Otpornost američke ekonomije pod pritiskom viših kamatnih stopa i inflacije, Evropa očekuje normalizaciju cena energenata 2027.

OTP Banka u najnovijem kvartalnom izveštaju „Investment Outlook“ procenjuje da rast fiskalnog deficita SAD-a na 6 odsto i trajno visoke cene energenata predstavljaju ključne ekonomske rizike. Analitičari ističu da bi produženi geopolitički konflikti mogli dodatno pojačati inflaciju i usporiti globalni rast, dok pojedini sektori, poput veštačke inteligencije, nude nove investicione prilike.

Američka ekonomija zadržava otpornost uprkos rizicima

Uprkos trgovinskim tenzijama i nestabilnostima na Bliskom istoku, ekonomija Sjedinjenih Američkih Država beleži godišnji rast od oko 2 odsto. Glavni pokretači su domaća potrošnja i investicije. Međutim, kako navodi Győző Eppich, direktor Centra za analizu OTP-a, trajno visoke cene energenata i poremećaji u lancima snabdevanja stvaraju neizvesnost u pogledu BDP-a i inflacije. Najznačajniji politički događaj su predstojeći kongresni izbori, gde se očekuju uticaji na fiskalnu politiku, uključujući najavljenu “Trampovu dividendu” od 5.000 dolara po građaninu.

Visoki fiskalni deficit i prinosi na američke obveznice

Analitičari OTP Banke upozoravaju da fiskalni deficit SAD-a od 6 odsto značajno premašuje višedecenijski prosek od 3,8 odsto. Izdaci za kamate mogli bi do 2036. godine dostići 2 biliona dolara godišnje, što bi dodatno opteretilo budžet. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice u septembru je prešao nivo od 5 odsto, što ukazuje na rastuće troškove zaduživanja. S druge strane, Evropa pokazuje otpornost na visoke cene energenata, a Evropska centralna banka očekuje normalizaciju tržišta energenata do 2027. godine. To bi moglo povećati raspoloživi dohodak domaćinstava i podstaći potrošnju, uz investicije u veštačku inteligenciju, odbranu i infrastrukturu.

Promene vrednovanja akcija i tržišta u razvoju

Iako visoke cene energenata dugoročno mogu da ograniče rast, rast zarada kompanija, posebno kroz investicije u veštačku inteligenciju, trenutno ublažava rizike na tržištu akcija. “Globalni rast korporativnih zarada od oko 30 odsto već je izuzetan, a očekuje se nastavak tog trenda”, izjavio je Dávid Sándor, rukovodilac istraživanja za više klasa imovine u OTP-u. On naglašava da je precenjenost tržišta akcija smanjena, ali da su potrebni selektivni pristupi zbog preostalih rizika. Tržišta u razvoju, posebno južnokorejsko, beleže brži rast zarada zahvaljujući sektoru veštačke inteligencije. Centralna i istočna Evropa su takođe pokazale otpornost na skok cena energenata, dok evropske kompanije nastavljaju da se suočavaju sa niskim profitnim maržama i slabim rastom.

Investicione prilike i izazovi u narednom periodu

OTP Banka ocenjuje da bi eventualne tržišne korekcije, usled geopolitičkih tenzija ili rasta prinosa na obveznice, mogle predstavljati pogodne ulazne tačke za investitore. Prema mišljenju analitičara, region centralne i istočne Evrope ostaje atraktivan za one koji traže prilike bez direktne izloženosti sektoru veštačke inteligencije. Istovremeno, Evropa se suočava sa izazovima trajno visokih cena prirodnog gasa, što može uticati na profitabilnost i dinamiku rasta u narednim mesecima.

Novi iznos boravišne takse doneće gradskom budžetu i opštinama dodatnih 123,2 miliona dinara do kraja godine

Skupština grada Beograda usvojila je odluku o povećanju boravišne takse u Beogradu na 240 dinara po danu. Ova odluka stupa na snagu 15. oktobra 2026. godine, a iznos takse povećava se sa dosadašnjih 160 na 240 dinara. Očekuje se da će povećanje boravišne takse za posetioce i turiste doneti dodatnih 123,2 miliona dinara u budžete grada i opština do kraja godine.

Povećanje boravišne takse u Beogradu i ekonomski efekti

Povećanje boravišne takse u Beogradu predstavlja rast od 50 odsto u odnosu na prethodnih šest godina, tokom kojih se iznos nije menjao. S obzirom na to da su iznosi takse ostali nepromenjeni od 2020. godine, gradski budžet je beležio manji prihod u odnosu na potencijal. Odluka o povećanju doneta je radi usklađivanja sa inflacijom i rastom troškova održavanja turističke i komunalne infrastrukture.

Pravni osnov za ovu promenu nalazi se u novoj Uredbi Vlade Republike Srbije o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse. Beograd je, prema rešenju Ministarstva turizma i omladine, svrstan u turistička mesta prve kategorije. Nova uredba propisuje raspon takse od 190 do 240 dinara dnevno, a Grad Beograd se odlučio za maksimalni iznos.

