Zdravstvene vlasti i Svetska zdravstvena organizacija istražuju izbijanje hantavirusa na brodu koji je trenutno u karantinu

Sumnja na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom dovela je do pokretanja sveobuhvatne istrage o mogućim načinima prenosa bolesti među putnicima i članovima posade. Prema navodima zdravstvenih zvaničnika, više od 150 osoba nalazi se u karantinu na brodu nakon što su prijavljena tri smrtna slučaja potencijalno povezana sa ovom retkom virusnom infekcijom.

Hantavirus se obično prenosi na ljude putem kontakta sa izlučevinama glodara, ali stručnjaci ističu da je, iako retko, moguć i ograničen prenos sa čoveka na čoveka. Direktor odeljenja za pripremu i prevenciju epidemija Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Marija van Kerkhove, izjavila je da postoje indicije da je do prenosa moglo doći među osobama koje su bile u bliskom kontaktu, poput supružnika ili osoba koje su delile kabinu.

Zvaničnici navode da je u toku istraga, uključujući sprovođenje karantinskih mera i praćenje kontakata, kako bi se utvrdilo poreklo virusa i sprečilo dalje širenje. Prema rečima Van Kerkhove, postoji pretpostavka da su neki od zaraženih možda došli u kontakt sa hantavirusom tokom boravka u prirodi u Argentini, pre nego što su se ukrcali na kruzer MV Hondius, koji je postao žarište izbijanja tokom višenedeljne ekspedicije na polarne predele.

„Smatramo da je moguće da je virus na brod unet spolja, pre nego što je ekspedicija započela“, saopštila je Van Kerkhove tokom konferencije za novinare, navodeći da je par koji je preminuo ranije boravio u područjima gde su zabeležena staništa glodara. U saopštenju SZO navodi se da precizni uzroci izbijanja još nisu utvrđeni i da je istraga u toku.

Brod je tokom putovanja pristajao na nekoliko ostrva duž afričke obale, ali zvaničnici za sada nemaju potvrdu da je do prenosa došlo na samom brodu ili tokom izleta na kopnu. SZO i dalje prati situaciju i sarađuje sa lokalnim zdravstvenim vlastima kako bi se preduzele sve neophodne preventivne mere.

Hantavirus je retka, ali potencijalno ozbiljna bolest, saopštavaju stručnjaci, a simptomi uključuju povišenu temperaturu, bolove u mišićima i poteškoće sa disanjem. Zdravstvene vlasti apeluju na oprez i preporučuju osobama koje su bile u kontaktu sa putnicima sa broda da obrate pažnju na moguće simptome. Istraga o izvoru zaraze i mehanizmima prenosa se nastavlja, dok se posada i putnici broda MV Hondius nalaze pod nadzorom zdravstvenih službi.

Grupa izdavača i autor podneli su tužbu protiv kompanije Meta u Njujorku, navodeći da je korišćen sadržaj sa interneta bez dozvole

Grupa izdavača i poznati autor Skot Turo podneli su kolektivnu tužbu protiv kompanije Meta i njenog osnivača Marka Zakerberga pred saveznim sudom u Njujorku, tvrdeći da je ova tehnološka kompanija koristila zaštićene materijale za obuku svog sistema veštačke inteligencije. Tužbu su podneli Turo, kao i izdavačke kuće Cengage, Elsevier, Hachette, Macmillan i McGraw-Hill, navodeći da je kompanija Meta preuzela milione autorskih dela sa različitih internet izvora, uključujući i sajtove koji su poznati po deljenju materijala bez dozvole, kako bi obučila svoj model veštačke inteligencije pod nazivom Llama.

U tužbi se navodi da je Meta uklonila informacije o autorskim pravima iz tih dela kako bi prikrila njihovu upotrebu tokom procesa obuke veštačke inteligencije. Prema navodima tužilaca, AI model Llama generiše tekstualne odgovore na korisničke upite i može da proizvodi verzije originalnih dela iz romana, naučnih članaka i udžbenika, a u pojedinim slučajevima čak i doslovno prenosi delove sadržaja. Takođe, navodi se da model može da imitira lični stil određenih autora.

