Fond Vista Rica Origin ulaže u plemenite metale, energente i sirovine radi dugoročne diversifikacije

Cena terminskih ugovora na bakar zabeležila je rast od 6,03 odsto u aprilu 2026. godine, što ukazuje na sve veću važnost tržišta roba u savremenim investicionim tokovima. U uslovima inflacije, geopolitičkih tenzija i promena na tržištu kapitala, investitori sve češće traže načine da zaštite kapital kroz imovinu sa dugoročnom vrednošću, zbog čega su zlato i roba ponovo u centru pažnje.

Plemeniti metali, energenti, poljoprivredne sirovine i industrijski metali tradicionalno čine osnovu globalne ekonomije. Za razliku od kratkoročnih trendova, ulaganje u robu je povezano sa realnom potrošnjom i ekonomskom aktivnošću, pa mnogi investitori ovu klasu imovine vide kao važan deo stabilnosti i diversifikacije portfolija.

Investiranje u zlato i robu više nije rezervisano samo za institucionalne investitore – danas su dostupni fondovi koji omogućavaju i individualnim ulagačima pristup globalnim tržištima, bez potrebe za fizičkom kupovinom zlata ili složenim trgovanjem na berzama. Jedan od takvih fondova je Vista Rica Origin, otvoreni alternativni investicioni fond kompanije Vista Rica, koji ulaže u instrumente povezane sa plemenitim metalima i robama kojima se trguje na svetskim berzama. Ovaj fond nudi dugoročnu diversifikaciju kroz izloženost različitim vrstama roba, uključujući zlato, srebro, energente i industrijske sirovine.

Roba se smatra ogledalom globalne ekonomije jer je direktno povezana sa realnom potrošnjom. Cena nafte zavisi od geopolitičkih faktora i potrošnje energije, pšenica od klimatskih uslova i proizvodnje hrane, dok industrijski metali ukazuju na stanje svetske industrije. Zlato je tradicionalno „sigurna luka” u periodima nestabilnosti, a investitori često preusmeravaju deo kapitala u plemenite metale kada inflacija raste ili dolazi do oscilacija na tržištu.

Savremeni investitori sve češće biraju širu izloženost robi, ne ograničavajući se samo na jedan metal. Različite vrste roba različito reaguju na globalna kretanja, što doprinosi boljoj ravnoteži portfolija. „Roba danas predstavlja jednu od retkih klasa imovine koja investitorima omogućava direktnu izloženost realnoj ekonomiji. Upravo zbog toga diversifikacija kroz više tipova roba može imati važnu ulogu u dugoročnom očuvanju vrednosti kapitala”, navode iz kompanije Vista Rica.

Direktno ulaganje u robu može biti složeno, ali investicioni fondovi omogućavaju jednostavniji pristup, veću diversifikaciju i profesionalno upravljanje portfoliom. Ovakvi modeli ulaganja postaju sve popularniji među investitorima koji žele izloženost zlatu i robi, ali bez operativnih komplikacija koje prate fizičku kupovinu imovine.

Dostupnost investicionih instrumenata omogućila je širem krugu ljudi da ulože u različite klase imovine. Fondovi sa profesionalnim upravljanjem i transparentnom strukturom ulaganja postaju deo dugoročnog finansijskog planiranja sve većeg broja investitora.

Stručnjaci ističu da je dugoročna strategija i diversifikacija često vrednija od pokušaja da se „pogodi trenutak” na tržištu. U vreme kada globalna ekonomija prolazi kroz stalne promene, investitori sve češće biraju modele ulaganja koji omogućavaju raspodelu rizika i očuvanje vrednosti kapitala.

Više od 100 data centara traži priključak na gas, dok projekti sa 100 gigavata čekaju na mrežu

Više od 100 novih data centara u Velikoj Britaniji planira da koristi sopstvene gasne generatore za proizvodnju električne energije, pokazuju najnoviji podaci. Operateri su podneli više od 100 zahteva za priključak na gas u poslednje dve godine, a ukupna tražena količina prelazi 15 teravat sati energije godišnje. Ova količina je dovoljna za napajanje Londona u periodu od oko četiri i po meseca.

Povećan broj zahteva za priključak na gas dolazi kao posledica velikih zagušenja i dugih čekanja na priključivanje na javnu gasnu i elektroenergetsku mrežu. Prema rečima Stjuarta Okina, direktora za sajber regulaciju i veštačku inteligenciju u kompaniji Ofgem, trenutno su na čekanju projekti data centara ukupne snage 100 gigavata, što značajno prevazilazi trenutne kapacitete mreže.

