Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu uručeno terensko vozilo, uz popuste do 35% na kasko i do 20% na imovinska osiguranja

Kompanija DDOR osiguranje donirala je terensko vozilo – kvad Gorskoj službi spasavanja Srbije (GSS) 18. maja 2026. godine, na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, saopšteno je na događaju u prisustvu predstavnika medija, partnera i gostiju. Ključeve vozila uručio je Vladimir Malešević, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, direktoru GSS-a Marku Čaliji, a tom prilikom potpisan je i protokol o saradnji između dve organizacije.

Donirani kvad koristiće se za spasilačke intervencije na Fruškoj gori, čime se unapređuju operativni kapaciteti GSS-a i poboljšava brzina i efikasnost u kriznim situacijama. Gorska služba spasavanja Srbije godišnje ima više desetina spasilačkih intervencija na Fruškoj gori, a često su spasioci prinuđeni da peške prelaze kilometre do osoba kojima je potrebna pomoć. Korišćenje ATV vozila nije luksuz, već nužno operativno sredstvo koje direktno utiče na efikasnost i bezbednost spasavanja.

“Danas smo ovde da obeležimo početak za nas veoma značajne saradnje, koja simbolizuje ne samo zajedničke ciljeve i posvećenost sigurnosti, već i vrednosti koje nas povezuju – odgovornost, solidarnost i brigu o zajednici. Gorska služba spasavanja Srbije već 75 godina hrabro i profesionalno brine o sigurnosti ljudi u planinskim i teško pristupačnim područjima. Sa druge strane, DDOR osiguranje više od 80 godina brine o sigurnosti svojih klijenata i zajednice u kojoj posluje. Upravo zato ovu saradnju doživljavamo kao potpuno prirodnu. Ponosan sam što smo uspeli da realizujemo ovu inicijativu i da danas uručimo ovaj kvad GSS-u, koji će dodatno doprineti njihovoj brzini, efikasnosti i sigurnosti rada na terenu kada je pomoć najpotrebnija,” izjavio je Vladimir Malešević, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.

Marko Čalija, direktor GSS-a, istakao je: “Veoma smo zadovoljni što je došlo do ove saradnje, i zahvalni smo DDOR-u koji je prepoznao naše realne potrebe na terenu. U spasavanju ljudskih života nekada i minuti, pa i sekunde imaju presudni značaj, a ovo vozilo će nam pomoći da brže i lakše stignemo do povređenih koji se najčešće nalaze na nekim manje pristupačnim terenima.”

DDOR osiguranje u okviru sajamskog nastupa promoviše ponudu za zaštitu poljoprivredne proizvodnje, imovine i gazdinstava. Tokom akcije „Mesec osiguranja seoskih imanja“, koja traje tokom maja, posetioci mogu ostvariti do 35% popusta za kasko osiguranje samohodne poljoprivredne mehanizacije, do 20% popusta za imovinska osiguranja i do 10% popusta za osiguranje životinja. Prodajni tim je dostupan na štandu u hali 1 tokom svih šest dana sajma, od 16. do 21. maja 2026. godine, u periodu od 09 do 19 časova, a posetioci mogu učestvovati i u agro kvizu sa vrednim nagradama.

Fond Vista Rica Origin ulaže u plemenite metale, energente i sirovine radi dugoročne diversifikacije

Cena terminskih ugovora na bakar zabeležila je rast od 6,03 odsto u aprilu 2026. godine, što ukazuje na sve veću važnost tržišta roba u savremenim investicionim tokovima. U uslovima inflacije, geopolitičkih tenzija i promena na tržištu kapitala, investitori sve češće traže načine da zaštite kapital kroz imovinu sa dugoročnom vrednošću, zbog čega su zlato i roba ponovo u centru pažnje.

Plemeniti metali, energenti, poljoprivredne sirovine i industrijski metali tradicionalno čine osnovu globalne ekonomije. Za razliku od kratkoročnih trendova, ulaganje u robu je povezano sa realnom potrošnjom i ekonomskom aktivnošću, pa mnogi investitori ovu klasu imovine vide kao važan deo stabilnosti i diversifikacije portfolija.

Investiranje u zlato i robu više nije rezervisano samo za institucionalne investitore – danas su dostupni fondovi koji omogućavaju i individualnim ulagačima pristup globalnim tržištima, bez potrebe za fizičkom kupovinom zlata ili složenim trgovanjem na berzama. Jedan od takvih fondova je Vista Rica Origin, otvoreni alternativni investicioni fond kompanije Vista Rica, koji ulaže u instrumente povezane sa plemenitim metalima i robama kojima se trguje na svetskim berzama. Ovaj fond nudi dugoročnu diversifikaciju kroz izloženost različitim vrstama roba, uključujući zlato, srebro, energente i industrijske sirovine.

