Banka je prepoznata za izuzetan rast kreditiranja malih i srednjih preduzeća i liderstvo u zelenom finansiranju

OTP banka Srbija osvojila je priznanja u kategorijama najbolja banka za MSP u Srbiji i najbolja banka za ESG u Srbiji na ovogodišnjim Euromoney Awards for Excellence. Prema zvaničnom saopštenju, Euromoney nagrade dodeljuju se na osnovu uporedivih metrika i detaljnog istraživačkog procesa, što potvrđuje uticaj banke na razvoj sektora malih i srednjih preduzeća i održivo poslovanje.

Ponuda OTP banke Srbija za MSP izdvojena rastom i inovacijama

Euromoney je naveo da se OTP banka Srbija posebno istakla kroz snažan rast kreditiranja MSP sektora, širenje zelenog finansiranja i inovacije u digitalnim uslugama. Digitalna unapređenja, poput nove mobilne aplikacije za MSP i alata za kreditnu procenu zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, značajno su ubrzala procese i unapredila korisničko iskustvo. Takođe, primetno je proširenje mreže specijalizovanih savetnika širom Srbije.

Rast zelenih kredita i ESG inicijativa potvrđeni priznanjem

U obrazloženju priznanja za ESG segment, Euromoney je istakao da je OTP banka Srbija zabeležila značajan rast portfolija zelenih kredita, prevazilazeći postavljene godišnje ciljeve. Banka je sredstva usmeravala u projekte obnovljivih izvora energije, energetsku efikasnost i čist transport. Korišćenje programa međunarodnih finansijskih institucija, kao što su EBRD i EIB, dodatno je omogućilo privredi povoljno finansiranje tehnoloških i ekoloških investicija.

Izjave rukovodstva i strateški fokus na MSP i ESG

Prema rečima Predraga Mihajlovića, CEO i predsednika Izvršnog odbora OTP banke Srbija: „Za nas su ovo posebno značajni trenuci, jer dolaze u oblastima koje predstavljaju važne stubove našeg poslovanja i našeg dugoročnog razvoja. Iza svega stoje poverenje naših klijenata i posvećenost naših zaposlenih. Nastavljamo istim putem – da budemo banka koja aktivno učestvuje u oblikovanju promena.“

Impakti nagrada na poziciju OTP banke u regionu

Pored uspeha u Srbiji, OTP Grupa je ponela regionalnu titulu za najbolje poslovanje sa stanovništvom u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Članice grupe ukupno su primile 13 priznanja u 8 od 11 zemalja u kojima posluju. Priznanje za najbolju banku za MSP u Srbiji OTP banka je osvojila i 2024. godine, dok nagrada za ESG dolazi drugu godinu zaredom. Prema izjavi Balazsa Balogha, člana Izvršnog odbora za upravljanje rizicima, banka integrisanjem ESG principa u poslovanje gradi otpornu instituciju koja stvara dugoročnu vrednost za klijente, akcionare i društvo.

Širi značaj za bankarski sektor Srbije

Ova priznanja potvrđuju stratešku orijentaciju OTP banke Srbija kao lidera u finansiranju malih i srednjih preduzeća i održivom bankarstvu. Istovremeno, nagrade potvrđuju važnost digitalizacije i ESG standarda za konkurentnost bankarskog sektora u Srbiji. Kao rezultat, pozicija OTP banke Srbija dodatno je ojačana kako na domaćem tako i na regionalnom tržištu.

Prihodi dostigli 43,1 milijardu švajcarskih franaka, rast tržišta u Srbiji iznosio 8,8 odsto zahvaljujući inovacijama

Nestlé, vodeća švajcarska prehrambena kompanija, objavila je finansijske rezultate za prvu polovinu 2026. godine. Prema zvaničnom izveštaju, organski rast prodaje iznosio je 3,6 odsto, dok je realni unutrašnji rast (RIG) dostigao 1,5 odsto. Ukupna prijavljena prodaja za ovaj period bila je 43,1 milijardu švajcarskih franaka, a slobodni novčani tok povećan je na 3,4 milijarde švajcarskih franaka.

Organski rast prodaje u prvoj polovini 2026. godine

Organski rast prodaje u drugom kvartalu iznosio je 3,7 odsto. U istom periodu, realni unutrašnji rast ubrzao je na 1,8 odsto, dok su cene porasle za 1,9 odsto. Ovaj rast bio je pozitivan u svim geografskim zonama i proizvodnim kategorijama. Kompanija je istakla da su najveći doprinos ostvarile kategorije kafe, hrane i konditorskih proizvoda. Kategorija kafe zabeležila je organski rast od 7,5 odsto, predvođena brendom Nescafé. Kategorija hrane i grickalica ostvarila je rast od 3,7 odsto, uz snažne rezultate brendova Maggi, KitKat i Milo. Organski rast u segmentu hrane za kućne ljubimce iznosio je 2,7 odsto.

