Prihodi dostigli 43,1 milijardu švajcarskih franaka, rast tržišta u Srbiji iznosio 8,8 odsto zahvaljujući inovacijama

Nestlé, vodeća švajcarska prehrambena kompanija, objavila je finansijske rezultate za prvu polovinu 2026. godine. Prema zvaničnom izveštaju, organski rast prodaje iznosio je 3,6 odsto, dok je realni unutrašnji rast (RIG) dostigao 1,5 odsto. Ukupna prijavljena prodaja za ovaj period bila je 43,1 milijardu švajcarskih franaka, a slobodni novčani tok povećan je na 3,4 milijarde švajcarskih franaka.

Organski rast prodaje u prvoj polovini 2026. godine

Organski rast prodaje u drugom kvartalu iznosio je 3,7 odsto. U istom periodu, realni unutrašnji rast ubrzao je na 1,8 odsto, dok su cene porasle za 1,9 odsto. Ovaj rast bio je pozitivan u svim geografskim zonama i proizvodnim kategorijama. Kompanija je istakla da su najveći doprinos ostvarile kategorije kafe, hrane i konditorskih proizvoda. Kategorija kafe zabeležila je organski rast od 7,5 odsto, predvođena brendom Nescafé. Kategorija hrane i grickalica ostvarila je rast od 3,7 odsto, uz snažne rezultate brendova Maggi, KitKat i Milo. Organski rast u segmentu hrane za kućne ljubimce iznosio je 2,7 odsto.

Prodaja i rast na srpskom tržištu

Na tržištu Srbije, Nestlé Srbija je ostvario rast od 8,8 odsto u prvoj polovini 2026. godine. Ovaj rezultat ostvaren je uprkos izazovnim tržišnim okolnostima, uz snažan fokus na inovacije i prilagođavanje potrebama potrošača. Na rast su najviše uticale kategorije kafe i hrane za kućne ljubimce, kao i portfolio Nestlé Professional. U konditorskom sektoru, brend KitKat lansirao je novu liniju proizvoda u okviru sponzorstva Formule 1. Kompanija je, pored toga, donirala više od 25 tona svojih proizvoda širom Srbije i regiona.

Razlozi rasta i izjave rukovodstva

Rast prodaje u maloprodaji iznosio je 3,6 odsto, dok je segment out-of-home potrošnje dostigao 4,1 odsto. Prodaja putem e-trgovine zabeležila je organski rast od 12,2 odsto i sada čini 21,8 odsto ukupne prodaje grupe. U Zoni Evropa, organski rast prodaje bio je 2,7 odsto uz realni unutrašnji rast od 0,5 odsto. Ukupna prijavljena prodaja u ovom regionu iznosila je oko devet milijardi švajcarskih franaka. Najveći doprinos rastu u Evropi dali su Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska, kao i region Južne i Istočne Evrope.

Prognoza i dalji pravci razvoja

Kompanija očekuje da organski rast prodaje u 2026. godini bude između tri i četiri odsto. Očekuje se i ubrzanje realnog unutrašnjeg rasta u odnosu na prethodnu godinu. „Naša strategija rasta zasnovana na realnom unutrašnjem rastu daje rezultate. U drugom kvartalu ostvarili smo organski rast od 3,7 odsto i realni unutrašnji rast od 1,8 odsto, čime nastavljamo stabilno da napredujemo ka našim srednjoročnim ciljevima. Rast na tržištima u razvoju je ubrzan, dok smo na razvijenim tržištima ostvarili stabilne rezultate“, izjavio je Filip Navratil, izvršni direktor kompanije Nestlé.

Društvena odgovornost i lokalne inicijative

Nestlé je u Srbiji obeležio 15 godina programa Zdravo Rastimo, kroz koji je prošlo više od 350.000 dece. Kompanija je, takođe, podržala cirkularnu ekonomiju kroz saradnju sa Muzejom afričke umetnosti, finansirajući projekte mladih umetnika u reciklaži ambalaže. Ove aktivnosti dopunjuju poslovni uspeh i jačaju imidž kompanije na domaćem tržištu.

Mali i srednji preduzetnici beleže pad prihoda, traže smanjenje nameta i najavljuju moguće proteste u septembru

Turistički promet u Hrvatskoj opao je između 20 i 40 odsto tokom prve polovine jula 2026. godine, prema anketi udruženja Glas poduzetnika. Preduzetnici sa ostrva i obale upozoravaju da visoke cene i rast državnih nameta negativno utiču na rezultate sezone. U anketi su najviše pogođeni mali i srednji ugostitelji, koji beleže smanjenje prihoda od turista u poređenju sa prethodnim godinama.