Razlozi za usklađivanje i efekat na gradski budžet

Dosadašnji iznos boravišne takse od 160 dinara bio je na tadašnjem zakonskom maksimumu. Zbog izostanka korekcije tokom šest godina, efekat na gradske prihode bio je negativan, posebno u periodu inflacije i rasta troškova. Usvajanjem novog iznosa, gradske vlasti očekuju stabilizaciju i uvećanje prihoda namenjenih razvoju turizma i održavanju infrastrukture.

Gradsko veće je predložilo izmenu, a Skupština grada Beograda usvojila je odluku na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave i Statuta grada. Sredstva prikupljena od uvećane takse biće usmerena na promociju prestonice i unapređenje turističke ponude. Očekivani prihod za 2026. godinu iznosi 123.195.253 dinara.

Širi ekonomski kontekst i značaj za sektor turizma

Boravišna taksa je lokalna naknada koju plaćaju turisti i posetioci za svaki dan boravka u ugostiteljskim objektima. Ova naknada predstavlja važan izvor prihoda za lokalne samouprave, a njen iznos se redovno usklađuje prema ekonomskim okolnostima i zakonodavstvu.

Promena iznosa boravišne takse može imati direktan uticaj na konkurentnost Beograda kao turističke destinacije. S druge strane, sredstva prikupljena ovom taksom koriste se za unapređenje javne i turističke infrastrukture, što dugoročno doprinosi većem turističkom prometu i rastu prihoda. Odluka o povećanju takse deo je šire strategije razvoja turizma u glavnom gradu.

Pad leja na istorijski minimum prati inflaciju iznad 9% i deficit od 6,2% BDP-a, investicioni rejting pod pritiskom

Rumunski lej pao je na novi istorijski minimum prema evru, dostigavši kurs od 5,3527 leja za jedan evro prema zvaničnom kursu. Na međubankarskom tržištu evro je nakratko dostigao 5,3528 leja. Ovaj pad leja dolazi nakon višemesečne političke krize i neuspeha u formiranju nove vlade, što je značajno uticalo na finansijsku stabilnost zemlje.

Rumunija je ušla u peti mesec političkog zastoja, jer predsednik Nikušor Dan pokušava da okonča krizu imenovanjem diplomate Luka Nikuleskua za novog mandatara vlade. Mandatar sada ima deset dana da predloži kabinet i zatraži podršku u parlamentu. Ovo je četvrti pokušaj formiranja vlade od kada je u maju pala proevropska koaliciona vlada pod vođstvom Ilija Boložana.

Finansijski podaci i budžetski izazovi Rumunije

Vodeće rejting agencije zadržale su Rumuniju na najnižem nivou investicionog rejtinga sa negativnim izgledima. One su upozorile da je hitno potrebno usvojiti budžet za 2027. godinu i smanjiti budžetski deficit. U 2024. godini Rumunija je imala deficit veći od 9% bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok se za ovu godinu očekuje deficit od 6,2%. Pored toga, inflacija je od avgusta 2025. iznad 9%. Fiskalne mere uključivale su povećanje poreza, smanjenje davanja i zamrzavanje plata i penzija, ali su ove reforme bile nepopularne u javnosti.

Zemlja je krajem 2025. godine ušla u tehničku recesiju. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, BDP po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moći (PPP) iznosi u Rumuniji oko 50.700 međunarodnih dolara u 2026. godini, što je za oko 46% više nego u Srbiji, gde ovaj pokazatelj iznosi oko 34.800 međunarodnih dolara.

Implikacije pada leja i poređenje sa regionom

Pad rumunske valute dodatno komplikuje ekonomske tokove i otežava borbu protiv inflacije. S druge strane, prosečna neto zarada u Rumuniji u aprilu iznosila je 5.843 leja, što je oko 1.115 evra, dok je u Srbiji za jun iznosila 120.401 dinar, odnosno oko 1.025 evra. Medijalna neto zarada u Srbiji iznosila je 94.281 dinar, oko 805 evra, dok Rumunija nema redovno objavljene podatke za medijalnu zaradu. Minimalna neto zarada u Srbiji od januara 2026. iznosi 64.554 dinara (551 evro), a u Rumuniji od jula 2.699 leja (oko 530 evra).

Analitičari ocenjuju da trenutna politička kriza ne menja prozapadnu orijentaciju Rumunije, ali prolongira ekonomski oporavak. Predsednik Nikušor Dan ističe da nova vlada mora garantovati finansijsku disciplinu i nastavak proevropskog kursa zemlje. Vodeće agencije upozoravaju da neusvajanje budžeta i nastavak deficita mogu ugroziti investicioni rejting i povećati troškove zaduživanja. U poređenju sa Srbijom, Rumunija i dalje ima znatno veći BDP po stanovniku i očekuje se da do 2030. dostigne 81,1% proseka Evropske unije, dok je Srbija na 70. mestu globalno i nema pristup fondovima EU.