Epidemija ebole u Kongu nastavlja da se širi nezapamćenom brzinom, sa preko 4.000 potvrđenih slučajeva.

U Kongu je zabeleženo više od 2.000 smrtnih slučajeva od ebole, čime je ova epidemija postala najbrže šireća u istoriji, saopštile su lokalne zdravstvene vlasti. Epidemija, koja je počela 15. maja ove godine, već je usmrtila 2.011 ljudi, dok je ukupan broj potvrđenih slučajeva dostigao 4.381.

Teškoće u suzbijanju epidemije

Zdravstveni radnici se suočavaju sa velikim izazovima u pokušajima da kontrolišu širenje virusa, uključujući sukobe sa pobunjenicima, loše puteve i štrajkove zbog neisplaćenih zarada. Situacija je dodatno komplikovana jer virus Bundibugyo, koji je uzročnik ove epidemije, nema odobrenu vakcinu ili tretman.

Odgovor međunarodne zajednice

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je ovu epidemiju za hitno stanje od međunarodnog značaja. Pored toga, klinička ispitivanja za vakcinu i tretmane su počela u Ituriju, epicentru epidemije.

Cena nafte Brent porasla je na 89,306 dolara, dok evropski indeksi dostižu rekordne vrednosti usled neizvesnosti na tržištu.

Evropska berzanska tržišta beleže rast, a cena nafte premašila je 89 dolara po barelu usled pojačane neizvesnosti vezano za sporazum o Ormuskom moreuzu između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, saopšteno je danas. Prema poslednjim podacima, cena nafte Brent porasla je za 1,77 odsto i iznosi 89,306 dolara, dok je cena američke nafte WTI viša za 2,06 odsto i sada iznosi 83,864 dolara po barelu.

Cena nafte premašila 89 dolara po barelu utiče na tržište

Osim toga, evropski berzanski indeksi danas su dostigli nove rekordne vrednosti. Indeks STOXX 50 porastao je za 0,2 odsto, dok je panevropski STOXX 600 ostvario rast od 0,1 odsto. Ovaj rast podstaknut je snažnim kvartalnim rezultatima kompanija, što je dodatno povećalo poverenje investitora na tržištu.

Na rast tržišta dodatno su uticale i tehnološke akcije. Prema dostupnim informacijama, američki gigant Intel prikupio je 20 milijardi dolara kroz proširenu prodaju akcija. Envidija je najavila planove za obezbeđivanje čak 500 milijardi dolara za infrastrukturne projekte vezane za veštačku inteligenciju.

Energetski sektor i valutna kretanja

Akcije kompanija iz energetskog sektora ostvarile su pozitivan rezultat zahvaljujući rastu cena sirove nafte, dok su više cene goriva istovremeno negativno uticale na kompanije iz sektora putovanja i turizma. Evropski fjučersi gasa za septembar na amsterdamskoj berzi TTF prodavali su se po ceni od 62,025 evra (7.272 dinara) za megavat-sat.

Na valutnim tržištima, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,15330 dolara. Istovremeno, cena zlata pala je na 4.359,43 dolara po trojskoj unci, dok je cena pšenice porasla na 6,4458 dolara za bušel (27,216 kg).

Američki berzanski indeksi i investitorska klima

Američki berzanski indeks Dau Džons na zatvaranju berzi u ponedeljak zabeležio je pad od 0,11 odsto i sada iznosi 53.975,98 poena. Indeks S&P 500 oslabio je za 0,06 odsto na 7.753,11 poena, dok je Nasdak pao za 0,32 odsto na 26.605,36 poena. Ovi pokazatelji ukazuju na uticaj promena na globalnom tržištu, pri čemu investitori i dalje pažljivo prate situaciju oko Ormuskog moreuza i potencijalni uticaj na tokove energije.

Cena nafte premašila je 89 dolara po barelu, što je dodatno podstaklo aktivnosti na energetskom tržištu i uticalo na kretanja u ostalim sektorima. Investitori na evropskim berzama pažljivo analiziraju sve promene, dok se tržište suočava sa brojnim izazovima i neizvesnošću.

