Uvoz farmaceutskih proizvoda prati naftu sa deficitom od 1,16 milijardi evra, dok nafta prednjači sa više od 1,9 milijardi evra

Farmaceutska industrija zauzela je drugo mesto po udelu u srpskom uvozu, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra u 2026. godini. Dok se u jeku geopolitičkih tenzija najviše pažnje posvećuje nabavci energenata, zavisnost Srbije od uvezenih lekova i medicinskih sredstava i potencijalne krize snabdevanja ostaju u drugom planu, navode ekonomske analize.

Prema procenama ekonomista, nastavak ili eskalacija geopolitičkih sukoba može ugroziti sve privredne grane, pri čemu se najveći rizici očekuju u strateškim oblastima poput energetike, finansija i farmaceutske industrije. Najnoviji sukob na Bliskom istoku izazvao je uzbunu zbog mogućih nestašica i rasta cena goriva, s obzirom na to da Srbija najviše uvozi naftu – više od 1,9 milijardi evra. Neposredno iza nafte, farmaceutski proizvodi predstavljaju značajan iznos uvoza, što dodatno povećava osetljivost domaće proizvodnje lekova na globalne poremećaje.

Ekonomista Božo Drašković ističe da je Srbija poslednjih decenija izgubila kontrolu nad farmaceutskim sektorom, prodajom svih domaćih farmaceutskih kompanija nakon 2000. godine. “Nekada smo imali velike firme poput Galenike, koja je držala 40% tržišta u državi sa 22 miliona stanovnika, kao i Jugoremediju, Hemofarm, Zdravlje i druge. Sada, kada je sve rasprodato, izgubili smo kontrolu u ključnim resursima i postali izuzetno zavisni od uvoza”, navodi Drašković. On smatra da je ovakva situacija posledica nedostatka strategije da se zaštite nacionalni interesi u strateškim granama.

Drašković upozorava da smanjena domaća proizvodnja i gašenje fabrika, poput Jugoremedije, rezultiraju znatno većim uvozom u odnosu na izvoz te industrije. “Ova industrija nikada nije imala suficit u spoljnoj trgovini, ali je deficit nekada bio znatno manji nego sada”, ocenjuje on.

Iako direktna veza između farmaceutskog sektora i energetike ne postoji, Drašković naglašava da svaki zastoj u energetici može indirektno uticati na dopremu sirovina i gotovih proizvoda zbog otežanog transporta. “U slučaju poremećaja jednog dela globalnog lanca snabdevanja, može doći do domino efekta koji bi ugrozio i domaće tržište.”

Stručnjaci iz farmaceutske industrije potvrđuju da bi problemi sa energentima mogli uticati na proizvodnju i uvoz sirovina, polufabrikata i lekova, ali ističu da se za sada taj scenario ne nazire. Sirovine se uglavnom dopremaju avionima, a glavni izvori su relativno daleko od ratnih zona, što omogućava redovno snabdevanje. Veće farmaceutske kompanije drže zalihe za nekoliko meseci unapred, što do sada nije dovelo do nestašica. Predstavnici industrije navode i da zavisnost od uvoza nije karakteristična samo za Srbiju, već i za mnoge druge zemlje gde su ranije komponente dolazile iz Nemačke, Švajcarske i Austrije.

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu predstavljena ponuda sa kamatnom stopom od 0% za nabavku mehanizacije

ProCredit banka je na 93. međunarodnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu predstavila specijalnu kreditnu ponudu namenjenu registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, zemljoradničkim zadrugama, preduzetnicima i pravnim licima. Ova ponuda, fokusirana na modernizaciju i unapređenje poslovanja u sektoru poljoprivrede, dolazi u godini kada banka obeležava 25 godina poslovanja u Srbiji.

Tokom 2025. godine, ProCredit banka je kroz program subvencionisanih dinarskih kredita sa fiksnom kamatom, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, plasirala više od 16,2 miliona evra kroz ukupno 704 kredita. Sajamska ponuda uključuje povoljne kredite za nabavku mehanizacije bez obaveznog učešća i sa kamatnom stopom od 0% u saradnji sa poslovnim partnerima.

Pored toga, klijentima banke dostupni su revolving krediti bez zaloga, kao i investicioni krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, izgradnju, dogradnju ili kupovinu poslovnih objekata, sa rokom otplate do 180 meseci i mogućnošću odložene otplate do godinu dana. Rate kredita su prilagođene sezonskom karakteru poljoprivredne proizvodnje.

