Pad leja na istorijski minimum prati inflaciju iznad 9% i deficit od 6,2% BDP-a, investicioni rejting pod pritiskom

Rumunski lej pao je na novi istorijski minimum prema evru, dostigavši kurs od 5,3527 leja za jedan evro prema zvaničnom kursu. Na međubankarskom tržištu evro je nakratko dostigao 5,3528 leja. Ovaj pad leja dolazi nakon višemesečne političke krize i neuspeha u formiranju nove vlade, što je značajno uticalo na finansijsku stabilnost zemlje.

Rumunija je ušla u peti mesec političkog zastoja, jer predsednik Nikušor Dan pokušava da okonča krizu imenovanjem diplomate Luka Nikuleskua za novog mandatara vlade. Mandatar sada ima deset dana da predloži kabinet i zatraži podršku u parlamentu. Ovo je četvrti pokušaj formiranja vlade od kada je u maju pala proevropska koaliciona vlada pod vođstvom Ilija Boložana.

Finansijski podaci i budžetski izazovi Rumunije

Vodeće rejting agencije zadržale su Rumuniju na najnižem nivou investicionog rejtinga sa negativnim izgledima. One su upozorile da je hitno potrebno usvojiti budžet za 2027. godinu i smanjiti budžetski deficit. U 2024. godini Rumunija je imala deficit veći od 9% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok se za ovu godinu očekuje deficit od 6,2%. Pored toga, inflacija je od avgusta 2025. iznad 9%. Fiskalne mere uključivale su povećanje poreza, smanjenje davanja i zamrzavanje plata i penzija, ali su ove reforme bile nepopularne u javnosti.

Zemlja je krajem 2025. godine ušla u tehničku recesiju. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, BDP po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moći (PPP) iznosi u Rumuniji oko 50.700 međunarodnih dolara u 2026. godini, što je za oko 46% više nego u Srbiji, gde ovaj pokazatelj iznosi oko 34.800 međunarodnih dolara.

Implikacije pada leja i poređenje sa regionom

Pad rumunske valute dodatno komplikuje ekonomske tokove i otežava borbu protiv inflacije. S druge strane, prosečna neto zarada u Rumuniji u aprilu iznosila je 5.843 leja, što je oko 1.115 evra, dok je u Srbiji za jun iznosila 120.401 dinar, odnosno oko 1.025 evra. Medijalna neto zarada u Srbiji iznosila je 94.281 dinar, oko 805 evra, dok Rumunija nema redovno objavljene podatke za medijalnu zaradu. Minimalna neto zarada u Srbiji od januara 2026. iznosi 64.554 dinara (551 evro), a u Rumuniji od jula 2.699 leja (oko 530 evra).

Analitičari ocenjuju da trenutna politička kriza ne menja prozapadnu orijentaciju Rumunije, ali prolongira ekonomski oporavak. Predsednik Nikušor Dan ističe da nova vlada mora garantovati finansijsku disciplinu i nastavak proevropskog kursa zemlje. Vodeće agencije upozoravaju da neusvajanje budžeta i nastavak deficita mogu ugroziti investicioni rejting i povećati troškove zaduživanja. U poređenju sa Srbijom, Rumunija i dalje ima znatno veći BDP po stanovniku i očekuje se da do 2030. dostigne 81,1% proseka Evropske unije, dok je Srbija na 70. mestu globalno i nema pristup fondovima EU.

Australija beleži trostruki rast cena legalnih cigareta, dok su izbegnute akcize procenjene na do 11,8 milijardi dolara

Australijski senat je pokrenuo raspravu o regulaciji duvanskih i nikotinskih proizvoda, nakon što je ilegalno tržište nikotina dostiglo 80 odsto ukupne potrošnje u 2025. godini. Prema proceni Australijskog zavoda za statistiku (ABS), ukupna potrošnja nikotina porasla je za gotovo 40 odsto između 2017. i 2025. godine, dok se legalna potrošnja značajno smanjila. Ilegalno tržište nikotina u Australiji, prema ABS-u, obuhvata cigarete, vejpove i druge proizvode koji se prodaju ispod tržišne cene, a procenjeni udeo za uži segment ilegalnog duvana iznosio je 50–60 odsto tokom fiskalne 2024/25. godine.

Prihodi od akciza i posledice za državni budžet

Senatski odbor za pravna i ustavna pitanja preporučio je zaustavljanje novih povećanja akciza i razmatranje smanjenja postojećeg poreza. Takođe, naglašena je potreba za jačanjem granične kontrole, nadzora prodaje i suzbijanja organizovanog kriminala. ABS navodi da su cene legalnih duvanskih proizvoda od decembra 2016. gotovo utrostručene, dok su ilegalni proizvodi ostali na stabilnom nivou. Legalna paklica cigareta od 20 komada prodaje se za 40-45 australijskih dolara (oko 28 evra), dok se ilegalna može nabaviti za 10-20 dolara (6-12 evra). Kao rezultat, veliki cenovni jaz podstakao je rast potrošnje van legalnih kanala. Prihodi od duvanskih akciza snažno su pali, a izbegnuti porezi i carine u fiskalnoj 2024/25. godini procenjeni su na iznos između 7,7 i 11,8 milijardi australijskih dolara.

