Kompanije će od jula 2027. plaćati 550 evra po toni plastike, a prihod od poreza ulazi u savezni budžet

Nemačka vladajuća koalicija planira da uvede porez na plastičnu ambalažu, sa ciljem da prihod od ove dažbine dostigne 1,5 milijardi evra godišnje. Prema nacrtu zakona, kompanije će od jula 2027. godine plaćati 550 evra po toni plastike sadržane u ambalaži. Ova mera ima za cilj i podsticanje smanjenja upotrebe plastike u industriji, dok istovremeno donosi značajan priliv sredstava u savezni budžet.

Porez na plastičnu ambalažu i fiskalni efekti

Nova dažbina odnosiće se na širok spektar proizvoda koji sadrže plastiku, uključujući plastičnu ambalažu, folije, zatvarače, poklopce i plastične kapsule. Takođe, obuhvaćene su i višeslojne odnosno kombinovane ambalaže, pod uslovom da udeo plastike prelazi pet odsto u ukupnoj masi. Porez će se naplaćivati u trenutku proizvodnje, uvoza ili unošenja ambalaže na teritoriju Nemačke. Koalicija predviđa da će prihod od poreza u drugoj polovini 2027. iznositi oko 805 miliona evra, dok se od 2028. godine očekuje godišnji prihod blizu 1,5 milijardi evra. Prema podacima nemačke vlade, tokom 2023. godine u zemlji je nastalo oko tri miliona tona otpada od plastične ambalaže. Kao rezultat, nova fiskalna mera direktno cilja na smanjenje ovog otpada, kroz finansijski podsticaj kompanijama da traže alternativna rešenja.

Tržišni kontekst i implikacije za kompanije

Uvođenjem poreza na plastičnu ambalažu, Nemačka se pridružuje rastućem broju evropskih zemalja koje primenjuju fiskalne instrumente za borbu protiv plastičnog otpada. Ovakav pristup ima dvostruku funkciju: s jedne strane, doprinosi ekološkoj strategiji smanjenja zagađenja, a s druge strane, obezbeđuje stabilan izvor prihoda za državni budžet. Kompanije koje koriste ili proizvode plastičnu ambalažu moraće da preispitaju svoje lance snabdevanja i optimizuju upotrebu materijala. Pored toga, višeslojne i kombinovane ambalaže sa više od pet odsto plastike takođe ulaze u poresku osnovicu, što podstiče traženje inovativnijih i ekološki prihvatljivijih rešenja. Fiskalna politika Nemačke u ovom segmentu može poslužiti kao model za druge članice Evropske unije, koje razmatraju slične mere. Povećani troškovi za industriju mogli bi uticati na cene krajnjih proizvoda, ali i ubrzati razvoj cirkularne ekonomije u sektoru pakovanja i logistike.

Godišnji troškovi servisiranja spoljnog duga Afrike skočili sa 61 na 163 milijarde dolara, 23 ekonomije bez globalnog rejtinga

Afrička unija pokrenula je prvu afričku agenciju za kreditni rejting, AfCRA, čime završava projekat dug gotovo deset godina. Inicijativa je zvanično predstavljena na Mauricijusu, a cilj je da nova agencija ponudi alternativu vodećim globalnim rejting agencijama i unapredi procenu kreditnog rizika za afričke ekonomije. Prema podacima Afričke unije, godišnji troškovi servisiranja spoljnog duga na kontinentu porasli su sa 61 milijarde dolara 2010. godine, na 163 milijarde dolara u 2024. godini.

Afrička unija i razvoj AfCRA agencije

Sedište AfCRA biće u glavnom gradu Mauricijusa, Port Luju. Projekat se razvijao skoro deceniju, oslanjajući se na afričku stručnost i lokalne ekonomske podatke. Nova agencija radiće nezavisno i ocenjivaće državne dužnike, finansijske institucije i privatne kompanije širom kontinenta. Kao rezultat toga, očekuje se da će procene kreditnog rizika bolje odražavati specifične ekonomske i tržišne okolnosti Afrike.

Servisiranje spoljnog duga i pristup kapitalu

Godišnji troškovi servisiranja spoljnog duga afričkih država značajno su porasli u poslednjih četrnaest godina. U 2010. godini iznosili su 61 milijardu dolara, dok su u 2024. dostigli čak 163 milijarde dolara. Paralelno sa tim, čak 23 afričke ekonomije nemaju kreditni rejting kod nijedne od tri velike globalne agencije. To dodatno otežava njihov pristup međunarodnim tržištima kapitala i povećava cenu zaduživanja.

