Investicioni dobici iz AI sektora podigli profit, ali rast kapitalnih izdataka zabrinuo investitore na Volstritu

Alphabet, matična kompanija Gugla, objavila je neto dobit od 112,1 milijardu dolara u drugom kvartalu 2026. godine. Neto dobit Alphabet-a prvi put je premašila 100 milijardi dolara, što je izuzetno bitan događaj za sektor tehnoloških kompanija. Ipak, uprkos ovoj rekordnoj cifri, akcije su pale za 3 odsto nakon objave rezultata, zbog zabrinutosti na Volstritu u vezi sa strukturom prihoda i planiranim kapitalnim izdacima.

Finansijski rezultati i poreklo profita

Prihodi Alphabet-a u drugom kvartalu porasli su 24 odsto na 119,8 milijardi dolara. Segment Google Cloud-a ostvario je rast od 82 odsto, što je izvršni direktor Sundar Pičaj ocenio kao dokaz uspešne strategije u oblasti veštačke inteligencije. Međutim, ključan deo neto dobiti čine 99 milijardi dolara iz investicionog portfolija, odnosno ‘realizovani i nerealizovani’ dobici na vrednosne papire. Ova stavka, istaknuta u kvartalnom izveštaju, uvećala je neto dobit nakon oporezivanja za 77,1 milijardu dolara. Investicioni dobici učestvovali su sa 6,26 dolara u ukupnoj zaradi po akciji od 9,11 dolara. Najveći deo ovih prihoda dolazi od ulaganja u dve AI kompanije: SpaceX i Anthropic.

AI investicije i rast tržišne vrednosti

Udeo Alphabet-a u SpaceX-u, koji je krajem 2025. godine iznosio oko 6 odsto, doživeo je značajan rast kada je SpaceX izašao na berzu početkom juna sa procenjenom vrednošću od 1,77 biliona dolara (bilion = hiljadu milijardi). Vrednost Anthropica, kompanije u koju je Alphabet uložio 300 miliona dolara u aprilu 2023. godine, porasla je sa 350 milijardi na 965 milijardi dolara tokom drugog kvartala. Kao rezultat, vrednost Alphabet-ovog udela u Anthropicu narasla je na 13,3 milijarde dolara, uz obaveze dodatnih ulaganja do 30 milijardi dolara. Kao deo dogovora, Anthropic je pristao da otkupi najmanje pet gigavata računarskog kapaciteta od Google Cloud-a, čime se dodatno podstiče rast ovog segmenta poslovanja.

Rizici i reakcija tržišta

Uprkos rekordnim rezultatima, investitori su negativno reagovali na povećanje planiranih kapitalnih ulaganja Alphabet-a. Kompanija je podigla planirane investicije za 2026. godinu na 195-205 milijardi dolara, što je više od ranije najavljenih 180-190 milijardi dolara. S druge strane, konkurencija u sektoru veštačke inteligencije, naročito u oblasti Gemini AI modela, dodatno pojačava pritisak na profitabilnost i tržišni udeo kompanije. Struktura dobiti, u kojoj značajan udeo imaju ‘papirni’ dobici iz investicija, otvara pitanja dugoročne održivosti ovakvog poslovnog modela. Konsultant Robert Vilens primetio je da Alphabet na ovaj način može uticati na vrednost sopstvene imovine kroz krug ulaganja: kompanija ulaže u AI firme, one kupuju usluge od Google Clouda, a rast njihove vrednosti direktno se prenosi na bilans Alphabet-a.

Implikacije za sektor i tržište

Ovakva struktura prihoda, gde kružni tok novca između Alphabet-a i AI kompanija značajno utiče na kvartalne rezultate, naglašava važnost transparentnosti i održivosti investicionih strategija u tehnološkom sektoru. Iako su AI investicije donele izuzetnu neto dobit u ovom kvartalu, investitori ostaju oprezni zbog neizvesnosti oko budućih prihoda iz osnovne delatnosti i rastućih troškova kapitalnih ulaganja. Akcije Alphabet-a pale su 3 odsto u trgovanju posle zatvaranja berze.

ECB ostavlja glavnu kamatnu stopu nepromenjenu dok prati uticaj rasta cena energenata i geopolitičkih tenzija

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da zadrži kamatnu stopu na depozitnu olakšicu na 2,25 odsto. Ova mera usledila je nakon poslednjeg sastanka Upravnog saveta održanog 23. jula 2026. godine. Odluka je motivisana stalno prisutnim rizikom od inflacije i globalnim rastom cena energenata zbog sukoba na Bliskom istoku.

Stabilne kamatne stope ECB u uslovima tržišne neizvesnosti

ECB je, pored kamatne stope na depozitnu olakšicu, ostavila nepromenjene i stope na glavne operacije refinansiranja (2,40 odsto) i marginalnu kreditnu olakšicu (2,65 odsto). Sve stope su određene na prethodnom sastanku u junu, kada je došlo do prvog povećanja u poslednjih godinu dana. Upravni savet planira da sledeću reviziju sprovede u septembru. Ključna reč kamatna stopa u ovom kontekstu odnosi se na osnovnu cenu pozajmljivanja novca među bankama, što direktno utiče na kreditnu aktivnost i ekonomski rast u evrozoni.

