Mali i srednji preduzetnici beleže pad prihoda, traže smanjenje nameta i najavljuju moguće proteste u septembru

Turistički promet u Hrvatskoj opao je između 20 i 40 odsto tokom prve polovine jula 2026. godine, prema anketi udruženja Glas poduzetnika. Preduzetnici sa ostrva i obale upozoravaju da visoke cene i rast državnih nameta negativno utiču na rezultate sezone. U anketi su najviše pogođeni mali i srednji ugostitelji, koji beleže smanjenje prihoda od turista u poređenju sa prethodnim godinama.

Visoke cene i nameti smanjuju promet

Kao rezultat rasta cena i fiskalnih opterećenja, mnogi ugostitelji i iznajmljivači prijavljuju pad prometa čak do 40 odsto. Prema rečima Dražena Oreščanina iz Glasa poduzetnika, preduzetnici smatraju da je država odgovorna zbog povećanja nameta, što dodatno otežava poslovanje tokom turističke sezone. Osim toga, mali trgovci i paušalci najavljuju zatvaranje radnji ukoliko se situacija ne poboljša.

Povećan inspekcijski nadzor dodatno opterećuje sektor

U međuvremenu, ugostitelji izražavaju nezadovoljstvo zbog pojačanih inspekcija. Oreščanin navodi da je u julu zabeležen veliki broj kontrola i zatvaranja objekata zbog nepravilnosti, uglavnom zbog neizdavanja fiskalnih računa i viškova u blagajni od četiri do osam evra. „Pritisak inspekcija je ogroman, ima ih tri puta više nego ranije, što dodatno demotiviše preduzetnike“, izjavio je Dražen Oreščanin.

Peticija i najava protesta zbog turističkog prometa u Hrvatskoj

Zbog aktuelne situacije, udruženje Glas poduzetnika predalo je Ministarstvu finansija peticiju sa zahtevom da se odustane od povećanja nameta. Takođe, zahtevaju detaljnu analizu efekata novih opterećenja na male i srednje preduzetnike. Iz Ministarstva su krajem juna odgovorili da su predlozi uzeti u razmatranje, ali konkretne mere još uvek nisu najavljene. Kao rezultat neizvesnosti, najavljuje se mogućnost organizovanja protesta u septembru ukoliko ne dođe do pozitivnih promena.

Širi ekonomski kontekst i implikacije

Pad turističkog prometa u Hrvatskoj tokom jula može imati dugoročne posledice na privredu, s obzirom na značaj turizma za nacionalni BDP. Visoke cene i fiskalni tereti mogu uticati na konkurentnost Hrvatske u odnosu na druge destinacije Jadrana. Ukoliko se trend smanjenja prihoda nastavi, ekonomski pritisak na male i srednje preduzetnike može dodatno rasti, što bi moglo dovesti do gubitka radnih mesta i smanjenja investicija u sektoru.

Država planira upis prava svojine za čak 800.000 objekata, najviše rešenja izdato u manjim opštinama, dok veći gradovi beleže sporiju dinamiku

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je da će do kraja godine biti sproveden upis prava svojine za između 600.000 i 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome. Prema rečima Aleksandre Sofronijević, ministarke ovog resora, do sada je izdato oko 220.000 rešenja, dok Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije planira da do početka jeseni obradi još oko 320.000 prijava. Ovaj proces upisa prava svojine u katastar, poznat kao upis do 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome, predstavlja dosad najmasovniju evidenciju nepokretnosti u Srbiji.

Najveći broj rešenja izdat u manjim opštinama

Do sada su najviše rešenja izdali organi u manjim opštinama, dok veliki gradovi beleže sporiju dinamiku obrade zahteva. Ministarka Sofronijević je istakla da se u većim urbanim sredinama postupak usporava zbog potrebe za usaglašavanjem digitalnih planova. Zbog toga je Ministarstvo pojačalo kapacitete i obučilo nove zaposlene kako bi se ubrzala obrada. Prema njenim rečima, prioritet imaju stambene kuće i objekti građana. Ona je navela da građani koji nisu podneli zahtev u prvobitnom roku sada mogu to da učine naknadno, u skladu sa zakonom i propisanim uslovima.

