Australija beleži trostruki rast cena legalnih cigareta, dok su izbegnute akcize procenjene na do 11,8 milijardi dolara

Australijski senat je pokrenuo raspravu o regulaciji duvanskih i nikotinskih proizvoda, nakon što je ilegalno tržište nikotina dostiglo 80 odsto ukupne potrošnje u 2025. godini. Prema proceni Australijskog zavoda za statistiku (ABS), ukupna potrošnja nikotina porasla je za gotovo 40 odsto između 2017. i 2025. godine, dok se legalna potrošnja značajno smanjila. Ilegalno tržište nikotina u Australiji, prema ABS-u, obuhvata cigarete, vejpove i druge proizvode koji se prodaju ispod tržišne cene, a procenjeni udeo za uži segment ilegalnog duvana iznosio je 50–60 odsto tokom fiskalne 2024/25. godine.

Prihodi od akciza i posledice za državni budžet

Senatski odbor za pravna i ustavna pitanja preporučio je zaustavljanje novih povećanja akciza i razmatranje smanjenja postojećeg poreza. Takođe, naglašena je potreba za jačanjem granične kontrole, nadzora prodaje i suzbijanja organizovanog kriminala. ABS navodi da su cene legalnih duvanskih proizvoda od decembra 2016. gotovo utrostručene, dok su ilegalni proizvodi ostali na stabilnom nivou. Legalna paklica cigareta od 20 komada prodaje se za 40-45 australijskih dolara (oko 28 evra), dok se ilegalna može nabaviti za 10-20 dolara (6-12 evra). Kao rezultat, veliki cenovni jaz podstakao je rast potrošnje van legalnih kanala. Prihodi od duvanskih akciza snažno su pali, a izbegnuti porezi i carine u fiskalnoj 2024/25. godini procenjeni su na iznos između 7,7 i 11,8 milijardi australijskih dolara.

Kriminalni aspekti i regulatorni izazovi

Uz fiskalne gubitke, Australija se suočava i sa bezbednosnim rizicima. Ilegalna trgovina duvanom povezana je sa oko 300 incidenata, uključujući paljenje prodavnica i sukobe kriminalnih grupa. Senatski materijali ukazuju da sama veća kaznena politika nije dovoljna bez pojačanja kontrole granica, licenciranja prodavaca i efikasnije koordinacije državnih organa.

Debata o akcizama i javnozdravstvenim merama

Zagovornici smanjenja akciza tvrde da je visoka porezka opterećenost stvorila veliki cenovni jaz i deo potražnje preusmerila ka kriminalnim mrežama. Oni predlažu zamrzavanje ili čak smanjenje akciza do 80 odsto, legalizaciju i oporezivanje vejpova, kao i dodatna ulaganja u sprovođenje zakona. S druge strane, zdravstvene organizacije, uključujući Cancer Council Australia i Quit, protive se ovim merama i smatraju da bi niže akcize povećale dostupnost i potrošnju, posebno među mladima. Njihov stav je da prioritet treba da budu carinska kontrola, licenciranje prodavaca i programi odvikavanja od pušenja. ABS naglašava da nema dovoljno nezavisnih modela koji bi potvrdili da bi smanjenje akciza zaista eliminisalo ilegalno tržište.

Zaključak: dilema između fiskalnog interesa i javnog zdravlja

Australija se suočava sa kompleksnim izazovom, gde rast ilegalnog tržišta nikotina ozbiljno ugrožava budžet i javnu bezbednost. Istovremeno, visoke akcize ostaju ključni instrument u borbi protiv pušenja. Konačna rešenja, prema zvaničnim izvorima, moraju biti usmerena na uravnoteženje fiskalnih, zdravstvenih i bezbednosnih prioriteta, uz efikasnu primenu zakona i obazrivo redefinisanje porezke politike.

Kompanije će od jula 2027. plaćati 550 evra po toni plastike, a prihod od poreza ulazi u savezni budžet

Nemačka vladajuća koalicija planira da uvede porez na plastičnu ambalažu, sa ciljem da prihod od ove dažbine dostigne 1,5 milijardi evra godišnje. Prema nacrtu zakona, kompanije će od jula 2027. godine plaćati 550 evra po toni plastike sadržane u ambalaži. Ova mera ima za cilj i podsticanje smanjenja upotrebe plastike u industriji, dok istovremeno donosi značajan priliv sredstava u savezni budžet.