Tužitelji smatraju da ovakve aktivnosti kompanije Meta utiču na prihode autora i izdavača, jer im uskraćuju zaradu koju bi inače ostvarili. Navodi se i da je Mark Zakerberg lično odobravao i podsticao ovakvo postupanje, uključujući i pristup materijalima sa sajtova bez dozvole, što je, prema tužbi, uticalo na rast njegove lične imovine.

Portparol kompanije Meta je u odgovoru na optužbe izjavio da kompanija planira da se energično brani u ovom sudskom postupku. U saopštenju je navedeno da veštačka inteligencija doprinosi inovacijama, produktivnosti i kreativnosti, te da su sudovi do sada prepoznali mogućnost da se obuka AI sistema na materijalima zaštićenim autorskim pravima može smatrati dozvoljenom upotrebom.

Slični pravni sporovi između izdavača i tehnoloških kompanija vezani za korišćenje autorskih dela u obuci veštačke inteligencije pojavili su se i ranije. U jednom od prethodnih slučajeva, proizvođač AI chatbota Claude, kompanija Anthropic, postigao je vansudsko poravnanje sa izdavačima zbog sličnih optužbi. Ova tema ostaje predmet pravnih rasprava i u drugim jurisdikcijama.

Lokalni tužilac saopštio da nema osnova za podizanje optužnice, istraga obuhvatila deljenje letaka sa adresom

Politička aktivistkinja iz Arlingtona, Barbara Wien, neće se suočiti sa državnim krivičnim optužbama nakon što je prošle godine protestovala ispred doma savetnika Bele kuće Stephena Millera i delila letke sa njegovom adresom, saopštila je lokalna tužiteljka. Prema zvaničnom podnesku, okružna tužiteljka za Arlington i Falls Church Parisa Dehghani-Tafti navela je da nakon pregleda dokaza nije pronađeno dovoljno osnova za pokretanje krivičnog postupka prema zakonu koji zabranjuje korišćenje tuđeg identiteta ili adrese u svrhu zastrašivanja ili uznemiravanja.

„Ne bi se ostvarila svrha pravde niti bi se ispunile etičke obaveze tužilaštva da se pokrene postupak“, navela je Dehghani-Tafti u sudskom dokumentu, dodajući da bi eventualno podizanje optužnice protiv Wien zbog protesta protiv politika administracije Donalda Trampa potencijalno kršilo njena ustavna prava na slobodu govora.

Barbara Wien, bivša univerzitetska profesorka i dugogodišnja politička aktivistkinja iz Arlingtona, bila je pod istragom od prošle godine, pošto je u avgustu i septembru delila letke sa Millerovom adresom i njegovom fotografijom na „poternici“ za navodne zločine protiv čovečnosti. Letak je uključivao i QR kod koji je upućivao na poziv za kongresnu istragu.

Drugi letak, takođe deljen u Millerovom komšiluku, opisivao ga je kao „alt-right ekstremistu iza najspornijih politika Donalda Trampa, Project 2025, i vašeg novog komšiju u Arlingtonu, Va.“

U obrazloženju odluke, Dehghani-Tafti je navela da letak nije pozivao na bilo kakvu akciju kod Millerove kuće niti na preduzimanje radnji protiv njega, već je samo predstavljao politički izraz. Nije pronađen dokaz da je Wien prekršila zakon o korišćenju ličnih podataka za uznemiravanje ili zastrašivanje, što je u Virdžiniji prekršaj.

Na osnovu dostupnih informacija, tužilaštvo je zaključilo da bi pokretanje postupka bilo u suprotnosti sa obavezom poštenog procesuiranja i pravima na slobodu izražavanja. Nije bilo izveštaja o incidentima nasilja ili ugrožavanju bezbednosti tokom protesta. Slučaj je time okončan na državnom nivou, dok je Wien nastavila sa svojim aktivističkim delovanjem.