Kriminalni aspekti i regulatorni izazovi

Uz fiskalne gubitke, Australija se suočava i sa bezbednosnim rizicima. Ilegalna trgovina duvanom povezana je sa oko 300 incidenata, uključujući paljenje prodavnica i sukobe kriminalnih grupa. Senatski materijali ukazuju da sama veća kaznena politika nije dovoljna bez pojačanja kontrole granica, licenciranja prodavaca i efikasnije koordinacije državnih organa.

Debata o akcizama i javnozdravstvenim merama

Zagovornici smanjenja akciza tvrde da je visoka porezka opterećenost stvorila veliki cenovni jaz i deo potražnje preusmerila ka kriminalnim mrežama. Oni predlažu zamrzavanje ili čak smanjenje akciza do 80 odsto, legalizaciju i oporezivanje vejpova, kao i dodatna ulaganja u sprovođenje zakona. S druge strane, zdravstvene organizacije, uključujući Cancer Council Australia i Quit, protive se ovim merama i smatraju da bi niže akcize povećale dostupnost i potrošnju, posebno među mladima. Njihov stav je da prioritet treba da budu carinska kontrola, licenciranje prodavaca i programi odvikavanja od pušenja. ABS naglašava da nema dovoljno nezavisnih modela koji bi potvrdili da bi smanjenje akciza zaista eliminisalo ilegalno tržište.

Zaključak: dilema između fiskalnog interesa i javnog zdravlja

Australija se suočava sa kompleksnim izazovom, gde rast ilegalnog tržišta nikotina ozbiljno ugrožava budžet i javnu bezbednost. Istovremeno, visoke akcize ostaju ključni instrument u borbi protiv pušenja. Konačna rešenja, prema zvaničnim izvorima, moraju biti usmerena na uravnoteženje fiskalnih, zdravstvenih i bezbednosnih prioriteta, uz efikasnu primenu zakona i obazrivo redefinisanje porezke politike.

Kompanije će od jula 2027. plaćati 550 evra po toni plastike, a prihod od poreza ulazi u savezni budžet

Nemačka vladajuća koalicija planira da uvede porez na plastičnu ambalažu, sa ciljem da prihod od ove dažbine dostigne 1,5 milijardi evra godišnje. Prema nacrtu zakona, kompanije će od jula 2027. godine plaćati 550 evra po toni plastike sadržane u ambalaži. Ova mera ima za cilj i podsticanje smanjenja upotrebe plastike u industriji, dok istovremeno donosi značajan priliv sredstava u savezni budžet.

Porez na plastičnu ambalažu i fiskalni efekti

Nova dažbina odnosiće se na širok spektar proizvoda koji sadrže plastiku, uključujući plastičnu ambalažu, folije, zatvarače, poklopce i plastične kapsule. Takođe, obuhvaćene su i višeslojne odnosno kombinovane ambalaže, pod uslovom da udeo plastike prelazi pet odsto u ukupnoj masi. Porez će se naplaćivati u trenutku proizvodnje, uvoza ili unošenja ambalaže na teritoriju Nemačke. Koalicija predviđa da će prihod od poreza u drugoj polovini 2027. iznositi oko 805 miliona evra, dok se od 2028. godine očekuje godišnji prihod blizu 1,5 milijardi evra. Prema podacima nemačke vlade, tokom 2023. godine u zemlji je nastalo oko tri miliona tona otpada od plastične ambalaže. Kao rezultat, nova fiskalna mera direktno cilja na smanjenje ovog otpada, kroz finansijski podsticaj kompanijama da traže alternativna rešenja.

Tržišni kontekst i implikacije za kompanije

Uvođenjem poreza na plastičnu ambalažu, Nemačka se pridružuje rastućem broju evropskih zemalja koje primenjuju fiskalne instrumente za borbu protiv plastičnog otpada. Ovakav pristup ima dvostruku funkciju: s jedne strane, doprinosi ekološkoj strategiji smanjenja zagađenja, a s druge strane, obezbeđuje stabilan izvor prihoda za državni budžet. Kompanije koje koriste ili proizvode plastičnu ambalažu moraće da preispitaju svoje lance snabdevanja i optimizuju upotrebu materijala. Pored toga, višeslojne i kombinovane ambalaže sa više od pet odsto plastike takođe ulaze u poresku osnovicu, što podstiče traženje inovativnijih i ekološki prihvatljivijih rešenja. Fiskalna politika Nemačke u ovom segmentu može poslužiti kao model za druge članice Evropske unije, koje razmatraju slične mere. Povećani troškovi za industriju mogli bi uticati na cene krajnjih proizvoda, ali i ubrzati razvoj cirkularne ekonomije u sektoru pakovanja i logistike.