„Poljoprivredni sajam u Novom Sadu za nas je tradicionalno jedan od najvažnijih događaja u godini, jer nam pruža priliku da budemo u direktnom kontaktu sa klijentima i partnerima. Posebno nam je zadovoljstvo što ove godine obeležavamo 25 godina poslovanja u Srbiji, tokom kojih smo kontinuirano razvijali proizvode prilagođene potrebama poljoprivrednika. Naš fokus i dalje ostaje na pružanju pouzdane finansijske podrške kroz povoljne kredite“, izjavio je Aleksandar Jakovljević iz Odeljenja za poslove sa privredom ProCredit banke.

Tokom trajanja sajma, više od 20 predstavnika ProCredit banke biće dostupno na štandu kod Master centra i kod poslovnih partnera, spremni da odgovore na sva pitanja posetilaca i klijenata. Sajamska ponuda karakteriše brza realizacija i povoljniji uslovi, a cilj je nastavak podrške modernizaciji i razvoju domaće poljoprivrede.

Nafta i đubrivo u fokusu, troškovi transporta rastu za milion dolara po putovanju zbog pirata

Tokom poslednje tri nedelje oteta su tri broda kod obale Somalije i Jemena, dok je ukupna ekonomska šteta od piratskih napada, prema podacima iz 2011. godine, procenjena na oko 7 milijardi dolara godišnje. Brodarske kompanije, suočene sa zatvorenim Ormuskim moreuzom i pretnjama u Crvenom moru, primorane su da biraju duže rute oko južne Afrike, što dovodi do povećanja troškova transporta za oko milion dolara po putovanju.

Prema podacima od 8. maja 2026, tankeri „Honour 25” i „Eureka”, kao i teretni brod „Sward”, i dalje su pod kontrolom somalijskih pirata. Ova situacija dodatno ugrožava globalne lance snabdevanja naftom i veštačkim đubrivom, jer brodovi iz Azije i Zaliva izbegavaju Crveno more i Suecki kanal usled ranijih napada Huta, koje podržava Iran. Odluka velikih brodarskih kompanija da zaobilaze Bab el Mandeb i idu oko Afrike vodi ih direktno uz obalu Somalije, gde je piratska aktivnost bila najintenzivnija 2011. godine.

Analitičari ističu da su organizovane kriminalne grupe u Somaliji iskoristile aktuelne sukobe u regionu, dok su međunarodne pomorske patrole, prvi put raspoređene 2008, sada preopterećene krizama oko Ormuza i Crvenog mora. Tim Voker, viši istraživač za transnacionalne pretnje i organizovani kriminal na Institutu za bezbednosne studije u Južnoj Africi, navodi da pirati sada imaju manje prepreka duž 3.300 kilometara duge somalijske obale, najduže u kontinentalnoj Africi. „Neke grupe, koje organizuju piratski ‘kraljevi’, sada traže priliku da zaplene plovila i drže posadu kao taoce radi otkupa – ponekad zahtevajući visoke sume za njihov bezbedan povratak”, rekao je Voker.

Prema Lloyd’s List Intelligence, najmanje dve aktivne piratske grupe bazirane su u Puntlandu, poluautonomnom regionu u severoistočnoj Somaliji. Pirati su zaplenili velika tradicionalna plovila „dou” i koriste ih kao matične brodove, omogućavajući im da ostanu na moru nedeljama i izvode napade na komercijalne brodove. Troels Burčal Heningsen, docent na danskom Institutu za strategiju i ratne studije, ističe: „Neke od poslednjih otmica uključivale su velike ‘dou’ brodove, za koje su potrebni navigacioni sistemi, oružje i oprema za ukrcavanje. To je velika operacija koja zahteva ulaganja.”

Lideri brodarske industrije upozoravaju da bi povratak piratstva mogao dodatno podići premije osiguranja i povećati troškove transporta. Na vrhuncu krize 2011. godine, ekonomska šteta od otmica iznosila je oko 7 milijardi dolara godišnje, uključujući troškove vojnih operacija, preusmeravanja brodova, dodatne opreme i naoružane straže. Promena politike Vašingtona prema Somaliji i smanjenje razvojne pomoći dodatno su uticali na kapacitete lokalnih bezbednosnih struktura. Pomorske organizacije savetuju brodarskim kompanijama da izbegavaju somalijske vode i angažuju naoružanu stražu, jer, kako navodi Heningsen, „nikada nije bilo uspešne otmice broda kod Somalije koji je imao naoružanu stražu na palubi”.