Nazalni ciklus je prirodan proces koji održava nos zdravim i može uticati na našu svakodnevicu

Sigurno ste primetile da vam nekada vazduh lakše prolazi kroz jednu nozdrvu, što često izaziva dilemu da li ste prehlađene ili imate alergiju. Međutim, stručnjaci napominju da je ova pojava potpuno normalna i svakodnevna kod svih ljudi, bez obzira na godine ili zdravstveno stanje.

Naš organizam instinktivno menja koja nozdrva je dominantna – otprilike na svaka dva do tri sata dolazi do smene strane kroz koju dišemo lakše. Ovaj automatski proces poznat je kao nazalni ciklus i njime upravlja hipotalamus, deo mozga zadužen za najvažnije životne funkcije, uključujući i disanje i regulaciju telesne temperature.

Nazalni ciklus ima važnu zaštitnu ulogu za naše disajne puteve. Svakog dana kroz nos prođe i do 12.000 litara vazduha, pa nosna sluznica ima zadatak da filtrira prašinu, bakterije i alergene. Kada je jedna nozdrva aktivnija, njena sluznica se više izlaže vazduhu i isušuje, dok druga u tom periodu odmara i obnavlja se. Ova smena omogućava da nos ostane vlažan, zdrav i otporniji na infekcije i upale.

Zanimljivo je da dominantna nozdrva u određenom trenutku može uticati i na vaše raspoloženje i energiju. Istraživanja su pokazala da kada je prohodnija desna nozdrva, telo je u aktivnijem stanju, dok leva strana doprinosi opuštanju i smirenju. Ovo je od posebnog značaja ženama koje praktikuju tehnike disanja za relaksaciju.

Do poremećaja nazalnog ciklusa može doći zbog prehlade, alergija, upale sinusa ili prekomerne upotrebe kapi za nos, kada nastaje osećaj stalno zapušenog nosa. Tada sluznica ne može pravilno da menja svoju funkciju. Strukturne smetnje, poput devijacije nosne pregrade ili polipa, mogu dodatno otežati disanje i zahtevaju konsultaciju sa ORL specijalistom.

Pozicija tela tokom spavanja takođe igra ulogu: ako spavate na desnom boku, desna nozdrva može biti više zapušena zbog gravitacije, dok je leva prohodnija i obrnuto.

Većina žena ne treba da brine zbog povremenog disanja kroz jednu nozdrvu, osim ukoliko tegobe traju duže od dve nedelje ili su praćene čestim infekcijama i bolom. U tom slučaju, najbolje je obratiti se specijalisti. Naše telo je izuzetno precizno u zaštiti disajnih puteva, a nazalni ciklus je odličan primer kako fiziologija svakodnevno doprinosi našem zdravlju.

Trening snage, vežbe ravnoteže i dovoljan unos proteina pomažu ženama da ostanu snažne i pokretne i nakon četrdesete

Kako godine prolaze, žene često primećuju promene u snazi, izdržljivosti i pokretljivosti, posebno nakon što pređu četrdesetu. Ove promene obično su posledica smanjenja mišićne mase, što može otežati svakodnevne aktivnosti poput ustajanja, hodanja ili penjanja uz stepenice. Iako je gubitak mišića u ovom životnom dobu prirodan proces, stručnjaci naglašavaju da ga je moguće usporiti usvajanjem pravih navika.

Smanjenje mišićne mase, poznato kao sarkopenija, ne menja samo izgled tela već utiče i na opšte zdravlje. Dr Ana Petrović, specijalista fizikalne medicine, objašnjava: “Pad mišićne mase može povećati rizik od padova i povreda, posebno kod žena u menopauzi kada se menja hormonski status.” Ona posebno ističe da slabiji mišići znače i slabiju ravnotežu, čime se rizik od povreda dodatno povećava.

Najnovija istraživanja potvrđuju da je kombinacija tri elementa najdelotvornija: redovan trening snage, vežbe za ravnotežu i dovoljan unos proteina kroz ishranu. Žene koje su ove navike uvele u svakodnevicu pokazale su bolje rezultate kada je u pitanju očuvanje snage, brzine hoda i nemasne mase tela.

