Poslanici izabrani na izborima 7. juna imaju rok do 7. avgusta za formiranje novog saziva, čime se otvara proces za izbor predsednika i vlade privremenih institucija.

Rok od 30 dana za konstituisanje skupštine privremenih institucija samouprave u Prištini počeo je da teče nakon što je centralna izborna komisija potvrdila konačne rezultate izbora održanih 7. juna. Ova obaveza proističe iz odluke ustavnog suda u Prištini, donete 25. juna, kojom se propisuje vremenski okvir za formiranje novog parlamentarnog saziva posle zastoja u konstituisanju prethodne skupštine.

Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio najveći broj mandata, ima pravo da predloži kandidata za predsednika parlamenta. Prema pravilima, predsednik skupštine bira se prostom većinom, a ukoliko kandidat ne bude izabran u tri pokušaja, mora biti predložen novi. Nakon izbora predsednika, poslanici biraju i pet potpredsednika – tri iz stranaka sa najviše mandata, jednog iz srpske zajednice (Srpska lista) i jednog iz ostalih nevećinskih zajednica.

“Konstituisanjem skupštine stiču se uslovi za formiranje nove vlade i izbor predsednika privremenih institucija,” navodi se u saopštenju centralne izborne komisije. Vršilac dužnosti predsednika privremenih institucija potom dodeljuje mandat za sastav vlade kandidatu koji ima podršku parlamenta, koji za to ima rok od 15 dana.

Za izbor predsednika privremenih institucija skupština raspolaže rokom od 60 dana od dana konstituisanja, a za formiranje vlade potrebno je najmanje 61 glas, dok je za izbor predsednika u prva dva kruga neophodan kvorum od najmanje 80 poslanika.

Na izborima održanim 7. juna, Pokret Samoopredeljenje je osvojio 53 mandata, Demokratska partija Kosova 22, Demokratski savez Kosova 18, a Alijansa za budućnost Kosova sedam. Od 10 mandata rezervisanih za predstavnike srpske zajednice, Srpska lista je osvojila devet, dok je Građanska inicijativa Za slobodu, pravdu i opstanak dobila jedan mandat. Srpska lista uložila je žalbe na raspodelu jednog mandata Građanskoj inicijativi, ali su ih izborni panel i vrhovni sud u Prištini odbili.

Redovni izbori za skupštinu privremenih institucija prethodno su održani u februaru 2025. godine, ali zbog nemogućnosti izbora predsednika došlo je do raspuštanja skupštine i raspisivanja vanrednih izbora krajem decembra. Nakon poslednjih izbora, skupština nije uspela da izabere predsednika u predviđenom roku, što je dovelo do nove pravne situacije i početka novog roka za konstituisanje.

Politički analitičari ukazuju da će naredne nedelje biti ključne za formiranje stabilne parlamentarne većine i izbor rukovodstva, što je uslov za izbegavanje novih institucionalnih blokada. “Proces konstituisanja pratiće pažljivo međunarodni posmatrači, s obzirom na značaj za političku stabilnost regiona,” ocenjuju stručnjaci za politički sistem.

Ukoliko skupština ne bude konstituisana u predviđenom roku, prema ustavnom sudu u Prištini, predviđeni su dalji vanredni izbori, čime bi se politička neizvesnost produžila.

Na vanrednom zasedanju u Beogradu biće razmotreno više od 170 amandmana na predlog zakona, uz još nekoliko važnih tačaka dnevnog reda.

Narodni poslanici Skupštine Srbije nastavljaju danas u 10 časova vanredno zasedanje u zgradi Narodne skupštine u Beogradu, gde će u fokusu biti razmatranje amandmana na Predlog zakona o oružju i municiji. Ova rasprava sledi nakon što su poslanici u sredu završili objedinjenu načelnu raspravu o svih 18 tačaka dnevnog reda vanrednog zasedanja.

Kako je saopšteno, na predlog zakona o oružju i municiji podneto je ukupno 176 amandmana, dok je ukupan broj amandmana na sve tačke dnevnog reda veći od 300. Predlog ovog zakona predviđa izmene u regulisanju nabavke, držanja i upotrebe vatrenog oružja i municije, sa ciljem unapređenja bezbednosti i usklađivanja sa evropskim standardima.

Pored predloga zakona o oružju i municiji, na dnevnom redu su i izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i Predlog zakona o roditelju-negovatelju, koji uređuje prava i status roditelja koji brinu o deci sa težim invaliditetom. Poslanici će takođe razmatrati predloge autentičnih tumačenja pojedinih odredbi Zakona o vazdušnom saobraćaju i Zakona o elektronskim medijima.

U okviru sednice, predviđeno je i razmatranje izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kao i Predloga zakona o izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu i Predloga zakona o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza. Pored toga, na dnevnom redu su i Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Predlog zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu.

Prema izjavama zvaničnika iz Skupštine, cilj ovako obimnog dnevnog reda je efikasnija adaptacija zakonodavstva aktuelnim društvenim potrebama i usklađivanje sa evropskim praksama. “Ovo zasedanje je prilika da kroz široku raspravu poslanici doprinesu unapređenju bezbednosti i zaštiti prava građana”, rečeno je u obraćanju medijima pred nastavak sednice.

Opozicioni poslanici ukazali su na potrebu za transparentnijom javnom raspravom, posebno kada su u pitanju zakonska rešenja koja direktno utiču na prava građana i bezbednost. Predstavnici vlasti istakli su da je broj amandmana dokaz zainteresovanosti i želje da se iznađu najbolja rešenja za sve strane.

Vanredno zasedanje Skupštine Srbije započeto je 6. jula, a očekuje se da će rasprava po amandmanima na predlog zakona o oružju i municiji biti jedan od ključnih trenutaka ovog zasedanja. Usvajanje ili odbacivanje podnetih amandmana pratiće i šira javnost, s obzirom na važnost teme za bezbednost i svakodnevni život građana.

Država planira raniju isplatu pomoći, a najavljene su dodatne mere o kojima će javnost uskoro biti obaveštena

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će isplata državne pomoći, koja je ranije najavljena, biti realizovana u septembru, verovatno i ranije nego što je prvobitno planirano. Ova mera odnosiće se na sve punoletne građane Srbije, a detalji će biti saopšteni u narednim danima.

Vučić je precizirao da će država nastojati da isplatu izvrši čak i sredinom septembra, što je 15 do 30 dana pre planiranog roka. On je dodao da se razmatraju dodatne mere koje bi mogle obradovati sve punoletne građane, ističući da sredstva za ove mere nisu iz budžeta Republike Srbije.

“Verujem da ćemo još nečim da obradujemo sve građane. Još ne mogu do kraja da kažem jer gledamo kako će to izgledati, ali verujem da ćemo sve punoletne građane Srbije obradovati. Samo da vidimo kako i na koji način, i to sa sredstvima koja nisu iz budžeta”, rekao je Vučić. On je naglasio da se još uvek ispituju mogućnosti za sprovođenje ovih mera i da će javnost o svemu biti blagovremeno informisana.

Predsednik je istakao značaj ovih mera za životni standard građana, navodeći da je unapređenje uslova života prioritet za državu. On je takođe govorio o evropskom putu Srbije, navodeći da članstvo u Evropskoj uniji nije izvesno u kratkom roku, ali da država nastavlja da radi na unapređenju životnog standarda i bez toga.

“Biće mnogo dobrih mera, mnogo dobrih stvari, i verujem da će ljudi u Srbiji biti zadovoljni i svojim životnim standardom, to je za nas najvažnije”, poručio je Vučić.