Na graničnom prelazu Batrovci teretna vozila trenutno čekaju do četiri sata, dok na ostalim prelazima i naplatnim stanicama nema dužih zadržavanja.

Gužve na Batrovcima izazivaju ozbiljne probleme vozačima teretnih vozila, jer se na ovom graničnom prelazu trenutno čeka i do četiri sata na izlazak iz zemlje. Prema najnovijim podacima Uprave granične policije, zadržavanja se beleže od ranih jutarnjih sati, a situacija se još nije stabilizovala. Na ostalim graničnim prelazima, kao i na naplatnim stanicama na auto-putevima, saobraćaj se odvija bez većih zastoja.

Stanje na graničnim prelazima

Prema zvaničnim informacijama dobijenim u 5 časova, teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci moraju da računaju na čekanje od oko četiri sata pri izlasku iz Srbije. Takva gužva značajno usporava međunarodni transport i može uticati na planirane isporuke i raspored vozača. Na ostalim prelazima, međutim, prolaz je uglavnom nesmetan, što je potvrdila i Uprava granične policije.

Bez zadržavanja na naplatnim rampama

Kako je navedeno u saopštenju Auto-moto saveza Srbije (AMSS), zadržavanja trenutno nema ni na naplatnim stanicama na svim auto-putevima. To znači da vozači putničkih vozila, kao i oni koji koriste autoput za tranzit, mogu da očekuju normalan protok saobraćaja, osim u slučaju ulaska ili izlaska preko graničnog prelaza Batrovci. Ova informacija posebno je važna za sve koji planiraju putovanje tokom dana, jer je na drugim prelazima saobraćaj stabilan.

Preporuke za vozače

Vozačima se savetuje da, ukoliko je moguće, koriste alternativne granične prelaze kako bi izbegli duže čekanje na Batrovcima. Takođe, preporučuje se redovno praćenje zvaničnih informacija i stanja na putevima, jer se situacija može promeniti tokom dana. U međuvremenu, nadležni apeluju na strpljenje i dodatnu pažnju svih učesnika u saobraćaju. Gužve na Batrovcima mogle bi da potraju, pa je pravilno informisanje ključno za bezbednije i efikasnije putovanje.

Prema prognozi, toplo vreme traje do sredine oktobra, a nakon 9. oktobra stižu zahlađenje, pljuskovi i sneg u planinama.

Miholjsko leto ostaje za vikend, ali preokret u vremenu najavljuje se već za drugu nedelju oktobra, pokazuje najnovija prognoza. Prema saopštenju, u subotu 3.10.2026. godine očekuje se svežije jutro sa minimalnom temperaturom od dva do 11 stepeni, dok će maksimalna dnevna biti između 22 i 26 stepeni. Slabiji vetar duvaće u pojedinim delovima zemlje, a u Banatu tokom noći.

U Vojvodini će biti oblačno ujutru, sa dnevnom temperaturom do 27 stepeni. Jutarnja temperatura biće oko 12 stepeni uz moguće slabije i izolovane pljuskove sa grmljavinom. Tokom popodneva očekuje se slabije nevreme u pojedinim delovima ovog regiona.

Vreme narednih dana: promena u drugoj nedelji oktobra

Za nedelju 4.10.2026. najavljena je pretežno oblačna atmosfera, dok će u Vojvodini biti sunčano i toplo. Najniža temperatura kretaće se od jedan do 11 stepeni, a maksimalna od 23 do 25 stepeni, uz slabije lokalne padavine tokom dana. Ponedeljak donosi promenljivo vreme, sa slabijim vetrom u popodnevnim satima i temperaturama od jedan do 10 stepeni ujutru, dok će najviša biti do 25 stepeni na severozapadu Srbije.

Prema prognozi, miholjsko leto ostaje za vikend i u prvoj polovini oktobra. Oko 10. oktobra očekuje se zahlađenje sa intenzivnijim padavinama, dok će druga polovina meseca doneti pad temperature i prvi sneg u brdsko-planinskim krajevima.

