Broj paketa iz Kine porastao na 5,9 milijardi u 2025. godini, 90 odsto pošiljki izvan EU

Evropska unija je od 1. jula 2026. uvela privremenu carinsku taksu od 3 evra po artiklu na sve pakete koji stižu iz zemalja van Unije, sa posebnim uticajem na kupovine sa platformi kao što su Temu, Šejn i Aliekspres. Ova mera dolazi nakon ukidanja prethodnog izuzeća od carine za pošiljke manje od 150 evra, s ciljem da se smanji priliv masovno proizvedenih i jeftinih proizvoda iz Kine, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Taksiranje se primenjuje po artiklu, što znači da kupovina tri identične majice donosi dodatak od 3 evra, dok kombinacija majice i futrole za telefon podrazumeva ukupno 6 evra takse, što pokazuje da se doplata obračunava po kategoriji proizvoda. Privremena carinska doplata biće na snazi najmanje do 2028. godine.

Evropska komisija je saopštila da je broj paketa male vrednosti izvan EU višestruko porastao, sa 1,3 milijarde u 2022. na 5,9 milijardi u 2025. godini, a čak 90 odsto tih paketa dolazi iz Kine. Istraživanja EU pokazuju da 60 odsto onlajn proizvoda uvezenih iz zemalja izvan bloka ne ispunjava evropske zakonske standarde, što može predstavljati potencijalni rizik za potrošače.

Prošlog meseca, Temu je kažnjen sa 200 miliona evra zbog prodaje ilegalnih i opasnih proizvoda na evropskom tržištu.

Prema podacima Pošte Srbije, ova odluka formalno ne bi trebalo da utiče na cenu dostave za Srbiju, ali će troškovi za prodavce rasti, što može dovesti do promena cena za krajnje kupce. Pošta Srbije je početkom godine već uvela svoju taksu na male pošiljke, putem usluge zastupanja u carinskoj proceduri i provizije za uplatu dažbina.

Za pošiljke čija vrednost prelazi 50 evra, carina u Srbiji iznosi 10 odsto na vrednost robe, PDV je 20 odsto i obračunava se na zbir vrednosti i carine, što ukupno iznosi 32 odsto, uz dodatnih 200 dinara za uslugu carinskog pregleda i jedan odsto provizije za uplatu dažbina.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine omogućila nastavak pregovora, uslov za dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u

Mađarska naftna i gasna kompanija MOL saopštila je da je dobila produženu licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, kojom joj je omogućeno da do 31. jula 2026. godine nastavi pregovore sa Gaspromom o kupovini većinskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). U saopštenju MOL-a navodi se da je zvanično odobrenje OFAC-a produžilo dozvolu za nastavak pregovora o preuzimanju većinskog udela u NIS-u, dok američke sankcije i dalje važe za rusko vlasništvo u toj kompaniji.

OFAK je prethodno produžio operativnu licencu i Naftnoj industriji Srbije za još 30 dana, što omogućava nastavak funkcionisanja kompanije pod aktuelnim uslovima. Proces prodaje ruskog udela u NIS-u traje već skoro 18 meseci, tokom kojih je američki OFAC uvodio i ukidao sankcije prema ovoj srpskoj kompaniji.

MOL je takođe naveo da je uspešno završio pregovore sa Vladom Srbije o akcionarskom sporazumu za sticanje većinskog udela u NIS-u. Pregovori sa prodavcem, Gaspromom, i nadležnim institucijama i dalje traju kako bi se finalizovala transakcija. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su Srbija i MOL zatvorili sva otvorena pitanja i postigli kompromis oko ugovora akcionara, koji se odnosi na otkup većinskog udela u NIS-u pod američkim sankcijama.

Ako Gaspromnjeft postigne dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američka Kancelarija za kontrolu strane imovine odobri transakciju, država Srbija planira da otkupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Time bi Srbija stekla dodatna prava u vezi sa donošenjem ili blokiranjem važnih odluka u kompaniji. Ministarka je istakla da je dogovoreno da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, čime će biti zadovoljena potražnja domaćeg tržišta naftnih derivata.

Dogovor sa kompanijom Litasko omogućava nastavak punog snabdevanja, što je ključno za energetsku bezbednost i distributivni lanac u regionu jugoistočne Evrope

Vlada Bugarske postigla je sporazum sa švajcarskom kompanijom Litasko o obnovi punog snabdevanja sirovom naftom za rafineriju Lukoil Neftohim Burgas, počev od 1. jula. Prema navodima bugarske vlade, ovaj dogovor od izuzetnog je značaja za energetsku bezbednost zemlje, s obzirom na to da rafinerija ima ključnu ulogu u proizvodnji i distribuciji naftnih derivata na bugarskom i regionalnom tržištu.

Informacija je objavljena tokom vanrednog brifinga u Savetu ministara, nakon sastanka bugarskog premijera Rumena Radeva sa predstavnicima kompanija Litasko i Lukoil. Potpredsednica Litaska, Ina Darijus, potvrdila je da je kompanija zvanično ukinula ograničenja koja je prethodno uveo švajcarski sud. Darijus je istakla da su razgovori sa bugarskom vladom bili otvoreni i konstruktivni, kao i da Litasko traži dugoročno rešenje koje će štititi poslovne interese, ali i podržati energetski sektor Bugarske.

Sporazum dolazi u trenutku kada je rafinerija pod pojačanim nadzorom bugarske države, nakon što su američke sankcije ruskom Lukoilu dovele do izmena u upravljanju kompanijom i iniciranja procesa prodaje njenih bugarskih aktiva. Bugarski zvaničnici ocenjuju da je nastavak snabdevanja neophodan za stabilnost tržišta derivata i normalno funkcionisanje energetskog sektora u jugoistočnoj Evropi.