Tramp napustio Tursku tajnim vojnim avionom zbog bezbednosne pretnje iz Irana, novinare ostavio u drugoj letelici

Američki predsednik Donald Tramp sproveden je tajnim vojnim letom iz Turske nakon završetka samita NATO, kako je objavljeno, zbog verodostojne pretnje iz Irana. Prema saopštenju, tajni let Donalda Trampa organizovan je posle odluke da se promeni uobičajena procedura povratka u Sjedinjene Američke Države.

Prema dostupnim informacijama, Tramp je početkom jula otputovao u Ankaru na samit NATO renoviranim avionom koji je Beloj kući poklonio Katar. Međutim, povratak je izveo starijim avionom „Er fors uan“, što je izazvalo pitanja o bezbednosti nove predsedničke letelice. Zvaničnici su naveli da su unapređenja na novom avionu izvedena u kratkom roku, što je izazvalo dodatnu zabrinutost u vezi sa sigurnošću.

Tajni let Donalda Trampa i bezbednosne mere

Sve se dešavalo u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Država i Irana ponovo zaoštreni, dok se Iran graniči sa Turskom. Pre odlaska iz Ankare, Tramp je na društvenoj mreži najavio da će koristiti stariji „Er fors uan“, navodeći da to čini „za stara dobra vremena“. Dodao je da će na povratku iz Turske sleteti na bazu Kraljevskih vazduhoplovnih snaga u Mildenholu, dok će novi avion ostati u istoj bazi radi pregleda od strane američkih vojnika.

Prema objavljenim informacijama, nakon što se Tramp ukrcao u stariji „Er fors uan“ pred kamerama, tajno je prebačen aerodromskim kamionom za prevoz hrane u manji avion „Er fors uan“ C-32A. Ovu informaciju potvrdio je američki zvaničnik upoznat sa operacijom. Takođe, priloženi su i dokumenti koji potvrđuju sprovođenje ove složene bezbednosne procedure.

Novinari i zvaničnici ostali u avionu mamcu

Zbog pretnje koja je tada postojala prema predsedniku, odlučeno je da se sprovede operacija obmane. Novinari i neki zvaničnici Bele kuće ostali su u starijem avionu, verujući da putuju zajedno sa predsednikom. Tokom leta, novinarima je savetovano da drže roletne zatvorene, a razlog za to je Tramp kasnije objasnio kao meru predostrožnosti rekavši: „verovatno ste bili na opasnom letu“. On je dodao: „Ali ako ja idem, idete i vi. Je l’ tako?“

Avion C-32A, u kojem je bio Tramp, sleteo je u britansku vojnu bazu oko 22.20 časova, dok je stariji „Er fors uan“ sa novinarima stigao nekoliko minuta kasnije. Nije precizirano kako je predsednik kasnije prešao nazad u stariji predsednički avion. Pres-služba je saopštila da je Tramp sišao niz stepenice starijeg „Er fors uan“ u 22.56 sati po lokalnom vremenu u Velikoj Britaniji, pokazao znak mira novinarima, ali nije razgovarao s njima.

Pozadina i zvanične izjave o bezbednosti

Nakon dolaska, Tramp je proveo neko vreme pozdravljajući pripadnike vojske, pre nego što je otišao do novog aviona koji je donirao Katar. Kada su pitali zvaničnike o otkriću tajnog leta trećeg aviona, iz Bele kuće je saopšteno da je avion koji je donirao Katar opremljen bezbednosnim protokolima visokog nivoa. Ti protokoli služe za zaštitu predsednika i njegovog osoblja.

„Kao što je predsednik nedavno rekao, postoji mnogo neprijatelja Amerike kojima je on meta i mi koristimo sva raspoloživa sredstva da se suočimo sa tim pretnjama“, naveo je direktor za komunikacije Stiv Čeung.

Slična operacija sprovedena je i 2000. godine, kada je predsednik Bil Klinton koristio neobeleženi poslovni avion za put u Pakistan, dok je zvanični avion poslat kao mamac. Ovaj slučaj pokazuje značaj bezbednosti predsedničkih letova u uslovima povećanih pretnji.