Zahlađenje i početak grejne sezone u Beogradu

U prestonici će maksimalne dnevne temperature do sredine oktobra biti oko 25 stepeni, a jutarnje oko 11 stepeni, što omogućava prijatne šetnje. Zahlađenje u Beogradu očekuje se od 9. oktobra, kada će temperature početi značajno da opadaju. Sredinom meseca maksimalne dnevne temperature iznosiće između 12 i 13 stepeni, pa se očekuje da će srednja dnevna temperatura pasti ispod 12 stepeni. Kao rezultat, postoji velika verovatnoća da će grejna sezona u Beogradu početi upravo sredinom oktobra.

Na kraju, prema trenutnoj prognozi, miholjsko leto ostaje za vikend, ali pripremite se na promenu vremena i prvi sneg u planinskim predelima kada stigne zahlađenje.

Domovi zdravlja beleže više pacijenata sa simptomima, a lekari preporučuju vakcinaciju protiv gripa što pre.

U poslednjim danima oktobra, broj osoba koje prijavljuju simptome kao što su zapušen nos, grebanje u grlu, suv kašalj, glavobolja i povišena temperatura raste, a domovi zdravlja su sve puniji. Prema saopštenju zdravstvenih ustanova, simptomi virusa u porastu najčešće uključuju tegobe karakteristične za infekcije gornjih disajnih puteva. Ove tegobe obično traju nekoliko dana, dok kašalj može potrajati i duže.

Lekari ističu da je oktobar pravo vreme za vakcinaciju protiv gripa, jer je za razvoj imuniteta potrebno dve do tri nedelje. Takođe, ističu da vakcinacija ne štiti samo od samog obolevanja, već pomaže i u sprečavanju težih oblika bolesti. Prema rečima dr Radmile Šehić, specijaliste opšte medicine, zaštita nakon vakcine traje šest do 12 meseci, pa se imunizacija preporučuje svake sezone.

Koje viruse lekari najčešće registruju u ovom periodu

Najčešći uzročnici aktuelnih respiratornih infekcija su rinovirusi i adenovirusi, dok su kod dece česti i stomačni virusi, poput norovirusa. Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut upozorava da su od komplikacija posebno ugroženi stariji od 65 godina, mala deca, osobe sa hroničnim bolestima, oslabljenim imunitetom i trudnice.

Simptomi rinovirusa obuhvataju zapušen ili curav nos, kijanje, kašalj i bol u grlu. Kod adenovirusa, pacijenti mogu imati temperaturu, bol u grlu, curenje iz nosa, kašalj i upalu očiju. Norovirus izaziva naglo povraćanje, dijareju, mučninu i grčeve u stomaku, dok rotavirus kod dece dovodi do obilne dijareje, povraćanja i temperature.

Simptomi gripa i razlike u odnosu na prehladu

Za razliku od blage prehlade, grip često počinje naglo i sa izraženijim simptomima: visokom temperaturom ili groznicom, suvim kašljem, bolovima u mišićima i telu, glavoboljom i izraženom malaksalošću. Kod pojedinih pacijenata, naročito dece, moguće su i mučnina, povraćanje ili dijareja. “Vakcinisane osobe mogu da obole, ali simptomi virusa u porastu kod njih su blaži i kraće traju,” ističe dr Šehić.

Institut “Batut” navodi da kod gripa mogu biti prisutni i bolovi u zglobovima, a u težim slučajevima temperatura prelazi 38 stepeni. Najefikasnija zaštita je vakcinacija, a preporučuju se i mere kao što su redovno pranje ruku, provetravanje prostorija i održavanje higijene disajnih puteva, posebno kada se infekcije intenzivnije šire.

Na kraju, stručnjaci naglašavaju da je važno obratiti pažnju na simptome virusa u porastu, jer rani odlazak kod lekara može doprineti bržem oporavku i sprečavanju komplikacija. Takođe, preporučuju da se vakcinacija protiv gripa obavi čim cepiva budu dostupna, kako bi organizam imao dovoljno vremena da razvije otpornost pre vrhunca sezone.