Američke carine dostigle 18 odsto, dok je svetski BDP premašio prognoze i došao do 3,4 odsto rasta
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je globalna privreda u 2025. godini ostvarila rast od 3,4 odsto, što je za 0,6 odsto više od ranije prognoziranih 2,8 odsto, uprkos pritiscima izazvanim američkim carinama i nestabilnostima na svetskom tržištu. Prema izveštajima MMF-a, efektivna carinska stopa Sjedinjenih Američkih Država na početku 2025. najavljena je na 25 odsto, ali je do kraja godine iznosila približno 18 odsto, dok su stvarno naplaćene carine pale na polovinu od najavljenih zbog bilateralnih sporazuma i izuzetaka.
Analitičari MMF-a ističu da je otpornost globalne privrede rezultat prilagođavanja privatnog sektora, preusmeravanja trgovinskih tokova i korišćenja alternativnih kanala. Dodatno, povoljni finansijski uslovi, fiskalne politike usmerene na stabilizaciju, pad rizika u zemljama u razvoju, rast cena akcija i slabljenje američkog dolara omogućili su manje konkurentnim ekonomijama da poboljšaju svoje pozicije.
Poseban doprinos rastu svetskog BDP-a dao je razvoj veštačke inteligencije i ulaganje u digitalne tehnologije u Sjedinjenim Američkim Državama, što se pozitivno odrazilo i na manje razvijene zemlje, posebno u Aziji, kroz trgovinske i proizvodne veze. MMF savetuje siromašnijim državama da investiraju u veštačku inteligenciju, dok Svetski program za hranu izveštava da skoro 400 miliona ljudi u tim državama trpi glad.
Za 2026. godinu MMF predviđa pad globalnog rasta na 3,1 odsto, pod uslovom da se rat u Iranu brzo završi, dok se u 2027. očekuje oporavak na 3,2 odsto. Izvoz tehnoloških proizvoda zasnovanih na veštačkoj inteligenciji doprinosi stabilnosti svetske trgovine, ali rast cena energenata i đubriva dovodi do povećanih troškova hrane, što ekonomski najviše pogađa slabije razvijene zemlje.
Cene nafte, gasa i poljoprivrednih sirovina su u porastu zbog sukoba u Iranu, dok je cena zlata inicijalno skočila, a kasnije se korigovala naniže. Bakar i aluminijum beleže najveći rast među osnovnim metalima, a problemi sa transportom kroz Ormuski moreuz dodatno komplikuju situaciju, uzrokujući kašnjenja isporuka i povećanje troškova.
Inflacija je premašila ciljani nivo u razvijenim ekonomijama, naročito u SAD, dok su zemlje u razvoju pod većim pritiskom zbog zavisnosti od cena hrane i energenata, kao i slabijih valuta. MMF zaključuje da se fiskalne i monetarne politike sve više razlikuju u zavisnosti od domaćih uslova u pojedinim državama.
