Iranske snage potvrdile odmazdu, Ormuski moreuz zatvoren za plovidbu zbog bezbednosne situacije

Iranske snage izvršile su koordinisane napade na vojne objekte Sjedinjenih Američkih Država u Jordanu, Kuvajtu i Bahreinu, saopšteno je iz iranskih vojnih izvora. Napadi su usledili nakon što su Sjedinjene Američke Države obnovile vazdušne udare na iranske položaje duž južne obale Irana.

Prema zvaničnom saopštenju Revolucionarne garde Irana (IRGC), iranske vazduhoplovne snage ciljale su američke vojne položaje i ključnu infrastrukturu u jordanskoj vazduhoplovnoj bazi Princ Hasan tokom prve faze operacije. Ovi napadi predstavljaju odgovor na poslednje američke udare na nekoliko obalnih baza i telekomunikacionih tornjeva na teritoriji Irana.

Iranska strana navodi da su tenzije dodatno porasle nakon pokušaja Sjedinjenih Američkih Država da utiču na odluke vlade Omana, kao i zbog, kako tvrde, „nezakonite plovidbe nekoliko brodova južno od Ormuskog moreuza“.

Mornarica Revolucionarne garde Irana donela je odluku o zatvaranju Ormuskog moreuza za plovidbu do daljnjeg. Ova mera je, prema iranskim nadležnim, uvedena kao odgovor na trenutnu bezbednosnu situaciju i „nezakonite intervencije stranih sila“.

Podseća se da je američka vojska tokom prethodnog dana izvela seriju vazdušnih napada na iranske mete u blizini Ormuskog moreuza, kao odgovor na prethodni raketni napad Revolucionarne garde Irana u kome je oštećen jedan komercijalni teretni brod.

Zvaničnici iranskih oružanih snaga ističu da će svaka dalja akcija Sjedinjenih Američkih Država izazvati još oštriju odmazdu. „Smatramo da trenutna situacija zahteva odlučan odgovor na sve pokušaje destabilizacije regiona“, navedeno je u saopštenju Revolucionarne garde Irana.

Međunarodna zajednica sa zabrinutošću prati razvoj događaja na Bliskom istoku, dok napetosti između zaraćenih strana ostaju na visokom nivou.

Nadležni sud u Kanzasu potvrdio treće suđenje, optužena negira odgovornost, porodice žrtava traže odgovore

Dana Čendler godinama osporava navode da je odgovorna za smrt svog bivšeg muža Majka Siska i njegove partnerke Karen Harknes, čija su tela pronađena u Topeki, Kanzas, 7. jula 2002. godine. Čendler je tokom trećeg suđenja, održanog 2025. godine, odlučila da se brani bez advokata, ističući u završnoj reči da su njena sloboda i budućnost u pitanju.

Porodice Siska i Harknes su proteklih decenija tragale za odgovorima i tražile pravdu povodom ovog događaja. Hailey Seel, ćerka Dene Čendler i Majka Siska, izjavila je da je za porodicu teško prihvatiti gubitak i da želi da razume šta se tačno dogodilo te noći. Prema njenim rečima, vesti o ubistvu su do porodice stigle neposredno nakon što je policija okružila kuću i nakon što su im prenete informacije o smrtnom ishodu.

Prvi izveštaji o ovom slučaju pojavili su se 2008. godine, kada su novinari započeli praćenje događaja i razgovarali sa osobama bliskim istrazi i porodicama žrtava. Istražni organi iz okruga Šoni potvrdili su da su Sisko i Harknes pronađeni u kući Karen Harknes, a da su prethodno viđeni na snimcima sigurnosnih kamera iz kazinoa, noć pre ubistva.

Tokom sudskih postupaka, optužba je iznosila tvrdnje o motivima i mogućoj umešanosti Dene Čendler, dok je ona uporno negirala krivicu. Suđenja su više puta ponavljana, a tokom trećeg procesa Čendler je preuzela vođenje sopstvene odbrane. Tokom svih godina, članovi porodica žrtava su javno iznosili potrebu za istinom i pravdom, navodeći da im je teško da nastave dalje bez jasnih odgovora.

Slučaj je izazvao značajnu pažnju javnosti, pre svega zbog dugotrajnog sudskog procesa i činjenice da je optužena više puta izlazila pred sud. Prema dostupnim informacijama iz istrage, nije bilo drugih zvaničnih osumnjičenih za ovaj slučaj. Tokom izveštavanja, predstavnici porodica su isticali važnost postizanja pravde i razjašnjavanja svih okolnosti.

Istraga i suđenja u ovom slučaju traju više od dve decenije, dok porodice žrtava i dalje traže konačne odgovore o događajima iz jula 2002. godine. Zvaničnici nisu iznosili dodatne detalje o toku istrage, a Čendler nastavlja da negira bilo kakvu odgovornost.

Kongresna biblioteka prikazuje originalni nacrt Deklaracije sa izmenama osnivača, izveštavaju zvaničnici

U Vašingtonu je u Kongresnoj biblioteci otvorena izložba pod nazivom „Obećanje Deklaracije“, na kojoj je prvi put izložen retki nacrt Deklaracije o nezavisnosti koji je napisao Tomas Džeferson. Prema navodima glavnog kustosa Rajana Refte, izloženi dokument prikazuje proces nastajanja ovog važnog državnog akta, pri čemu su vidljive izmene i dopune koje su unosili Džefersonovi savremenici, uključujući Bendžamina Frenklina i Džona Adamsa.

„Ovo je Džefersonov kompletno razvijen nacrt. Možete videti kako menjanju reči kroz čitav tekst“, izjavio je Reft. Jedna od izmena odnosi se na zamenu reči „podanici“ sa „građani“, što je, prema njegovim rečima, predstavljalo odvajanje od monarhije i uspostavljanje nove ideje da građani nisu više podređeni bilo kome.

Istoričar Kevin Baterfild, koji trenutno rukovodi Odeljenjem za rukopise u Kongresnoj biblioteci, ističe da su u ranim nacrtima korišćeni izrazi poput „sveta i neosporna prava“, ali je Bendžamin Frenklin predložio zamenu sa „očigledna prava“. Ova formulacija je kasnije postala deo završne verzije Deklaracije.

Posebno je istaknuto da se čuvena fraza „svi ljudi su stvoreni jednaki“ razvijala kroz više verzija. Prema Reftu, u početku se ova odredba odnosila uglavnom na bele muškarce, dok su žene, porobljene osobe, starosedelačka populacija i drugi bili isključeni. On dodaje da je snaga Deklaracije upravo u tome što su kasnije generacije koristile ovu formulaciju kao osnov za šire tumačenje jednakosti.

Na izložbi su predstavljeni i drugi značajni istorijski dokumenti, među kojima se nalazi i nacrt Getisburške adrese predsednika Abrahama Linkolna iz perioda Građanskog rata. Kustos podseća da je Linkoln u svom govoru pokušao da odgovori na pitanje zašto je rat vođen, ističući jednakost kao centralnu ideju.

Izložba u Kongresnoj biblioteci prikazuje razvoj američkih političkih i društvenih principa kroz autentične izvore. Organizatori navode da je cilj postavke da posetiocima omogući uvid u istorijske procese i odluke koje su oblikovale savremeno američko društvo.