Nutricionista otkriva kako pravilna upotreba kozje surutke može doprineti zdravlju jetre i oporavku mišića kod žena

Surutka dobijena iz kozjeg mleka sve više dobija na popularnosti među ženama kao prirodan izvor proteina i aminokiselina, koji pozitivno utiču na zdravlje jetre i celokupno funkcionisanje organizma. Nutricionista prof. dr Momčilo Matić ističe kako redovno konzumiranje surutke može doneti vidljive rezultate već nakon desetak dana. Proteini iz surutke sadrže esencijalne aminokiseline koje su važne za obnovu i izgradnju tkiva, a ujedno su i snažan antioksidans koji podržava detoksikaciju tela.

„Surutka je nusproizvod mleka, bogata proteinima, a ne sadrži laktozu ni šećer. To je važno za osobe koje su osetljive na mlečne šećere ili imaju problema sa varenjem klasičnih mlečnih proizvoda“, naglašava dr Matić.

Žene koje su pod stresom, često uzimaju lekove ili žele da ojačaju mišićnu masu, mogu imati koristi od uvođenja surutke u svakodnevnu ishranu. Međutim, važno je birati isključivo kozju surutku, jer ona donosi najviše benefita. Preporučuje se postepeno prilagođavanje količine i pažljivo praćenje reakcije organizma.

“Najbolja je kozja surutka, ali treba voditi računa ko je koristi. Sportisti je piju zbog mišićne mase, ali kod osoba sa oštećenim bubrezima, dece i trudnica savetujem oprez i konsultaciju sa stručnjakom”, ističe dr Matić. Dodaje i da osobe sa povišenim vrednostima uree, kreatinina ili mokraćne kiseline moraju biti posebno pažljive zbog opterećenja bubrega pri obradi proteina.

Surutka je odličan izbor i za brži oporavak organizma nakon fizičkog napora ili stanja kao što je mamurluk, zahvaljujući lakoj i brzoj apsorpciji proteina. “Njena prednost je što se brzo razgrađuje i ne opterećuje sistem za varenje. Može pomoći i u regeneraciji jetre”, objašnjava profesor.

Ženama koje žele da uvedu surutku u svakodnevnu rutinu savetuje se da počnu sa manjim količinama i prate kako se osećaju. Preporučena dnevna količina je od 0,5 do 1 litar, ali najčešće su dovoljne i manje doze, u zavisnosti od ostatka unosa proteina iz hrane.

Veoma je važno da se trudnice, dojilje i osobe sa hroničnim bolestima pre upotrebe surutke konsultuju sa lekarom ili nutricionistom. Takođe, kod dece i starijih osoba preporučuje se poseban oprez i stručni nadzor kada se uvodi nova visokoproteinska namirnica.

Za tačnu dijagnozu i individualizovane preporuke, neophodno je obratiti se stručnjaku.

Rana dijagnoza i promene u svakodnevnim navikama mogu pomoći ženama da sačuvaju pokretljivost uprkos autoimunoj bolesti.

