Tehnološki gigant prilagođava strategiju, fokusira resurse na AI projekte sa najvećom vrednošću za korisnike i poslovne klijente

Amazon, američki tehnološki gigant, otpustio je tokom jula deo zaposlenih u odeljenju za opštu veštačku inteligenciju (AGI). Ovi otkazi deo su šire reorganizacije koja je zahvatila više segmenata kompanije još od jeseni prošle godine. Kompanija je time nastavila talas smanjenja broja zaposlenih koji je doveo do ukupno 30.000 otpuštenih radnika u poslednjih devet meseci.

Otkazi u odeljenju za veštačku inteligenciju

Prema podacima koje je saopštio Amazon, otkazi u AGI odeljenju predstavljaju deo strategije da se resursi usmere na projekte koji donose najveću vrednost korisnicima. Razvoj velikih AI modela i dalje ostaje prioritet, ali kompanija ubrzava preorijentaciju na inicijative koje nude brži napredak. U ovom procesu, neke pozicije u AGI organizaciji su ukinute, a pogođeni su i timovi zaduženi za AI podatke i upravljanje informacijama. AGI odeljenje se, pored razvoja velikih jezičkih modela, bavi i razvojem sopstvenih čipova i projektima iz oblasti kvantnog računarstva.

Restrukturiranje obuhvatilo 30.000 otkaza od jeseni

Ova najnovija runda otkaza deo je šireg restrukturiranja, koje je početkom godine dovelo do smanjenja broja zaposlenih za oko 16.000. U poslednja tri meseca broj otpuštenih dostigao je 30.000, što je gotovo deset odsto ukupnog broja zaposlenih. Ovaj rez je najveći u poslednjih trideset godina poslovanja Amazon-a. S druge strane, prethodni talasi otpuštanja iz 2022. i 2023. godine zahvatili su 27.000 radnika.

Promena AI strategije i uticaj na industriju

Otpuštanja dolaze u trenutku kada kompanija menja AI strategiju, preusmeravajući fokus na alate za poslovne korisnike. S tim u vezi, Amazon investira milijardu dolara kroz AWS inicijativu, gde inženjeri direktno pomažu klijentima u razvoju AI sistema. Ovaj trend prati širu industrijsku dinamiku, jer tehnološki giganti nastoje da svoja ulaganja u veštačku inteligenciju pretvore u proizvode koje firme mogu praktično koristiti. AGI odeljenje je od decembra pod novim rukovodstvom, a tim je ranije razvio porodicu Nova modela.

Uticaj na tržište rada i širi sektor

Generalni direktor Amazon-a, Endi Džesi, još prošle godine najavio je da će primena generativne veštačke inteligencije dugoročno smanjiti potrebu za administrativnim radnicima, ali i otvoriti nova radna mesta u AI segmentima. Opšta veštačka inteligencija (AGI) podrazumeva sisteme sposobne za učenje i rešavanje različitih zadataka na ljudskom nivou, što zahteva velika ulaganja u infrastrukturu i stručni kadar. Kao rezultat, kompanija istovremeno otpušta deo zaposlenih i intenzivno investira u AI kapacitete.

Tehnološki sektor u godini najvećeg restrukturisanja

Restrukturiranje Amazon-a deo je šireg trenda u tehnološkoj industriji, koji traje od sredine 2025. godine. Microsoft je u tom periodu otpustio više od 19.000 radnika, a Meta je najavila smanjenje od 8.000 radnih mesta, što je deset odsto ukupne radne snage. Razvoj veštačke inteligencije istaknut je kao ključni pokretač promena u celoj industriji. Ova talas otkaza i investiranja u AI projekte menja strukturu radne snage i strategije najvećih svetskih tehnoloških kompanija.

U Srbiji gotovo svaki sedmi zaposleni ima ugovor na određeno, dok je prosek EU 9,9 odsto, pokazuju podaci Eurostata za 2025.

Srpski poslodavci zadržavaju čak 14,5 odsto zaposlenih na ugovorima na određeno vreme, što značajno premašuje evropski prosek od 9,9 odsto, prema podacima Eurostata za 2025. godinu. Ključni razlog za ovakvu strukturu zaposlenosti leži u ograničenjima u javnom sektoru i specifičnostima tržišta rada u Srbija, navodi se u izveštaju.

Razlozi za visok udeo ugovora na određeno vreme

Pre svega, ugovori na određeno koriste se u sektorima sa sezonskim potrebama, kao što su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, poljoprivreda i građevinarstvo. Osim toga, zabrana stalnog zapošljavanja u javnom sektoru, koja je na snazi od 2013. godine, primorava institucije da radnike angažuju na određeno, često kroz višegodišnje obnavljanje ugovora. Kao rezultat, broj radnika sa privremenim angažmanom u državnim organima značajno je porastao.

Srbija među liderima po ugovorima na određeno u Evropi

Prema Eurostatu, od 35 analiziranih država, samo Severna Makedonija (15,4 odsto) i Holandija (18,4 odsto) beleže veći udeo radnika na određeno od Srbije. S druge strane, Hrvatska, iako ima snažnu sezonsku potražnju zbog turizma, zabeležila je svega 7,5 odsto zaposlenih na određeno. Time Srbija zauzima treće mesto u Evropi po ovom pokazatelju.

