Beogradska kompanija planira godišnji kapacitet od 54.000 tona, javna rasprava o uticaju na životnu sredinu zakazana za 15. jul

Kompanija Metal Investments Europe d.o.o. iz Beograda podnela je zahtev za izgradnju proizvodnog kompleksa u Majuru, nadomak Šapca, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Projekat predviđa izgradnju fabrike za proizvodnju aluminijumske žice sa pratećim objektima i infrastrukturom, dok je centralni objekat proizvodna hala bruto površine 5.613,94 kvadratna metra, uz dodatne objekte ukupne površine 5.785,20 kvadrata.

Prema zvaničnoj Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu, planirani proizvodni proces obuhvatiće topljenje aluminijuma, obradu rastopa, kontinuirano livenje, valjanje, mehaničku obradu i završno pakovanje. Tehnologija će omogućiti proizvodnju aluminijumske žice visoke čistoće, sa više od 99,7 odsto aluminijuma, namenjene pre svega za elektroprovodnike, ali i za legure iz serija 1000, 6000 i 8000.

Projektovani maksimalni kapacitet postrojenja iznosi 7,5 tona na sat, dok je procenjeni godišnji kapacitet, pri radu u tri smene tokom 300 dana godišnje, do 54.000 tona aluminijumske žice. Fabrika će koristiti CCR liniju za kontinuirano livenje i valjanje, čime će biti moguće proizvesti više tipova aluminijumske žice za elektroenergetsku i industrijsku primenu, uključujući legure EC 1350 i 1370, kao i legure iz serija 6000 i 8000.

U sklopu investicije predviđeni su dodatni objekti i infrastruktura, poput portirnice, vagarske kućice, podzemnog rezervoara za vodu, dizel-električnog agregata, merno-regulacione gasne stanice, kolske vage, internih saobraćajnica i prateće komunalne infrastrukture.

Javna rasprava i prezentacija Studije o proceni uticaja na životnu sredinu biće održana 15. jula u prostorijama gradske uprave Šabac, sa početkom u 11 časova. Uvid u dokumentaciju je moguć svakog radnog dana od 11 do 13 časova u prostorijama Ministarstva na Novom Beogradu, kao i u gradskoj upravi Šabac, i na zvaničnom sajtu Ministarstva, u roku od 40 dana od objave obaveštenja.

Zainteresovana javnost može podneti primedbe i mišljenja na Studiju u pisanom obliku Ministarstvu zaštite životne sredine. Projekat Metal Investments Europe predstavlja značajnu investiciju u metalski sektor Srbije, s fokusom na proizvodnju aluminijumske žice za elektroenergetsku i industrijsku upotrebu.

Broj paketa iz Kine porastao na 5,9 milijardi u 2025. godini, 90 odsto pošiljki izvan EU

Evropska unija je od 1. jula 2026. uvela privremenu carinsku taksu od 3 evra po artiklu na sve pakete koji stižu iz zemalja van Unije, sa posebnim uticajem na kupovine sa platformi kao što su Temu, Šejn i Aliekspres. Ova mera dolazi nakon ukidanja prethodnog izuzeća od carine za pošiljke manje od 150 evra, s ciljem da se smanji priliv masovno proizvedenih i jeftinih proizvoda iz Kine, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Taksiranje se primenjuje po artiklu, što znači da kupovina tri identične majice donosi dodatak od 3 evra, dok kombinacija majice i futrole za telefon podrazumeva ukupno 6 evra takse, što pokazuje da se doplata obračunava po kategoriji proizvoda. Privremena carinska doplata biće na snazi najmanje do 2028. godine.

Evropska komisija je saopštila da je broj paketa male vrednosti izvan EU višestruko porastao, sa 1,3 milijarde u 2022. na 5,9 milijardi u 2025. godini, a čak 90 odsto tih paketa dolazi iz Kine. Istraživanja EU pokazuju da 60 odsto onlajn proizvoda uvezenih iz zemalja izvan bloka ne ispunjava evropske zakonske standarde, što može predstavljati potencijalni rizik za potrošače.

Prošlog meseca, Temu je kažnjen sa 200 miliona evra zbog prodaje ilegalnih i opasnih proizvoda na evropskom tržištu.

Prema podacima Pošte Srbije, ova odluka formalno ne bi trebalo da utiče na cenu dostave za Srbiju, ali će troškovi za prodavce rasti, što može dovesti do promena cena za krajnje kupce. Pošta Srbije je početkom godine već uvela svoju taksu na male pošiljke, putem usluge zastupanja u carinskoj proceduri i provizije za uplatu dažbina.

Za pošiljke čija vrednost prelazi 50 evra, carina u Srbiji iznosi 10 odsto na vrednost robe, PDV je 20 odsto i obračunava se na zbir vrednosti i carine, što ukupno iznosi 32 odsto, uz dodatnih 200 dinara za uslugu carinskog pregleda i jedan odsto provizije za uplatu dažbina.

Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine omogućila nastavak pregovora, uslov za dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u

Mađarska naftna i gasna kompanija MOL saopštila je da je dobila produženu licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, kojom joj je omogućeno da do 31. jula 2026. godine nastavi pregovore sa Gaspromom o kupovini većinskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). U saopštenju MOL-a navodi se da je zvanično odobrenje OFAC-a produžilo dozvolu za nastavak pregovora o preuzimanju većinskog udela u NIS-u, dok američke sankcije i dalje važe za rusko vlasništvo u toj kompaniji.

OFAK je prethodno produžio operativnu licencu i Naftnoj industriji Srbije za još 30 dana, što omogućava nastavak funkcionisanja kompanije pod aktuelnim uslovima. Proces prodaje ruskog udela u NIS-u traje već skoro 18 meseci, tokom kojih je američki OFAC uvodio i ukidao sankcije prema ovoj srpskoj kompaniji.

MOL je takođe naveo da je uspešno završio pregovore sa Vladom Srbije o akcionarskom sporazumu za sticanje većinskog udela u NIS-u. Pregovori sa prodavcem, Gaspromom, i nadležnim institucijama i dalje traju kako bi se finalizovala transakcija. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su Srbija i MOL zatvorili sva otvorena pitanja i postigli kompromis oko ugovora akcionara, koji se odnosi na otkup većinskog udela u NIS-u pod američkim sankcijama.

Ako Gaspromnjeft postigne dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američka Kancelarija za kontrolu strane imovine odobri transakciju, država Srbija planira da otkupi dodatnih pet odsto akcija u NIS-u. Time bi Srbija stekla dodatna prava u vezi sa donošenjem ili blokiranjem važnih odluka u kompaniji. Ministarka je istakla da je dogovoreno da Rafinerija u Pančevu nastavi da radi sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, čime će biti zadovoljena potražnja domaćeg tržišta naftnih derivata.