Tužilaštvo u Rovigu i ministarstvo spoljnih poslova uključeni u istragu, porodica bez kontakta od 22. aprila

Elizabeta Fereto (50), italijanska manekenka i preduzetnica koja je javno govorila o zlostavljanju koje je doživela od Džefrija Epstina, nestala je 22.04.2024. godine, a njena porodica iz Veneta od tada nema nikakve informacije o njenoj sudbini, saopšteno je iz policijskih izvora. Porodica je nestanak prijavila tužilaštvu u Rovigu nakon višednevnog bezuspešnog pokušaja da stupi u kontakt sa Feretovom.

Prema dostupnim informacijama, Elizabeta Fereto je početkom aprila boravila kod roditelja i brata u Venetu, nakon čega se vratila u Sjedinjene Američke Države. Posle 22. aprila, njen mobilni telefon je nedostupan, a svi profili na društvenim mrežama su deaktivirani ili izbrisani. Ministarstvo spoljnih poslova Italije uključilo se u slučaj i, prema navodima, već je kontaktiralo američke vlasti radi daljeg postupanja.

Feretova je bila među prvim ženama koje su javno optužile Epstina, navodeći da je 2004. godine, nakon što je odbila njegove seksualne ponude, pobegla iz njegove vile u Njujorku. U njenoj izjavi iz tog perioda, Feretova je navela da je bila pozvana na audiciju za modni brend, pri čemu je prisustvovala i Gislejn Maksvel, kasnije osuđena zbog učešća u Epstinovim krivičnim delima.

Porodica i prijatelji navode da su do nekoliko dana pre nestanka imali redovnu komunikaciju sa Feretovom, a njena majka iz Montanjane je poslednji put razgovarala sa njom 22. aprila. Slučaj je izazvao zabrinutost zbog mogućih okolnosti nestanka, s obzirom na prethodne javne istupe Feretove u vezi sa Epstinom.

“Istraga je u toku i prikupljaju se svi relevantni podaci”, saopšteno je iz tužilaštva u Rovigu.

Grupa izdavača i autor podneli su tužbu protiv kompanije Meta u Njujorku, navodeći da je korišćen sadržaj sa interneta bez dozvole

Grupa izdavača i poznati autor Skot Turo podneli su kolektivnu tužbu protiv kompanije Meta i njenog osnivača Marka Zakerberga pred saveznim sudom u Njujorku, tvrdeći da je ova tehnološka kompanija koristila zaštićene materijale za obuku svog sistema veštačke inteligencije. Tužbu su podneli Turo, kao i izdavačke kuće Cengage, Elsevier, Hachette, Macmillan i McGraw-Hill, navodeći da je kompanija Meta preuzela milione autorskih dela sa različitih internet izvora, uključujući i sajtove koji su poznati po deljenju materijala bez dozvole, kako bi obučila svoj model veštačke inteligencije pod nazivom Llama.

U tužbi se navodi da je Meta uklonila informacije o autorskim pravima iz tih dela kako bi prikrila njihovu upotrebu tokom procesa obuke veštačke inteligencije. Prema navodima tužilaca, AI model Llama generiše tekstualne odgovore na korisničke upite i može da proizvodi verzije originalnih dela iz romana, naučnih članaka i udžbenika, a u pojedinim slučajevima čak i doslovno prenosi delove sadržaja. Takođe, navodi se da model može da imitira lični stil određenih autora.

Tužitelji smatraju da ovakve aktivnosti kompanije Meta utiču na prihode autora i izdavača, jer im uskraćuju zaradu koju bi inače ostvarili. Navodi se i da je Mark Zakerberg lično odobravao i podsticao ovakvo postupanje, uključujući i pristup materijalima sa sajtova bez dozvole, što je, prema tužbi, uticalo na rast njegove lične imovine.

Portparol kompanije Meta je u odgovoru na optužbe izjavio da kompanija planira da se energično brani u ovom sudskom postupku. U saopštenju je navedeno da veštačka inteligencija doprinosi inovacijama, produktivnosti i kreativnosti, te da su sudovi do sada prepoznali mogućnost da se obuka AI sistema na materijalima zaštićenim autorskim pravima može smatrati dozvoljenom upotrebom.

Slični pravni sporovi između izdavača i tehnoloških kompanija vezani za korišćenje autorskih dela u obuci veštačke inteligencije pojavili su se i ranije. U jednom od prethodnih slučajeva, proizvođač AI chatbota Claude, kompanija Anthropic, postigao je vansudsko poravnanje sa izdavačima zbog sličnih optužbi. Ova tema ostaje predmet pravnih rasprava i u drugim jurisdikcijama.

Lokalni tužilac saopštio da nema osnova za podizanje optužnice, istraga obuhvatila deljenje letaka sa adresom

Politička aktivistkinja iz Arlingtona, Barbara Wien, neće se suočiti sa državnim krivičnim optužbama nakon što je prošle godine protestovala ispred doma savetnika Bele kuće Stephena Millera i delila letke sa njegovom adresom, saopštila je lokalna tužiteljka. Prema zvaničnom podnesku, okružna tužiteljka za Arlington i Falls Church Parisa Dehghani-Tafti navela je da nakon pregleda dokaza nije pronađeno dovoljno osnova za pokretanje krivičnog postupka prema zakonu koji zabranjuje korišćenje tuđeg identiteta ili adrese u svrhu zastrašivanja ili uznemiravanja.

„Ne bi se ostvarila svrha pravde niti bi se ispunile etičke obaveze tužilaštva da se pokrene postupak“, navela je Dehghani-Tafti u sudskom dokumentu, dodajući da bi eventualno podizanje optužnice protiv Wien zbog protesta protiv politika administracije Donalda Trampa potencijalno kršilo njena ustavna prava na slobodu govora.

Barbara Wien, bivša univerzitetska profesorka i dugogodišnja politička aktivistkinja iz Arlingtona, bila je pod istragom od prošle godine, pošto je u avgustu i septembru delila letke sa Millerovom adresom i njegovom fotografijom na „poternici“ za navodne zločine protiv čovečnosti. Letak je uključivao i QR kod koji je upućivao na poziv za kongresnu istragu.

Drugi letak, takođe deljen u Millerovom komšiluku, opisivao ga je kao „alt-right ekstremistu iza najspornijih politika Donalda Trampa, Project 2025, i vašeg novog komšiju u Arlingtonu, Va.“

U obrazloženju odluke, Dehghani-Tafti je navela da letak nije pozivao na bilo kakvu akciju kod Millerove kuće niti na preduzimanje radnji protiv njega, već je samo predstavljao politički izraz. Nije pronađen dokaz da je Wien prekršila zakon o korišćenju ličnih podataka za uznemiravanje ili zastrašivanje, što je u Virdžiniji prekršaj.

Na osnovu dostupnih informacija, tužilaštvo je zaključilo da bi pokretanje postupka bilo u suprotnosti sa obavezom poštenog procesuiranja i pravima na slobodu izražavanja. Nije bilo izveštaja o incidentima nasilja ili ugrožavanju bezbednosti tokom protesta. Slučaj je time okončan na državnom nivou, dok je Wien nastavila sa svojim aktivističkim delovanjem.