Posledice nesigurnosti zaposlenja

Pravnica Olja Mirković Grulović ističe da zaposleni često godinama rade na određeno, dok se konkursi za stalno retko raspisuju. „Konkursi za prijem zaposlenih na neodređeno raspisuju se retko i često nisu usklađeni sa stvarnim potrebama službe. Najveći problem nastaje kada je poslodavac država, jer zapošljavanje na neodređeno podrazumeva niz procedura, pribavljanje saglasnosti, dodatne provere kandidata i slično“, navela je ona.

Uticaj na prosvetu i privatni život zaposlenih

Predstavnik Foruma beogradskih gimnazija Željko Matić ocenjuje da su prosvetni radnici u posebno nesigurnom položaju. „Veliki broj nastavnika radi na određeno vreme, najčešće na osnovu ugovora koji traju od 1. septembra do 31. avgusta naredne godine. Kada im ugovor istekne, direktori mogu, ali ne moraju, da im ponude novi“, objasnio je Matić. Nesigurnost zaposlenja, prema njegovim rečima, ograničava zaposlenima mogućnost uzimanja stambenih kredita i dugoročnog planiranja.

Analiza sistema i preporuke stručnjaka

Psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš naglašava da sigurnost zaposlenja direktno utiče na kvalitet rada i život zaposlenih. „Sigurnost zaposlenja jedan je od ključnih pokazatelja dostojanstvenog rada. Mnogo je bolje da imate zadovoljnog radnika, a zadovoljan radnik nije onaj koji je nesiguran na tom poslu. Ako poslodavci žele da zadrže svoje radnike i radnice, prva stvar koju će da urade da ih zaposle na neodređeno vreme“, rekla je Bradaš. Ona smatra da ugovori na određeno često služe kao način da se zaposleni „drže na kratkoj uzici“, što dodatno smanjuje njihovu motivaciju i ekonomsku sigurnost.

Šira slika tržišta rada u Srbiji

U poređenju sa evropskim standardima, radnici na određeno u Srbiji imaju ista osnovna prava kao i zaposleni na neodređeno, ali bez dugoročne sigurnosti. Sezonski poslovi i ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru, međutim, nisu jedini razlozi. Sistemski problemi, kao što su neažurirane sistematizacije radnih mesta i složene procedure za stalno zaposlenje, dodatno doprinose ovom trendu. Kao rezultat, Srbiji predstoji potreba za reformama kako bi se povećala sigurnost zaposlenja i smanjila zavisnost od ugovora na određeno vreme.

Rast cene nafte brent na najviši nivo u šest nedelja izazvan sukobima SAD i Irana, uz pretnje blokadama isporuka

Cena nafte dostiže najviši nivo u poslednjih šest nedelja, dok investitori pažljivo prate napetosti na Bliskom istoku. U trgovanju 23. jula 2026, cena brent nafte dostigla je 94,4 dolara po barelu, a kasnije se stabilizovala oko 94 dolara. Istovremeno, američka laka nafta WTI zabeležila je rast do 88,6 dolara po barelu, zatim se povukla na oko 86,5 dolara.

Rast cena nafte usled sukoba i rizika po globalno snabdevanje

Glavni razlog za skok cene nafte je eskalacija sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost isporuka energenata sa Bliskog istoka. Tržišni učesnici procenjuju rizike eventualne blokade naftnih isporuka iz ovog regiona, koji obezbeđuje značajan deo globalne potrošnje sirove nafte. Pretnje jemenskih Huta brodovima u Crvenom moru dodatno su pojačale strah od novih poremećaja u međunarodnoj trgovini energentima.

Pritisak na tržište pojačan je i napadom na terminal Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma (CPC) na obali Crnog mora, koji je ključna izvozna ruta za naftu iz Kazahstana. Kao rezultat, investitori analiziraju mogući domino efekat na globalno snabdevanje.

Cena nafte dostigla maksimum u šest nedelja

Cena nafte brent dostigla je 94,4 dolara po barelu — najviši nivo od početka juna. Ovaj rast rezultat je višestrukih faktora, pre svega političkih tenzija i vojnih udara u regionu Persijskog zaliva. Takođe, američka laka nafta WTI privremeno je porasla do 88,6 dolara po barelu, pre nego što se vratila na 86,5 dolara.

Podaci američke Uprave za energetske informacije (EIA) pokazuju da su zalihe sirove nafte u SAD prošle sedmice neočekivano povećane za 1,4 miliona barela. Analitičari su, međutim, očekivali pad zaliha, pa je ovo delimično ublažilo dalji rast cena. Ipak, tržište ostaje pod snažnim uticajem geopolitičkih rizika i neizvesnosti oko daljeg toka sukoba.

Implikacije za globalno tržište energije

Zbog toga bi svaka nova eskalacija na Bliskom istoku mogla izazvati dodatne poremećaje i ubrzati rast cena energenata. Pored toga, brojne zemlje, uključujući članice Saveta za saradnju država Persijskog zaliva (GCC), suočavaju se sa izazovima u izvozu nafte i naftnih derivata. S druge strane, povećanje američkih zaliha trenutno je glavni faktor koji ograničava nagli skok cena nafte.

Tržišni analitičari nastaviće da pomno prate razvoj situacije, jer svaka promena u dostupnosti nafte sa Bliskog istoka može imati dalekosežne posledice za globalnu ekonomiju i energetsku sigurnost.