Kritika globalnih agencija i značaj regionalnog pristupa

Afrički lideri već godinama izražavaju nezadovoljstvo načinom na koji velike globalne rejting agencije procenjuju rizik afričkih zemalja. Prema njihovim ocenama, ocene su često nepravedne i ne uzimaju u obzir lokalne specifičnosti i realne ekonomske pokazatelje. Globalne rejting agencije, s druge strane, tvrde da primenjuju iste metodologije širom sveta. Međutim, formiranjem AfCRA agencije, Afrička unija namerava da obezbedi procene koje su više usklađene sa stvarnim ekonomskim prilikama regiona. Na taj način, afričke zemlje mogu brže i povoljnije da pristupe finansiranju na međunarodnim tržištima. Osim toga, očekuje se da će nova agencija doprineti transparentnosti i jačanju poverenja investitora u afričke ekonomije.

Šira tržišna slika i potencijalni benefiti

Uvođenje Afričke agencije za kreditni rejting dolazi u trenutku kada afričke ekonomije traže veći stepen nezavisnosti na globalnom finansijskom tržištu. S obzirom na to da znatan broj država nema pristup međunarodnim rejting ocenama, AfCRA može igrati ključnu ulogu u poboljšanju uslova za zaduživanje i otvaranju novih izvora finansiranja. Konačno, ovakav potez može dugoročno doprineti stabilnosti i održivom ekonomskom razvoju afričkog kontinenta.

Francuska kompanija lansirala model ML4 sa bilion parametara, jača sajber-bezbednost i širi se na Bliski istok

Mistral AI, francuska tehnološka kompanija za veštačku inteligenciju, prikupila je tri milijarde evra u investicionoj rundi u septembru ove godine. Time je vrednost firme porasla na 21 milijardu evra, prema zvaničnoj objavi. Kompanija je predstavila novi model Mistral Large 4 (ML4) sa bilionom parametara, od kojih je 49 milijardi aktivno u radu. ML4 je multimodalan model sposoban za obradu teksta i slika, a kompanija ističe njegove rezultate u sajber-bezbednosti, finansijama i pravu.

Model ML4, prema rečima Artura Menša, izvršnog direktora Mistrala, nadmašuje kineske konkurente u pojedinim oblastima, uključujući sajber-bezbednost. On je to izjavio na konferenciji Ai Everything Abu Dhabi 2026. godine. Menš nije precizirao sa kojim tačno modelima su vršili poređenje, niti prema kojim kriterijumima. Zbog toga se navedena tvrdnja za sada ne može nezavisno proveriti. ML4 koristi bilion parametara (hiljadu milijardi), što modelu omogućava učenje i prepoznavanje složenih obrazaca i odnosa.

ML4 i investicije u sajber-bezbednost

Model ML4 ima otvorene težine (open-weight), što znači da su ključne komponente modela javno dostupne za preuzimanje i modifikaciju. To ga razlikuje od zatvorenih sistema poput onih koje razvijaju američke kompanije. Mistral naglašava da je značajan deo podataka za obuku bio višejezičan i pokrivao više od 160 jezika, uključujući sve zvanične jezike Evropske unije.

Proces treniranja modela odvijao se na 3.800 grafičkih procesora kompanije Nvidia u Mistralovim centrima podataka u Evropi. Kompanija ističe da je sajber-bezbednost prioritet, te je razvijala modele za detekciju bezbednosnih ranjivosti i saradnju sa evropskim bankama. Menš je naglašavao važnost kontrole veštačke inteligencije za domaće organizacije, navodeći da su evropski subjekti zainteresovani za alternativne AI dobavljače.

Međunarodna ekspanzija i saradnje

Mistral AI proširuje poslovanje na Bliski istok i Azijsko-pacifički region, oslanjajući se na saradnju sa investitorima iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Saudijski fond Sanabil je među akcionarima, a kompanija sarađuje sa G42 i MGX iz Abu Dabija. Takođe, potpisan je ugovor vredan stotine miliona evra sa saudijskim Humainom za razvoj AI modela u regionu Bliskog istoka.

Međunarodna izložba Ai Everything Abu Dhabi 2026, na kojoj je ML4 predstavljen, okupila je više od 400 kompanija i 200 investitora iz 60 zemalja. Na događaju su prisutni i vodeći globalni tehnološki akteri, među kojima su AWS, Alibaba Cloud, Microsoft, Intel, Oracle, Dell i drugi. Mistral se pozicionira kao evropska alternativa američkim i kineskim AI kompanijama, naglašavajući nezavisnost i bezbednost svojih rešenja.

Menš je izjavio: „Postoji ogromna želja i ogromna potreba za alternativnim dobavljačima tehnologije.“ Kompanija želi da iskoristi rastuću potrebu za otvorenim i bezbednim AI modelima na međunarodnom tržištu. Model ML4, prema tvrdnjama Mistrala, postiže rezultate konkurentne vodećim modelima otvorenog koda i prednjači u segmentima kao što su sajber-bezbednost, finansije i pravo.