Visoke cene i nameti smanjuju promet

Kao rezultat rasta cena i fiskalnih opterećenja, mnogi ugostitelji i iznajmljivači prijavljuju pad prometa čak do 40 odsto. Prema rečima Dražena Oreščanina iz Glasa poduzetnika, preduzetnici smatraju da je država odgovorna zbog povećanja nameta, što dodatno otežava poslovanje tokom turističke sezone. Osim toga, mali trgovci i paušalci najavljuju zatvaranje radnji ukoliko se situacija ne poboljša.

Povećan inspekcijski nadzor dodatno opterećuje sektor

U međuvremenu, ugostitelji izražavaju nezadovoljstvo zbog pojačanih inspekcija. Oreščanin navodi da je u julu zabeležen veliki broj kontrola i zatvaranja objekata zbog nepravilnosti, uglavnom zbog neizdavanja fiskalnih računa i viškova u blagajni od četiri do osam evra. „Pritisak inspekcija je ogroman, ima ih tri puta više nego ranije, što dodatno demotiviše preduzetnike“, izjavio je Dražen Oreščanin.

Peticija i najava protesta zbog turističkog prometa u Hrvatskoj

Zbog aktuelne situacije, udruženje Glas poduzetnika predalo je Ministarstvu finansija peticiju sa zahtevom da se odustane od povećanja nameta. Takođe, zahtevaju detaljnu analizu efekata novih opterećenja na male i srednje preduzetnike. Iz Ministarstva su krajem juna odgovorili da su predlozi uzeti u razmatranje, ali konkretne mere još uvek nisu najavljene. Kao rezultat neizvesnosti, najavljuje se mogućnost organizovanja protesta u septembru ukoliko ne dođe do pozitivnih promena.

Širi ekonomski kontekst i implikacije

Pad turističkog prometa u Hrvatskoj tokom jula može imati dugoročne posledice na privredu, s obzirom na značaj turizma za nacionalni BDP. Visoke cene i fiskalni tereti mogu uticati na konkurentnost Hrvatske u odnosu na druge destinacije Jadrana. Ukoliko se trend smanjenja prihoda nastavi, ekonomski pritisak na male i srednje preduzetnike može dodatno rasti, što bi moglo dovesti do gubitka radnih mesta i smanjenja investicija u sektoru.

Država planira upis prava svojine za čak 800.000 objekata, najviše rešenja izdato u manjim opštinama, dok veći gradovi beleže sporiju dinamiku

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je da će do kraja godine biti sproveden upis prava svojine za između 600.000 i 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome. Prema rečima Aleksandre Sofronijević, ministarke ovog resora, do sada je izdato oko 220.000 rešenja, dok Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije planira da do početka jeseni obradi još oko 320.000 prijava. Ovaj proces upisa prava svojine u katastar, poznat kao upis do 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome, predstavlja dosad najmasovniju evidenciju nepokretnosti u Srbiji.

Najveći broj rešenja izdat u manjim opštinama

Do sada su najviše rešenja izdali organi u manjim opštinama, dok veliki gradovi beleže sporiju dinamiku obrade zahteva. Ministarka Sofronijević je istakla da se u većim urbanim sredinama postupak usporava zbog potrebe za usaglašavanjem digitalnih planova. Zbog toga je Ministarstvo pojačalo kapacitete i obučilo nove zaposlene kako bi se ubrzala obrada. Prema njenim rečima, prioritet imaju stambene kuće i objekti građana. Ona je navela da građani koji nisu podneli zahtev u prvobitnom roku sada mogu to da učine naknadno, u skladu sa zakonom i propisanim uslovima.

Pravna sigurnost i transparentnost upisa

Sofronijević je naglasila da građani nemaju razloga za zabrinutost jer je najvažnije da svako rešenje bude pravno valjano. „Ovo je jedan ogroman posao, nikada nismo imali ovako masovan upis nepokretnosti. Do danas smo izdali 220.000 rešenja, najviše kasne veliki gradovi. Primili smo nove ljude, obučili ih i prioritetno rešavamo stambene kuće i objekte“, izjavila je Aleksandra Sofronijević. Kao rezultat, upis do 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome ima za cilj da poveća pravnu sigurnost vlasnika i transparentnost tržišta nepokretnosti.

Paralelni infrastrukturni projekti i očekivanja do kraja godine

Uporedo sa procesom upisa svojine, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture vodi i značajne infrastrukturne projekte. Trenutno se u Srbiji gradi 434 kilometra saobraćajne infrastrukture. Radovi na Moravskom i Dunavskom koridoru privode se kraju, dok se do kraja godine očekuje završetak još 115 kilometara novih saobraćajnica. Takođe, u toku su završne provere za uspostavljanje putničkog železničkog saobraćaja sa Mađarskom, kao i planovi za železnički koridor ka Trstu. Ovi projekti, zajedno sa upisom do 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome, predstavljaju deo šire strategije države za jačanje pravne i ekonomske infrastrukture. Time se stvaraju preduslovi za sigurnije vlasništvo i podstiče razvoj tržišta nekretnina.