Predsednik vlade potpisao nastavak važenja privremenih mera zbog rasta cena sirove nafte

Vlada Srbije donela je odluku o produženju važenja privremenog smanjenja iznosa akciza na derivate nafte do 14.06.2024, kako je objavljeno u Službenom glasniku. Odluku je potpisao predsednik vlade Đuro Macut 4. juna, a mera je produžena zbog nastavka rasta proizvođačkih cena derivata nafte usled povećanja cene sirove nafte na svetskom tržištu.

Prema važećoj odluci, akciza za olovni benzin iznosiće 61,24 dinara po litru, za bezolovni benzin 57,6 dinara po litru, dok će za gasna ulja biti 59,23 dinara po litru. Ove vrednosti ostaju na snazi do 14. juna.

Privremeno smanjenje akciza prvobitno je uvedeno 14. maja i bilo je planirano da traje do 7. juna. Odluka o produženju doneta je nakon što su analize pokazale nastavak nepovoljnog trenda na međunarodnom tržištu sirove nafte.

“Vlada je produžila ovu meru kako bi ublažila uticaj povećanja cena sirove nafte na građane i privredu”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Pomenute akcize važiće do isteka novog roka, nakon čega će se razmatrati dalje korake u skladu sa stanjem na tržištu.

Lekarski tim u Klivlendu potvrdio dijagnozu, simptomi se pojavili tokom preseljenja i pandemije, potvrđeno iz više izvora

Dr. Sara Vitingam, vojna veteranka i anesteziolog, nije obraćala posebnu pažnju na prve znake zaboravnosti i povremeno prekidanje rečenica tokom svakodnevnih aktivnosti. U tom periodu, njena porodica se preselila iz Jute u Ohajo, a istovremeno je trajala pandemija COVID-19, što je dodatno uticalo na svakodnevni život.

Simptomi su se najpre manifestovali u obliku povremenih smetnji u koncentraciji i blage ukočenosti u hodu, što je Dr. Vitingam pripisivala umoru i godinama. Međutim, tokom jednog porodičnog okupljanja u novembru 2020. godine, njen suprug je primetio drhtanje njene ruke u stanju mirovanja. Nakon što je samostalno istražila moguće uzroke simptoma, Dr. Vitingam je pronašla više izvora koji upućuju na Parkinsonovu bolest kao potencijalnu dijagnozu. Narednog dana, potražila je mišljenje neurologa u regionalnoj bolnici Klivlend klinike gde je i radila.

Neurolog je potvrdio dijagnozu Parkinsonove bolesti tokom radnog dana. Dr. Vitingam je izjavila da je saznanje o toj bolesti značajno uticalo na njenu svakodnevnicu i planove za budućnost. Istakla je da je dijagnoza predstavljala trenutak u kojem je došlo do značajnih promena u njenom životu.

Parkinsonova bolest je progresivno neurološko oboljenje koje utiče na nervni sistem. Prema dostupnim izvorima, simptomi u početnoj fazi mogu biti blagi, poput drhtanja u mirovanju, ali tokom vremena napreduju i postaju izraženiji.

Dr. Vitingam je nastavila da radi i posvetila se proučavanju uticaja fizičke aktivnosti na tok bolesti, navodeći da redovno vežbanje može biti deo terapijskog pristupa. Istraživanja ukazuju da fizička aktivnost može doprineti održavanju funkcionalnih sposobnosti kod osoba sa Parkinsonovom bolešću.

Dijagnoza je postavljena u Klivlendu tokom 2020. godine, a slučaj Dr. Vitingam je primer ranog prepoznavanja simptoma i značaja pravovremenog konsultovanja sa stručnjacima. Izvori iz zdravstvenog sektora navode da blagovremena dijagnoza i upućivanje na odgovarajuće tretmane mogu doprineti boljem kvalitetu života obolelih.

Nadležni organi navode da su subvencije za medije obustavljene, a broj otpuštenih bi mogao da se udvostruči do kraja godine

Više od 1.000 novinara u Austriji ostalo je bez posla početkom 2026. godine nakon što su nadležne institucije blokirale isplatu subvencija za medije, saopšteno je iz stručnih izvora iz medijskog sektora. Zbog obustave finansiranja, broj otpuštenih bi mogao da se udvostruči do kraja godine, upozoravaju eksperti.

Prema navodima stručnjaka, smanjenje broja zaposlenih prvo je zahvatilo novinske redakcije, a zatim i privatne televizijske stanice. U novinskom sektoru, brojne redakcije su smanjile broj zaposlenih, dok su privatne televizije morale da otpuste desetine radnika. Pojedini mediji izveštavaju i o dvocifrenim gubicima radnih mesta u drugim sektorima.

Zvanične institucije još nisu najavile plan za prevazilaženje krize, dok su sredstva predviđena za digitalnu transformaciju i druge subvencije ostala nedostupna. Izvori iz medijskog sektora ističu da je finansiranje medija postalo predmet političkih pregovora, što dodatno otežava situaciju zaposlenih.

Blokada subvencija, prema navodima stručnjaka, dovela je do gubitka poverenja u javni servis i destabilizacije celokupnog medijskog sektora. Istovremeno, smanjen je i budžet za oglašavanje u medijima, što dodatno otežava rad privatnih redakcija. Eksperti upozoravaju da bi, ukoliko se finansiranje ne odblokira, broj otpuštenih mogao da bude znatno veći do kraja godine.

“Situacija je izuzetno teška i neizvesna za veliki broj zaposlenih u austrijskim medijima”, navode stručni izvori iz medijskog sektora.