Ipak, od početka godine, centralna banka je neto prodala 320 miliona evra kako bi održala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru. Ovakvi podaci potvrđuju visok nivo sigurnosti srpskog finansijskog sistema i sposobnost centralne banke da odgovori na tržišne izazove. Devizne rezerve Srbije na kraju jula 2026. godine predstavljaju ključni oslonac za očuvanje makroekonomske stabilnosti, što je važno u aktuelnim međunarodnim finansijskim okolnostima.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Nvidia pokreće investicioni ciklus za više od 500 milijardi dolara u AI infrastrukturu

Američka tehnološka kompanija najavljuje partnerstva sa šest finansijskih giganta, ciljajući olakšano finansiranje globalne AI infrastrukture

Objavljeno pre

16 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Nvidia pokreće investicioni ciklus za više od 500 milijardi dolara u AI infrastrukturu – Nvidia AI infrastruktura

Američka tehnološka kompanija najavljuje partnerstva sa šest finansijskih giganta, ciljajući olakšano finansiranje globalne AI infrastrukture

Nvidia, američka tehnološka kompanija specijalizovana za razvoj grafičkih procesora i AI rešenja, najavila je plan za prikupljanje više od 500 milijardi dolara kapitala trećih strana za izgradnju infrastrukture namenjene veštačkoj inteligenciji (AI). Kompanija je saopštila da je sklopila partnerstva sa šest velikih finansijskih institucija kako bi omogućila olakšano finansiranje računarske infrastrukture širom sveta.

Partnerstva za finansiranje AI infrastrukture

Prema saopštenju, Nvidia je potpisala memorandume o razumevanju sa kompanijama Apollo, BlackRock, Blackstone, Brookfield, Goldman Sachs i KKR. Ove institucije planiraju da obezbede specijalizovane fondove pod povoljnim uslovima i time omoguće kompanijama, vladama i cloud provajderima da grade napredne AI sisteme zasnovane na Nvidia tehnologiji. Izvršni direktor Jensen Huang izjavio je da Nvidia može garantovati do 125 milijardi dolara, što predstavlja četvrtinu celokupnog planiranog investicionog ciklusa. Takođe, cilj je da se ubrza razvoj AI kapaciteta u trenutku kada je globalna potražnja za ovakvom infrastrukturom u naglom porastu.

Tržišni kontekst i uloga investitora

Inicijativa dolazi u trenutku kada tehnološke kompanije nastavljaju da povećavaju ulaganja u AI. Očekuje se da ukupna globalna potrošnja na veštačku inteligenciju ove godine premaši 730 milijardi dolara, dok se istovremeno širom sveta ulaže u nove data centre. Investicioni fondovi koje obezbeđuju partneri Nvidia namenjeni su dugoročnim projektima čiji prinos zavisi od korišćenja računarskih kapaciteta. S obzirom na to, velike investicione kompanije dobijaju priliku da diversifikuju svoje portfelje kroz ulaganja u AI infrastrukturu.

Detalji aranžmana i strateški značaj

Nvidia nije objavila detaljne finansijske uslove niti pojedinačne obaveze investitora. Takođe, nije precizirala rok u kojem bi planiranih 500 milijardi dolara bio plasiran. Ipak, ovaj potez mogao bi značajno ubrzati izgradnju AI centara i omogućiti konkurenciju na globalnom tržištu veštačke inteligencije. Kao rezultat, kompanije, vlade i startapi širom sveta dobijaju pristup kapitalu za razvoj najnaprednijih AI rešenja. Pored toga, ovakva inicijativa dodatno pozicionira Nvidia kao ključnog aktera u razvoju globalne AI infrastrukture i omogućava širenje tehnološke baze na više kontinenata. Očekuje se da će rast ulaganja u ovaj sektor uticati na dalji razvoj tržišta, kao i na konkurenciju među vodećim tehnološkim kompanijama.

Pročitaj još

Domaće

Evropske berze beleže rast, cena nafte brent prelazi 89 dolara po barelu

Indeksi STOXX 50 i STOXX 600 dostižu rekord, dok rast cena nafte i gasa utiče na sektor energetike i investitore

Objavljeno pre

36 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Evropske berze beleže rast, cena nafte brent prelazi 89 dolara po barelu

Indeksi STOXX 50 i STOXX 600 dostižu rekord, dok rast cena nafte i gasa utiče na sektor energetike i investitore

Evropske berze zabeležile su danas rast, dok je cena nafte brent ponovo premašila prag od 89 dolara po barelu. Ovaj pomak na tržištu desio se u ranim jutarnjim satima, a ključni berzanski indeksi su dostigli rekordne nivoe, pokazujući pojačano poverenje investitora u evropsku privredu. U isto vreme, cena nafte brent porasla je za 1,77 odsto i iznosila je 89,306 dolara, dok je američka nafta WTI skočila 2,06 odsto na 83,864 dolara. Ovaj rast cena nafte brent povezan je sa neizvesnošću oko dogovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana o Ormuskom moreuzu.