Trening snage preporučuje se minimum dva puta nedeljno, a ne zahteva sate u teretani. Dr Petrović savetuje: “Vežbe sa tegovima, elastičnim trakama ili čak sopstvenom težinom tela mogu biti sasvim dovoljne – važno je da se opterećenje postepeno povećava kako telo jača.” Kada vežba postane previše laka i može se izvesti deset ili više puta bez poteškoća, savetuje se povećanje intenziteta.

Vežbe ravnoteže su takođe važne i preporučuje se njihovo izvođenje tri puta nedeljno. Jednostavne aktivnosti, kao što su stajanje na jednoj nozi ili polako ustajanje iz sedećeg položaja, pomažu telu da bolje kontroliše pokrete i održava stabilnost.

Ishrana je treći stub očuvanja mišićne mase. Nutricionistkinja Ivana Jovanović preporučuje unos dovoljne količine proteina iz različitih izvora – mesa, ribe, mlečnih proizvoda, mahunarki i jaja. “Proteini su gradivni materijal za mišiće i neophodni su za regeneraciju posle treninga”, naglašava ona.

Uvođenje ovih navika pozitivno utiče ne samo na fizičko, već i na mentalno zdravlje žena u zrelijim godinama. Redovno vežbanje, izbalansirana ishrana i vežbe ravnoteže doprinose očuvanju vitalnosti, smanjuju rizik od povreda i unapređuju kvalitet svakodnevnog života.

Stručnjaci otkrivaju kako kombinacija proteina, vlakana i zdravih masti pomaže da ostanete siti i puni energije tokom dana

Pravilno osmišljen doručak ključan je za žene koje žele da izbegnu prejedanje i napade gladi kasnije tokom dana. Nutricionistkinje iz Evrope i sveta ističu da način na koji započinjemo dan direktno utiče na energiju, koncentraciju i apetit, posebno kod žena koje žive ubrzanim tempom. Prema njihovim preporukama, doručak bi trebalo da bude izbalansiran i da sadrži proteine, vlakna i zdrave masti, dok prerađene namirnice i prazne kalorije treba izbegavati.

Preporučeni dnevni unos kalorija za žene iznosi oko 2.000, a doručak bi trebalo da donese između 300 i 500 kalorija, ali još je važniji kvalitet namirnica nego sam broj kalorija.

Nutricionista Rob Hobson svoj dan započinje grčkim jogurtom, orašastim plodovima, semenkama i bobičastim voćem. On ističe: “Semenke su mali nutritivni pojačivači, bogate vlaknima i mineralima poput magnezijuma.” Najčešće koristi čia semenke jer su izuzetno bogate vlaknima i pružaju dug osećaj sitosti.

Gabrijela Pikok, nutricionistkinja, voli slane obroke i često za doručak pravi palačinke od brašna od leblebija, sa spanaćem i dimljenim lososom. Ova kombinacija, prema njenim rečima, obezbeđuje biljne proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline, što doprinosi stabilnijem nivou šećera u krvi i produženom osećaju sitosti.

Nutricionistička terapeutkinja Hanie Vidimar ističe pravilo „proteini na prvom mestu“ i bira jaja sa povrćem i avokadom ili čia puding sa jogurtom pripremljen prethodne večeri. Ona objašnjava: “Proteini ujutru pomažu da se organizam stabilizuje i smanjuju potrebu za grickalicama tokom dana.”

Dijetetičarka Nikola Ladlam-Rejn često doručkuje fermentisani tamni ražani hleb od kiselog testa sa puterom od indijskog oraha, bananom, borovnicama i semenkama. Naglašava da fermentisani proizvodi mogu olakšati varenje, dok vlakna i zdrave masti produžavaju sitost.

Lili Sater, nutricionistkinja, bira šakšuku – jaja pečena u sosu od paradajza i paprike, naglašavajući važnost povrća već u prvom obroku: “Samo mali broj ljudi uspe da tokom dana dostigne preporučenih pet porcija voća i povrća, a doručak je savršena prilika da se počne već od jutra.”

Preporuke stručnjaka jasno pokazuju: žene koje dan započnu obrokom bogatim proteinima, vlaknima i zdravim mastima lakše održavaju energiju i ređe osećaju napade gladi. Takav doručak podržava zdrav i uravnotežen način života.