Kao odgovor na ove izazove, neki operateri planiraju trajno korišćenje gasnih generatora, umesto privremene mere dok se ne priključe na mrežu. Silvija Sajmon iz firme Future Energy Networks navodi da su gasne mreže zabeležile veliko interesovanje programera data centara, koji sve češće vide gas kao rešenje za svoje energetske potrebe.

U Sjedinjenim Američkim Državama, sličan trend je već prisutan, gde su data centri za kompanije poput Mete, OpenAI, Majkrosofta i xAI izgradili vanmrežne gasne generatore, sa procenom da će njihove emisije ugljenika premašiti ukupne emisije Maroka. U Velikoj Britaniji, stručnjaci upozoravaju da bi ovakav razvoj mogao dodatno ugroziti nacionalne klimatske ciljeve. Direktor strateškog planiranja Nacionalnog operatera energetskog sistema (Neso), Džulijan Lesli, izjavio je da bi povećanje emisije gasa iz data centara moglo da zakomplikuje napore na smanjenju ugljeničnog otiska zemlje.

Eleonor Vorberton iz kompanije Ofgem dodala je da rast upotrebe veštačke inteligencije utiče na povećanje broja data centara i njihovu potrošnju energije, te da je potrebno pronaći balans između tehnološkog razvoja i očuvanja životne sredine.

Uvoz farmaceutskih proizvoda prati naftu sa deficitom od 1,16 milijardi evra, dok nafta prednjači sa više od 1,9 milijardi evra

Farmaceutska industrija zauzela je drugo mesto po udelu u srpskom uvozu, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra u 2026. godini. Dok se u jeku geopolitičkih tenzija najviše pažnje posvećuje nabavci energenata, zavisnost Srbije od uvezenih lekova i medicinskih sredstava i potencijalne krize snabdevanja ostaju u drugom planu, navode ekonomske analize.

Prema procenama ekonomista, nastavak ili eskalacija geopolitičkih sukoba može ugroziti sve privredne grane, pri čemu se najveći rizici očekuju u strateškim oblastima poput energetike, finansija i farmaceutske industrije. Najnoviji sukob na Bliskom istoku izazvao je uzbunu zbog mogućih nestašica i rasta cena goriva, s obzirom na to da Srbija najviše uvozi naftu – više od 1,9 milijardi evra. Neposredno iza nafte, farmaceutski proizvodi predstavljaju značajan iznos uvoza, što dodatno povećava osetljivost domaće proizvodnje lekova na globalne poremećaje.

Ekonomista Božo Drašković ističe da je Srbija poslednjih decenija izgubila kontrolu nad farmaceutskim sektorom, prodajom svih domaćih farmaceutskih kompanija nakon 2000. godine. “Nekada smo imali velike firme poput Galenike, koja je držala 40% tržišta u državi sa 22 miliona stanovnika, kao i Jugoremediju, Hemofarm, Zdravlje i druge. Sada, kada je sve rasprodato, izgubili smo kontrolu u ključnim resursima i postali izuzetno zavisni od uvoza”, navodi Drašković. On smatra da je ovakva situacija posledica nedostatka strategije da se zaštite nacionalni interesi u strateškim granama.

Drašković upozorava da smanjena domaća proizvodnja i gašenje fabrika, poput Jugoremedije, rezultiraju znatno većim uvozom u odnosu na izvoz te industrije. “Ova industrija nikada nije imala suficit u spoljnoj trgovini, ali je deficit nekada bio znatno manji nego sada”, ocenjuje on.

Iako direktna veza između farmaceutskog sektora i energetike ne postoji, Drašković naglašava da svaki zastoj u energetici može indirektno uticati na dopremu sirovina i gotovih proizvoda zbog otežanog transporta. “U slučaju poremećaja jednog dela globalnog lanca snabdevanja, može doći do domino efekta koji bi ugrozio i domaće tržište.”

Stručnjaci iz farmaceutske industrije potvrđuju da bi problemi sa energentima mogli uticati na proizvodnju i uvoz sirovina, polufabrikata i lekova, ali ističu da se za sada taj scenario ne nazire. Sirovine se uglavnom dopremaju avionima, a glavni izvori su relativno daleko od ratnih zona, što omogućava redovno snabdevanje. Veće farmaceutske kompanije drže zalihe za nekoliko meseci unapred, što do sada nije dovelo do nestašica. Predstavnici industrije navode i da zavisnost od uvoza nije karakteristična samo za Srbiju, već i za mnoge druge zemlje gde su ranije komponente dolazile iz Nemačke, Švajcarske i Austrije.