Prodaja i rast na srpskom tržištu

Na tržištu Srbije, Nestlé Srbija je ostvario rast od 8,8 odsto u prvoj polovini 2026. godine. Ovaj rezultat ostvaren je uprkos izazovnim tržišnim okolnostima, uz snažan fokus na inovacije i prilagođavanje potrebama potrošača. Na rast su najviše uticale kategorije kafe i hrane za kućne ljubimce, kao i portfolio Nestlé Professional. U konditorskom sektoru, brend KitKat lansirao je novu liniju proizvoda u okviru sponzorstva Formule 1. Kompanija je, pored toga, donirala više od 25 tona svojih proizvoda širom Srbije i regiona.

Razlozi rasta i izjave rukovodstva

Rast prodaje u maloprodaji iznosio je 3,6 odsto, dok je segment out-of-home potrošnje dostigao 4,1 odsto. Prodaja putem e-trgovine zabeležila je organski rast od 12,2 odsto i sada čini 21,8 odsto ukupne prodaje grupe. U Zoni Evropa, organski rast prodaje bio je 2,7 odsto uz realni unutrašnji rast od 0,5 odsto. Ukupna prijavljena prodaja u ovom regionu iznosila je oko devet milijardi švajcarskih franaka. Najveći doprinos rastu u Evropi dali su Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska, kao i region Južne i Istočne Evrope.

Prognoza i dalji pravci razvoja

Kompanija očekuje da organski rast prodaje u 2026. godini bude između tri i četiri odsto. Očekuje se i ubrzanje realnog unutrašnjeg rasta u odnosu na prethodnu godinu. „Naša strategija rasta zasnovana na realnom unutrašnjem rastu daje rezultate. U drugom kvartalu ostvarili smo organski rast od 3,7 odsto i realni unutrašnji rast od 1,8 odsto, čime nastavljamo stabilno da napredujemo ka našim srednjoročnim ciljevima. Rast na tržištima u razvoju je ubrzan, dok smo na razvijenim tržištima ostvarili stabilne rezultate“, izjavio je Filip Navratil, izvršni direktor kompanije Nestlé.

Društvena odgovornost i lokalne inicijative

Nestlé je u Srbiji obeležio 15 godina programa Zdravo Rastimo, kroz koji je prošlo više od 350.000 dece. Kompanija je, takođe, podržala cirkularnu ekonomiju kroz saradnju sa Muzejom afričke umetnosti, finansirajući projekte mladih umetnika u reciklaži ambalaže. Ove aktivnosti dopunjuju poslovni uspeh i jačaju imidž kompanije na domaćem tržištu.

Mali i srednji preduzetnici beleže pad prihoda, traže smanjenje nameta i najavljuju moguće proteste u septembru

Turistički promet u Hrvatskoj opao je između 20 i 40 odsto tokom prve polovine jula 2026. godine, prema anketi udruženja Glas poduzetnika. Preduzetnici sa ostrva i obale upozoravaju da visoke cene i rast državnih nameta negativno utiču na rezultate sezone. U anketi su najviše pogođeni mali i srednji ugostitelji, koji beleže smanjenje prihoda od turista u poređenju sa prethodnim godinama.

Visoke cene i nameti smanjuju promet

Kao rezultat rasta cena i fiskalnih opterećenja, mnogi ugostitelji i iznajmljivači prijavljuju pad prometa čak do 40 odsto. Prema rečima Dražena Oreščanina iz Glasa poduzetnika, preduzetnici smatraju da je država odgovorna zbog povećanja nameta, što dodatno otežava poslovanje tokom turističke sezone. Osim toga, mali trgovci i paušalci najavljuju zatvaranje radnji ukoliko se situacija ne poboljša.

Povećan inspekcijski nadzor dodatno opterećuje sektor

U međuvremenu, ugostitelji izražavaju nezadovoljstvo zbog pojačanih inspekcija. Oreščanin navodi da je u julu zabeležen veliki broj kontrola i zatvaranja objekata zbog nepravilnosti, uglavnom zbog neizdavanja fiskalnih računa i viškova u blagajni od četiri do osam evra. „Pritisak inspekcija je ogroman, ima ih tri puta više nego ranije, što dodatno demotiviše preduzetnike“, izjavio je Dražen Oreščanin.

Peticija i najava protesta zbog turističkog prometa u Hrvatskoj

Zbog aktuelne situacije, udruženje Glas poduzetnika predalo je Ministarstvu finansija peticiju sa zahtevom da se odustane od povećanja nameta. Takođe, zahtevaju detaljnu analizu efekata novih opterećenja na male i srednje preduzetnike. Iz Ministarstva su krajem juna odgovorili da su predlozi uzeti u razmatranje, ali konkretne mere još uvek nisu najavljene. Kao rezultat neizvesnosti, najavljuje se mogućnost organizovanja protesta u septembru ukoliko ne dođe do pozitivnih promena.

Širi ekonomski kontekst i implikacije

Pad turističkog prometa u Hrvatskoj tokom jula može imati dugoročne posledice na privredu, s obzirom na značaj turizma za nacionalni BDP. Visoke cene i fiskalni tereti mogu uticati na konkurentnost Hrvatske u odnosu na druge destinacije Jadrana. Ukoliko se trend smanjenja prihoda nastavi, ekonomski pritisak na male i srednje preduzetnike može dodatno rasti, što bi moglo dovesti do gubitka radnih mesta i smanjenja investicija u sektoru.