Porez na plastičnu ambalažu i fiskalni efekti

Nova dažbina odnosiće se na širok spektar proizvoda koji sadrže plastiku, uključujući plastičnu ambalažu, folije, zatvarače, poklopce i plastične kapsule. Takođe, obuhvaćene su i višeslojne odnosno kombinovane ambalaže, pod uslovom da udeo plastike prelazi pet odsto u ukupnoj masi. Porez će se naplaćivati u trenutku proizvodnje, uvoza ili unošenja ambalaže na teritoriju Nemačke. Koalicija predviđa da će prihod od poreza u drugoj polovini 2027. iznositi oko 805 miliona evra, dok se od 2028. godine očekuje godišnji prihod blizu 1,5 milijardi evra. Prema podacima nemačke vlade, tokom 2023. godine u zemlji je nastalo oko tri miliona tona otpada od plastične ambalaže. Kao rezultat, nova fiskalna mera direktno cilja na smanjenje ovog otpada, kroz finansijski podsticaj kompanijama da traže alternativna rešenja.

Tržišni kontekst i implikacije za kompanije

Uvođenjem poreza na plastičnu ambalažu, Nemačka se pridružuje rastućem broju evropskih zemalja koje primenjuju fiskalne instrumente za borbu protiv plastičnog otpada. Ovakav pristup ima dvostruku funkciju: s jedne strane, doprinosi ekološkoj strategiji smanjenja zagađenja, a s druge strane, obezbeđuje stabilan izvor prihoda za državni budžet. Kompanije koje koriste ili proizvode plastičnu ambalažu moraće da preispitaju svoje lance snabdevanja i optimizuju upotrebu materijala. Pored toga, višeslojne i kombinovane ambalaže sa više od pet odsto plastike takođe ulaze u poresku osnovicu, što podstiče traženje inovativnijih i ekološki prihvatljivijih rešenja. Fiskalna politika Nemačke u ovom segmentu može poslužiti kao model za druge članice Evropske unije, koje razmatraju slične mere. Povećani troškovi za industriju mogli bi uticati na cene krajnjih proizvoda, ali i ubrzati razvoj cirkularne ekonomije u sektoru pakovanja i logistike.

Godišnji troškovi servisiranja spoljnog duga Afrike skočili sa 61 na 163 milijarde dolara, 23 ekonomije bez globalnog rejtinga

Afrička unija pokrenula je prvu afričku agenciju za kreditni rejting, AfCRA, čime završava projekat dug gotovo deset godina. Inicijativa je zvanično predstavljena na Mauricijusu, a cilj je da nova agencija ponudi alternativu vodećim globalnim rejting agencijama i unapredi procenu kreditnog rizika za afričke ekonomije. Prema podacima Afričke unije, godišnji troškovi servisiranja spoljnog duga na kontinentu porasli su sa 61 milijarde dolara 2010. godine, na 163 milijarde dolara u 2024. godini.

Afrička unija i razvoj AfCRA agencije

Sedište AfCRA biće u glavnom gradu Mauricijusa, Port Luju. Projekat se razvijao skoro deceniju, oslanjajući se na afričku stručnost i lokalne ekonomske podatke. Nova agencija radiće nezavisno i ocenjivaće državne dužnike, finansijske institucije i privatne kompanije širom kontinenta. Kao rezultat toga, očekuje se da će procene kreditnog rizika bolje odražavati specifične ekonomske i tržišne okolnosti Afrike.

Servisiranje spoljnog duga i pristup kapitalu

Godišnji troškovi servisiranja spoljnog duga afričkih država značajno su porasli u poslednjih četrnaest godina. U 2010. godini iznosili su 61 milijardu dolara, dok su u 2024. dostigli čak 163 milijarde dolara. Paralelno sa tim, čak 23 afričke ekonomije nemaju kreditni rejting kod nijedne od tri velike globalne agencije. To dodatno otežava njihov pristup međunarodnim tržištima kapitala i povećava cenu zaduživanja.

Kritika globalnih agencija i značaj regionalnog pristupa

Afrički lideri već godinama izražavaju nezadovoljstvo načinom na koji velike globalne rejting agencije procenjuju rizik afričkih zemalja. Prema njihovim ocenama, ocene su često nepravedne i ne uzimaju u obzir lokalne specifičnosti i realne ekonomske pokazatelje. Globalne rejting agencije, s druge strane, tvrde da primenjuju iste metodologije širom sveta. Međutim, formiranjem AfCRA agencije, Afrička unija namerava da obezbedi procene koje su više usklađene sa stvarnim ekonomskim prilikama regiona. Na taj način, afričke zemlje mogu brže i povoljnije da pristupe finansiranju na međunarodnim tržištima. Osim toga, očekuje se da će nova agencija doprineti transparentnosti i jačanju poverenja investitora u afričke ekonomije.

Šira tržišna slika i potencijalni benefiti

Uvođenje Afričke agencije za kreditni rejting dolazi u trenutku kada afričke ekonomije traže veći stepen nezavisnosti na globalnom finansijskom tržištu. S obzirom na to da znatan broj država nema pristup međunarodnim rejting ocenama, AfCRA može igrati ključnu ulogu u poboljšanju uslova za zaduživanje i otvaranju novih izvora finansiranja. Konačno, ovakav potez može dugoročno doprineti stabilnosti i održivom ekonomskom razvoju afričkog kontinenta.