Roba se smatra ogledalom globalne ekonomije jer je direktno povezana sa realnom potrošnjom. Cena nafte zavisi od geopolitičkih faktora i potrošnje energije, pšenica od klimatskih uslova i proizvodnje hrane, dok industrijski metali ukazuju na stanje svetske industrije. Zlato je tradicionalno „sigurna luka” u periodima nestabilnosti, a investitori često preusmeravaju deo kapitala u plemenite metale kada inflacija raste ili dolazi do oscilacija na tržištu.

Savremeni investitori sve češće biraju širu izloženost robi, ne ograničavajući se samo na jedan metal. Različite vrste roba različito reaguju na globalna kretanja, što doprinosi boljoj ravnoteži portfolija. „Roba danas predstavlja jednu od retkih klasa imovine koja investitorima omogućava direktnu izloženost realnoj ekonomiji. Upravo zbog toga diversifikacija kroz više tipova roba može imati važnu ulogu u dugoročnom očuvanju vrednosti kapitala”, navode iz kompanije Vista Rica.

Direktno ulaganje u robu može biti složeno, ali investicioni fondovi omogućavaju jednostavniji pristup, veću diversifikaciju i profesionalno upravljanje portfoliom. Ovakvi modeli ulaganja postaju sve popularniji među investitorima koji žele izloženost zlatu i robi, ali bez operativnih komplikacija koje prate fizičku kupovinu imovine.

Dostupnost investicionih instrumenata omogućila je širem krugu ljudi da ulože u različite klase imovine. Fondovi sa profesionalnim upravljanjem i transparentnom strukturom ulaganja postaju deo dugoročnog finansijskog planiranja sve većeg broja investitora.

Stručnjaci ističu da je dugoročna strategija i diversifikacija često vrednija od pokušaja da se „pogodi trenutak” na tržištu. U vreme kada globalna ekonomija prolazi kroz stalne promene, investitori sve češće biraju modele ulaganja koji omogućavaju raspodelu rizika i očuvanje vrednosti kapitala.

Uvoz farmaceutskih proizvoda prati naftu sa deficitom od 1,16 milijardi evra, dok nafta prednjači sa više od 1,9 milijardi evra

Farmaceutska industrija zauzela je drugo mesto po udelu u srpskom uvozu, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra u 2026. godini. Dok se u jeku geopolitičkih tenzija najviše pažnje posvećuje nabavci energenata, zavisnost Srbije od uvezenih lekova i medicinskih sredstava i potencijalne krize snabdevanja ostaju u drugom planu, navode ekonomske analize.

Prema procenama ekonomista, nastavak ili eskalacija geopolitičkih sukoba može ugroziti sve privredne grane, pri čemu se najveći rizici očekuju u strateškim oblastima poput energetike, finansija i farmaceutske industrije. Najnoviji sukob na Bliskom istoku izazvao je uzbunu zbog mogućih nestašica i rasta cena goriva, s obzirom na to da Srbija najviše uvozi naftu – više od 1,9 milijardi evra. Neposredno iza nafte, farmaceutski proizvodi predstavljaju značajan iznos uvoza, što dodatno povećava osetljivost domaće proizvodnje lekova na globalne poremećaje.

Ekonomista Božo Drašković ističe da je Srbija poslednjih decenija izgubila kontrolu nad farmaceutskim sektorom, prodajom svih domaćih farmaceutskih kompanija nakon 2000. godine. “Nekada smo imali velike firme poput Galenike, koja je držala 40% tržišta u državi sa 22 miliona stanovnika, kao i Jugoremediju, Hemofarm, Zdravlje i druge. Sada, kada je sve rasprodato, izgubili smo kontrolu u ključnim resursima i postali izuzetno zavisni od uvoza”, navodi Drašković. On smatra da je ovakva situacija posledica nedostatka strategije da se zaštite nacionalni interesi u strateškim granama.

Drašković upozorava da smanjena domaća proizvodnja i gašenje fabrika, poput Jugoremedije, rezultiraju znatno većim uvozom u odnosu na izvoz te industrije. “Ova industrija nikada nije imala suficit u spoljnoj trgovini, ali je deficit nekada bio znatno manji nego sada”, ocenjuje on.

Iako direktna veza između farmaceutskog sektora i energetike ne postoji, Drašković naglašava da svaki zastoj u energetici može indirektno uticati na dopremu sirovina i gotovih proizvoda zbog otežanog transporta. “U slučaju poremećaja jednog dela globalnog lanca snabdevanja, može doći do domino efekta koji bi ugrozio i domaće tržište.”

Stručnjaci iz farmaceutske industrije potvrđuju da bi problemi sa energentima mogli uticati na proizvodnju i uvoz sirovina, polufabrikata i lekova, ali ističu da se za sada taj scenario ne nazire. Sirovine se uglavnom dopremaju avionima, a glavni izvori su relativno daleko od ratnih zona, što omogućava redovno snabdevanje. Veće farmaceutske kompanije drže zalihe za nekoliko meseci unapred, što do sada nije dovelo do nestašica. Predstavnici industrije navode i da zavisnost od uvoza nije karakteristična samo za Srbiju, već i za mnoge druge zemlje gde su ranije komponente dolazile iz Nemačke, Švajcarske i Austrije.