Inflacija i ekonomski rizici zbog cena energenata

Cene energenata ostaju volatilne i trenutno su iznad nivoa zabeleženih pre eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Iako su blizu osnovnog scenarija iz junskih projekcija osoblja Eurosistema, potpuni inflatorni efekat još nije detektovan. Kao rezultat, ECB je odlučila da zadrži aktuelne kamatne stope do daljeg, prateći intenzitet i trajanje šoka na tržištu energenata.

Izjava predsednice ECB i implikacije monetarne politike

Predsednica ECB Kristin Lagard naglasila je da neizvesnost ostaje visoka i da je cilj monetarne politike stabilizacija inflacije na 2 odsto u srednjem roku. „Upravni savet pomno prati sve indirektne i sekundarne efekte trenutnog šoka i ostaje posvećen sprovođenju politike koja će osigurati stabilnost cena“, izjavila je Lagard.

Upravljanje portfeljima i zaštita transmisije monetarne politike

U vezi sa portfeljima, Program kupovine imovine (APP) i Pandemijski hitan program kupovine (PEPP) smanjuju se predvidivim tempom, jer Eurosistem više ne reinvestira glavne otplate od dospelih hartija od vrednosti. ECB je spremna da prilagodi sve instrumente u okviru svog mandata kako bi se obezbedila stabilnost inflacije na ciljanom nivou. Instrument za zaštitu transmisije ostaje dostupan za suprotstavljanje tržišnim turbulencijama koje bi mogle ugroziti sprovođenje monetarne politike u evrozoni.

Širi ekonomski kontekst i naredni koraci ECB

Ova odluka ECB ima značajne posledice za bankarski sektor i privredu evrozone. Zadržavanje kamatne stope utiče na troškove kredita za privredu i stanovništvo, ali i na investicione odluke. Upravni savet će nastaviti da prati makroekonomske pokazatelje i inflaciju, sa sledećom mogućom promenom kamatne politike u septembru. Na taj način ECB nastoji da zadrži poverenje investitora i stabilizuje ekonomska očekivanja u uslovima povećane neizvesnosti.

Na poslovnom forumu u Beogradu 50 firmi iz Srbije i Češke razmatralo nove mogućnosti, trgovina četiri puta veća za 10 godina

Trgovinska razmena između Srbije i Češke dostigla je 2,4 milijarde evra, što predstavlja rast od četiri puta u poslednjih deset godina. Ovaj podatak istaknut je na forumu „Srbija – Češka: poslovni dijalog i nove mogućnosti za privrednu saradnju“ održanom u Beogradu, gde se okupilo 50 kompanija iz obe zemlje. Na skupu su učestvovali predstavnici metalske, elektromašinske, namenske, vazduhoplovne i automobilske industrije, kao i velike kompanije iz hemijskog i energetskog sektora.

Rast trgovinske razmene i ključni sektori

Prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, trgovina između dve zemlje značajno je napredovala. „U proteklih 10 godina trgovina nam je povećana četiri puta“, izjavio je Čadež. On je dodao da je forum okupio privrednike iz svih ključnih sektora, dok se već planira uzvratna poseta srpske privrede Češkoj krajem godine. Češka je istaknuta kao važno izvozno tržište za Srbiju, što dodatno podstiče razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa.

Stabilno investiciono okruženje u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je značaj stabilnosti poslovnog okruženja u Srbiji. „U Srbiji mi ne menjamo propise, imamo punu stabilnost. Poreze nismo menjali 10, 12, 14 godina. Imamo stabilan kurs nacionalne valute, iako nije fiksni, ali veoma stabilan, i 14 godina se nije menjao“, rekao je Vučić. On je istakao da porezi na dobit i dodatu vrednost nisu rasli u poslednjih 12 godina, što omogućava investitorima predvidivost poslovanja. Vučić je dodao da država može da pomogne kompanijama kada se suoče sa problemima, posebno u vezi sa dozvolama ili administrativnim procedurama.

Podrška privrednim asocijacijama i buduća saradnja

Na forumu su delegacije predvodili predsednik Srbije i premijer Češke Andrej Babiš. Iz Češke su prisustvovali predstavnici Konfederacije industrije, dok su sa srpske strane, osim privrednih lidera, bili prisutni i predstavnici kompanija poput Elektroprivrede i Telekoma Srbije. Vučić je najavio da će zamenik premijera i ministar industrije i trgovine Češke Karel Havliček i ministar finansija Srbije Siniša Mali biti u stalnom kontaktu oko aktuelnih pitanja.

Važnost diverzifikacije i usluga u bilateralnoj razmeni

Vučić je posebno naglasio ulogu razmene usluga, koja postaje sve značajniji deo ukupne trgovinske razmene između Srbije i Češke. „Godine 2012. imali smo ukupnu trgovinsku razmenu na nivou od 433 miliona evra, a danas je ona 2,4 milijarde i vidi se koliko smo napredovali i šta smo u međuvremenu uradili“, izjavio je predsednik. On smatra da postoji još prostora za unapređenje, ne samo u robnoj, već i u uslužnoj razmeni.

Impakti foruma na dalji razvoj saradnje

Održavanje foruma i okupljanje 50 kompanija iz dve zemlje doprinosi jačanju ekonomskih veza i otvara mogućnosti za nove projekte. Stabilno poslovno okruženje i institucionalna podrška stvaraju uslove za dalji rast trgovinske razmene između Srbije i Češke. Ovo partnerstvo ima potencijal da dodatno ojača konkurentnost obe privrede u evropskom i globalnom kontekstu.