Pravna sigurnost i transparentnost upisa

Sofronijević je naglasila da građani nemaju razloga za zabrinutost jer je najvažnije da svako rešenje bude pravno valjano. „Ovo je jedan ogroman posao, nikada nismo imali ovako masovan upis nepokretnosti. Do danas smo izdali 220.000 rešenja, najviše kasne veliki gradovi. Primili smo nove ljude, obučili ih i prioritetno rešavamo stambene kuće i objekte“, izjavila je Aleksandra Sofronijević. Kao rezultat, upis do 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome ima za cilj da poveća pravnu sigurnost vlasnika i transparentnost tržišta nepokretnosti.

Paralelni infrastrukturni projekti i očekivanja do kraja godine

Uporedo sa procesom upisa svojine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture vodi i značajne infrastrukturne projekte. Trenutno se u Srbiji gradi 434 kilometra saobraćajne infrastrukture. Radovi na Moravskom i Dunavskom koridoru privode se kraju, dok se do kraja godine očekuje završetak još 115 kilometara novih saobraćajnica. Takođe, u toku su završne provere za uspostavljanje putničkog železničkog saobraćaja sa Mađarskom, kao i planovi za železnički koridor ka Trstu. Ovi projekti, zajedno sa upisom do 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome, predstavljaju deo šire strategije države za jačanje pravne i ekonomske infrastrukture. Time se stvaraju preduslovi za sigurnije vlasništvo i podstiče razvoj tržišta nekretnina.

Prodaja kompletnog kapitala cilja domaće hotelske operatere sa prihodom iznad 700 miliona dinara u 2025. godini

Ministarstvo privrede Republike Srbije objavilo je javni poziv za prodaju Jat apartmani Kopaonik po početnoj ceni od 5,16 miliona evra. Predmet prodaje je 100% udela u vlasništvu Republike Srbije, a procenjena vrednost kapitala na dan 31. decembar 2025. godine odgovara upravo ovoj cifri. Za učešće u ovom procesu, ponuđači moraju uplatiti depozit ili dostaviti bankarsku garanciju od 516.500 evra.

Uslovi prodaje Jat apartmana na Kopaoniku

Pravo da konkurišu imaju isključivo domaća pravna lica registrovana za hotelsku delatnost, sa šifrom 5510 – hoteli i sličan smeštaj. Osim toga, budući kupac mora dokazati da je u 2025. godini ostvario poslovni prihod od najmanje 700 miliona dinara (oko 6 miliona evra) i pozitivan neto rezultat. Prijave se podnose najkasnije do 12. avgusta do 15 časova, dok je prodajna dokumentacija dostupna do 7. avgusta po ceni od 100.000 dinara. Otvaranje ponuda zakazano je za 14. avgust 2026. godine u prostorijama Ministarstva privrede u Beogradu.

Finansijski rezultati i tržišni kontekst

Iako se apartmani nalaze na najpoznatijoj planinskoj destinaciji u Srbiji, Jat apartmani su 2025. godinu završili sa gubitkom od 25,6 miliona dinara, što je više nego 22 miliona iz 2024. godine. Ova činjenica ukazuje na izazove u poslovanju, uprkos rastu turističke potražnje na Kopaoniku. U javnom pozivu navodi se da je u Srbiji 18 hotelskih preduzeća ostvarilo traženi minimum prihoda u 2025. godini, od kojih su dva poslovala sa gubitkom.

Najveći potencijalni kupci iz hotelskog sektora

Među najznačajnijim potencijalnim učesnicima su kompanije kao što su Corp JVJV iz Novog Sada sa prihodom od 5,3 milijarde dinara i profitom od 247 miliona, kao i Delta Hospitality sa 2,88 milijardi dinara i 492 miliona dinara profita. Dalje, tu su Alco Group Hoteli sa 2,1 milijardu dinara i 10 miliona profita, Hotelijersko AD sa 1,98 milijardi i 112 miliona profita, te Belaga Management Company sa 1,9 milijardi i 269 miliona dinara profita. S druge strane, Kopaoničko preduzeće Montvision, vlasnik hotela Gorski, ostvarilo je prihod od 902 miliona dinara i profit veći od 49 miliona dinara.

Implikacije privatizacije za tržište

Ova privatizacija može doneti značajne promene u strukturi hotelskog sektora na Kopaoniku, jer se očekuje da novi vlasnik uloži u unapređenje poslovanja. Zahtevani kriterijumi nisu strogi u poređenju sa prihodima vodećih hotelskih lanaca, što povećava konkurenciju među domaćim investitorima. Kao rezultat, očekuje se da prodaja Jat apartmana na Kopaoniku doprinese daljoj konsolidaciji domaćeg tržišta hotelske industrije i privuče dodatne investicije u turistički sektor Srbije.