Ministarstvo energetike najavilo podršku za deset novih reaktora, projekti uključuju kompaniju Vestinghaus

Američko Ministarstvo energetike saopštilo je danas da će obezbediti uslovne zajmove u vrednosti od 17,5 milijardi dolara (oko 15,4 milijardi evra) za razvoj novih nuklearnih elektrana i jačanje lanca snabdevanja u sektoru nuklearne energije. Program predviđa da do 2030. godine počne izgradnja deset velikih nuklearnih reaktora, čime bi realizacija projekata bila ubrzana za oko tri godine, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Prema planu Ministarstva energetike, Kancelarija za finansiranje energetske dominacije podržaće do pet zajmova, a svaki projekat uključuje izgradnju po dva nuklearna reaktora AP1000 kompanije Vestinghaus, pojedinačne snage 1,1 gigavat. Vestinghaus i partnerske elektroprivredne ili energetske kompanije moraće da obezbede početni kapital od po 500 miliona dolara pre korišćenja državnih sredstava.

Ministar energetike Kris Rajt izjavio je da je cilj programa da podstakne izgradnju novih kapaciteta i ubrza završetak planiranih elektrana. “Program je osmišljen kako bi se omogućilo brže pokretanje projekata i pružila podrška domaćoj industriji”, naveo je Rajt.

Sedam kompanija već je pokazalo interesovanje za učešće u projektima, ali njihova imena za sada nisu saopštena. Zajmovi su namenjeni finansiranju nabavke ključne opreme za nuklearne elektrane, uključujući reaktorske posude i generatore pare, čija proizvodnja i isporuka traju više godina i često predstavljaju glavni uzrok kašnjenja projekata.

Američka administracija poslednjih meseci intenzivno promoviše razvoj nuklearne energije radi odgovora na rastuću potražnju za električnom energijom, pre svega zbog ubrzane izgradnje centara podataka i razvoja tehnologija veštačke inteligencije. Veliki tehnološki operateri i energetske kompanije pokazali su značajno interesovanje za program.

Predsednik Donald Tramp postavio je cilj da se ukupni nuklearni kapacitet zemlje do 2050. godine poveća na 400 gigavata, što predstavlja višestruko povećanje u odnosu na trenutni nivo proizvodnje.

Uprava katedrale najavila obavezne rezervacije i smanjen broj termina zbog povećanog broja posetilaca

Katedrala Notr Dam u Parizu od 1. jula uvodi stroža pravila za organizovane posete, saopštila je uprava ovog kulturno-istorijskog objekta. Nova pravila podrazumevaju obavezne rezervacije i ograničen broj termina za turističke grupe, što je izazvalo zabrinutost među vodičima i turističkim agencijama.

Prema zvaničnim informacijama, razlog za uvođenje ovih mera je sve veći broj posetilaca tokom letnjeg perioda, čime se želi očuvati bezbednost i kvalitet turističkog iskustva. Organizovane ture ubuduće će morati da zakazuju termine unapred, a broj grupa koje mogu istovremeno boraviti u katedrali biće smanjen.

Predstavnici strukovnih udruženja turističkih vodiča upozoravaju da bi nova pravila mogla uticati na atraktivnost lokaliteta i smanjiti kvalitet posete za organizovane grupe. Zabrinutost je izražena i zbog potencijalnog smanjenja broja turista koji mogu obići ovaj znameniti objekat tokom letnjih meseci.

U saopštenju uprave katedrale navodi se da su mere privremene i da će njihova efikasnost biti praćena tokom sezone, a eventualne izmene biće blagovremeno najavljene. “Prioritet nam je bezbednost posetilaca i očuvanje kulturnog nasleđa Notr Dama”, navodi se u izjavi uprave objekta.

Odluka o uvođenju restrikcija doneta je nakon detaljne analize poseta prethodnih godina i u skladu sa preporukama nadležnih službi za zaštitu kulturnih dobara. Dalji koraci zavisiće od tokova turističke sezone i reakcija posetilaca.

Rezoluciju potvrđuje američki Senat, mera simboličnog karaktera, bez zakonske snage prema dostupnim informacijama

Senat Sjedinjenih Američkih Država usvojio je u utorak rezoluciju o ratnim ovlašćenjima prema Iranu, koju je prethodno izglasao Predstavnički dom. Ova rezolucija predstavlja prvi takav dokument koji je prošao kroz oba doma Kongresa, a tiče se ograničavanja učešća američkih vojnih snaga u sukobima sa Iranom bez izričite odluke Kongresa. Prema zvaničnim informacijama, rezolucija ima simboličan karakter i ne nosi zakonsku snagu, jer kao objedinjena rezolucija ne zahteva potpis predsednika.

Za usvajanje rezolucije glasalo je 50 senatora, dok je 48 bilo protiv. Četiri republikanska senatora podržala su predlog zajedno sa većinom demokrata, dok je jedan demokratski senator bio protiv. Dva republikanska senatora nisu učestvovala u glasanju. Tekst rezolucije predviđa da predsednik Sjedinjenih Država povuče američke oružane snage iz neprijateljstava protiv Islamske Republike Iran, osim ako Kongres ne proglasi rat ili ne da ovlašćenje za upotrebu vojne sile.

Predstavnici demokratske stranke su tokom rasprave pozivali republikanske kolege da podrže rezoluciju. Senatski manjinski lider je istakao da je cilj glasanja da se republikanski senatori izjasne o nastavku američkog vojnog angažmana. Neki republikanski senatori izrazili su neslaganje sa načinom na koji je vođena politika prema Iranu, dok su drugi naveli da rezolucija nema pravnu snagu i da uglavnom ima politički značaj.

Ova rezolucija usledila je nakon perioda povećanih tenzija između Sjedinjenih Država i Irana. U prethodnim mesecima došlo je do više incidenata i razmene oštre retorike između dve zemlje. Neki članovi Kongresa su naveli da je namera rezolucije da pošalje signal o ograničenju predsedničkih ovlašćenja u vojnim pitanjima, dok protivnici ističu da je reč o simboličnom aktu bez direktnog uticaja na terenu.

Prema dostupnim podacima, usvajanje ove rezolucije ne menja trenutno raspoređivanje američkih snaga niti politiku prema Iranu, ali predstavlja zabeležen stav oba doma Kongresa po ovom pitanju. Dodatne reakcije iz izvršne vlasti nisu objavljene u trenutku izveštavanja.