Indeksi STOXX rastu uz podršku IT sektora i energetike

Indeks STOXX 50 porastao je za 0,2 odsto, a panevropski STOXX 600 zabeležio je rast od 0,1 odsto. Ovi rezultati usledili su nakon objave snažnih kvartalnih poslovnih rezultata vodećih kompanija, što je dodatno podstaklo optimizam na tržištu. Tehnološke akcije ojačale su nakon što je američki gigant Intel prikupio 20 milijardi dolara kroz proširenu prodaju akcija. Osim toga, Envidija je najavila planove za finansiranje infrastrukture veštačke inteligencije u vrednosti do 500 milijardi dolara. Kao rezultat, investitori su povećali izloženost ovim sektorima, dok su akcije energetskih kompanija takođe ostvarile dobit zbog rasta cena sirove nafte.

Uticaj rasta cena energenata na druge sektore i valutno tržište

Više cene goriva istovremeno su pritisnule sektor putovanja i turizma, jer su troškovi prevoza porasli i smanjili profitabilnost kompanija iz ove oblasti. Evropski fjučersi gasa za septembar danas su na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavani po ceni od 62,025 evra za megavat-sat. Na valutnom tržištu, vrednost evra prema dolaru iznosila je 1,15330 dolara. Cena zlata pala je na 4.359,43 dolara za trojsku uncu, dok je cena pšenice porasla na 6,4458 dolara za bušel.

Američki berzanski indeksi i širi ekonomski okvir

Na zatvaranju američkih berzi u ponedeljak, indeks Dow Jones pao je za 0,11 odsto i iznosio je 53.975,98 poena. S&P 500 smanjen je za 0,06 odsto na 7.753,11 poena, dok je Nasdaq zabeležio pad od 0,32 odsto na 26.605,36 poena. Ovi podaci ukazuju na blagu korekciju na američkom tržištu akcija, dok evropske berze beleže rast. Kao rezultat rasta cena nafte brent, evropski energetski sektor ostvaruje dobit, dok višestruka kretanja na tržištima sirovina i valuta pokazuju nastavak nestabilnosti na globalnom nivou. Investitori i dalje pažljivo prate razvoj situacije oko Ormuskog moreuza, koji i dalje značajno utiče na kretanja cena energenata.

Pročitaj još

Domaće

Socijalna prava u fokusu evropskih integracija, socijalna pomoć niža od potrošačke korpe

Studija FES ukazuje da socijalna prava u Srbiji zaostaju, socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo iznosi 147 evra dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra

Objavljeno pre

1 sat

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Socijalna prava u fokusu evropskih integracija, socijalna pomoć niža od potrošačke korpe – socijalna prava u evropskim integracijama

Studija FES ukazuje da socijalna prava u Srbiji zaostaju, socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo iznosi 147 evra dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra

Socijalna prava u evropskim integracijama Srbije ostaju nedovoljno zastupljena u ključnim ekonomskim reformama, pokazuje najnovija studija fondacije Friedrich-Ebert-Stiftung (FES). Studija „The Social Dimension of EU Enlargement in the Western Balkans“ ističe da konkretna poboljšanja za građane izostaju, uprkos rastu zaposlenosti i približavanju pojedinih pokazatelja tržišta rada proseku Evropske unije. Analizom programa ekonomskih reformi za period 2022–2025, kao i obaveza iz procesa pristupanja EU, utvrđeno je da dugoročna socijalna konvergencija ne može biti svedena samo na povećanje zapošljivosti i razvoj veština.

Adekvatnost socijalne pomoći i rizik od siromaštva

Posebno zabrinjava podatak da socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo u Srbiji iznosi 147 evra, dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra, a prag rizika od siromaštva doseže 368 evra. Zbog toga socijalna pomoć ne pokriva ni polovinu osnovnih životnih potreba. Uvođenje digitalne „socijalne karte“ dovelo je do smanjenja broja korisnika, što otvara pitanje isključenosti Roma i drugih ranjivih grupa iz sistema socijalne zaštite. Pored toga, studija navodi da su aktivne mere na tržištu rada nedovoljno usmerene na mlade, žene i dugoročno nezaposlene. Preporučuje se jačanje pilot-programa Garancije za mlade, usklađivanje radnog zakonodavstva sa standardima EU i povećanje obuhvata predškolskog obrazovanja za decu iz ugroženih sredina.

Digitalizacija javnih usluga i zdravstvena zaštita

U oblasti digitalizacije javnih usluga, kao rezultat je uveden program elektronskih zdravstvenih kartona, ali to ne rešava problem nedostatka medicinskog osoblja i njihovog odlaska iz zemlje. Visoki izdaci građana za zdravstvenu zaštitu iz sopstvenog budžeta i neispunjene potrebe za lečenjem predstavljaju značajan socijalni rizik. Štaviše, studija ističe raskorak između digitalnih inovacija i stvarnih kapaciteta javnog sektora.

Preporuke za pristupni proces i jačanje socijalnih prava

FES preporučuje da Srbija ranije otvori socijalna poglavlja 19, 26 i 28 u pregovorima sa EU, uz snažnije uključivanje sindikata, poslodavaca i civilnog društva. Napredak bi trebalo pratiti kroz indikatore Evropskog stuba socijalnih prava, kako bi se merili konkretni ishodi za građane, a ne samo broj usvojenih zakona ili sprovedenih aktivnosti. Evropske integracije, prema studiji, mogu povratiti poverenje građana samo ako vidljivo poboljšaju kvalitet svakodnevnog života. Socijalna prava treba da budu ravnopravna sa vladavinom prava, demokratskim institucijama i ekonomskim kriterijumima, jer predstavljaju temelj održivog društvenog razvoja.

Pročitaj još

U Trendu