Behterevljeva bolest, poznata i kao ankilozirajući spondilitis, predstavlja hroničnu autoimunu bolest koja najčešće pogađa osobe između 20. i 40. godine života, uključujući i značajan broj žena. Ova bolest dovodi do zapaljenja kičme i većih zglobova, što uzrokuje ukočenost, bol i smanjenu pokretljivost. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i reagovanje su od suštinskog značaja za očuvanje kvaliteta života. Najčešći simptomi kod žena su bol i ukočenost u donjem delu leđa, naročito ujutru ili nakon dužeg odmora, kao i bolovi u kukovima ili ramenima. Mogući su i povremeni problemi sa upalom očiju i osećaj izraženog umora. S obzirom na to da se simptomi razvijaju polako, mnoge žene ih u početku zanemaruju ili pripisuju svakodnevnom naporu ili lošem držanju tela. Zbog toga je rana dijagnoza izuzetno važna kako bi se bolest kontrolisala i lečila pre pojave trajnih oštećenja zglobova. Dr Ana Jovanović, reumatolog, ističe: “Kod žena je Behterevljeva bolest često blaža, ali simptomi mogu biti nespecifični i zahtevaju pažnju. Bilo kakav dugotrajan bol u leđima, pogotovo kod mlađih osoba, treba proveriti kod lekara. Rana terapija može značajno usporiti napredovanje bolesti.” Fizička aktivnost je od posebne važnosti za žene koje žive sa ovom dijagnozom. Redovno istezanje, pilates, lagano plivanje ili šetnje doprinose očuvanju fleksibilnosti kičme i zglobova, smanjuju bolove i poboljšavaju držanje. Nije neophodno baviti se intenzivnim treningom – i deset minuta svakodnevnog istezanja može značajno doprineti boljem osećaju. Deo terapije čini i ishrana bogata antiinflamatornim sastojcima: raznovrsno voće, povrće, riba sa omega-3 masnim kiselinama i integralne žitarice pomažu u smanjenju upale u organizmu. Preporučuje se izbegavanje prekomerne količine prerađene hrane i šećera, što pozitivno utiče na opšte zdravlje i energiju. Redovne kontrole kod reumatologa i laboratorijske analize su obavezne radi praćenja bolesti i pravovremenog reagovanja na promene. Lekari često propisuju lekove koji smanjuju zapaljenje i usporavaju napredovanje bolesti. Takođe, važno je obratiti pažnju na pravilno držanje tokom rada, koristiti ergonomske stolice i obezbediti kvalitetan san. Dr Jovanović naglašava: “Važno je da žene slušaju svoje telo i ne ignorišu uporne bolove u leđima ili zglobovima. Fizička aktivnost i zdrava ishrana su naši najbolji saveznici u borbi protiv ukočenosti i bola.” Ako primetite simptome poput ukočenosti, bolova u leđima koji traju duže od tri meseca ili česte upale očiju, obavezno se obratite svom lekaru. Samo stručna dijagnoza može potvrditi bolest i omogućiti pravovremeno lečenje. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Četiri doze nove vakcine pružaju 70% zaštite, a posebno su značajne za žene i decu koje vole boravak u prirodi

Najnovija vakcina razvijena u saradnji velike farmaceutske kompanije i francuskih partnera pokazala je obećavajuće rezultate u zaštiti od lajmske bolesti. Treća faza kliničkog ispitivanja otkrila je da četvorostruka doza, primenjena tokom jedne godine, može smanjiti rizik obolevanja za 70% kod osoba starijih od pet godina. Ova vest je naročito važna za žene i decu koje često borave napolju, jer lajmska bolest svake godine pogađa gotovo pola miliona ljudi u SAD, ali i širom Evrope i Azije.

Lajmsku bolest uzrokuje bakterija Borrelia burgdorferi, koju prenose krpelji. Najčešći prvi simptomi su crvenilo na koži, povišena temperatura i bolovi u mišićima i zglobovima. Ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući komplikacije sa srcem i nervnim sistemom. Najugroženiji su oni koji često borave u travi ili šumi, bave se planinarenjem, vrtlarstvom ili kampovanjem.

Nova vakcina namenjena je osobama starijim od pet godina i daje se u četiri doze: prva i druga doza u razmaku od dva meseca, treća od petog do devetog meseca, a četvrta godinu dana nakon početka imunizacije. Iako zaštita nije potpuna, stručnjaci ističu da je reč o značajnom napretku za one koji žive ili borave u područjima visokog rizika. Profesor dr Tomas Ruso, infektolog, napominje: „Nije optimalno, ali je svakako bolje nego ništa za ljude koji žive ili često borave u područjima sa visokim rizikom.” On dodaje da još nema potvrde da li vakcina može smanjiti komplikacije kod obolelih, ali postoji nada da će bolest kod vakcinisanih imati blaži tok.

Dr Amesh Adalja, stručnjak za javno zdravlje, ističe: „Sedamdeset odsto efikasnosti je prilično visok nivo zaštite i može doneti značajnu korist onima koji su vakcinisani.” Za poređenje, sezonska vakcina protiv gripa pruža zaštitu u 40-60% slučajeva, ali je i dalje preporučena za većinu ljudi.

Za sve koji vole boravak u prirodi ili često vode decu napolje, ova vakcina može biti dodatni sloj sigurnosti. Ipak, preventivne mere ostaju važne: nosite odeću dugih rukava i nogavica, koristite sredstva protiv krpelja i obavezno pregledajte kožu po povratku iz prirode.

Podsećamo da je prethodna vakcina protiv lajmske bolesti krajem devedesetih povučena sa tržišta nakon samo tri godine, pa je ovo prvi put da je vakcina ponovo dostupna za ljude u SAD. Iako predstavlja napredak, nije zamena za oprez i odgovorno ponašanje. Za preciznu dijagnozu i savet, uvek se obratite svom lekaru.