Novaković ispričala kako joj je poseta manastiru promenila život, prateći savet monaha

Aleksandra Novaković, programerka i web dizajnerka iz Srbije, govorila je o svom iskustvu tokom posete manastiru Ostrog u detinjstvu, navodeći taj događaj kao ključnu prekretnicu u svojoj borbi sa cerebralnom paralizom. Novakovićevoj je dijagnostikovana cerebralna paraliza kada je imala 18 meseci, što je značajno uticalo na njenu pokretljivost i svakodnevni život. Prema njenim rečima, kada je imala 12 godina, sanjala je manastir Ostrog dva puta, nakon čega je odlučila da ga poseti zajedno sa svojom sestrom i razrednom.

Tokom posete manastiru, navela je da je odmah po ulasku u crkvu doživela snažne emocije i počela da plače, što su primetili i ostali prisutni. Jedan od monaha tada joj je rekao da samo pusti suze, naglašavajući da je to prelomni trenutak njenog života. Nakon molitve i prilaska moštima Svetog Vasilija, Aleksandra je opisala osećaj olakšanja i nestanka bola koji je do tada nosila.

U emisiji iz 2024. godine, Novaković je istakla da su se, prema rečima jednog monaha, ostvarile sve tri želje koje je imala tokom boravka u manastiru. Ona je naglasila da joj je poseta Ostrogu donela novi pogled na život i snagu za dalje suočavanje sa bolešću. Cerebralna paraliza, kako je objašnjeno, može uticati na kretanje, govor i svakodnevne aktivnosti, a iskustvo posete manastiru za Aleksandru je predstavljalo izvor duhovnog olakšanja i podrške.

Republički hidrometeorološki zavod izdao najviši stepen upozorenja, na snazi posebne mere zaštite

Republički hidrometeorološki zavod izdao je crveni meteoalarm za više regiona Srbije zbog najavljenog jakog nevremena, praćenog vetrom orkanske jačine i intenzivnim padavinama. Najkritičnija situacija danas očekuje se u Vojvodini, dok su za utorak, 12. maja, najavljene još izraženije vremenske nepogode u zapadnim, istočnim i centralnim delovima zemlje.

Prema zvaničnom saopštenju, danas su na snazi žuti i narandžasti meteoalarm zbog jakih pljuskova, grmljavine i vetra, dok su u Vojvodini aktivirana sva tri upozorenja. Prognozirani udari vetra mogu dostići brzinu od 85 kilometara na sat, a moguće su štete na imovini, problemi u saobraćaju i građevinarstvu, kao i pojava grada i sugradice.

Za utorak je najavljen crveni meteoalarm, što predstavlja najviši stepen upozorenja zbog potencijalno opasnih vremenskih uslova. Udari vetra očekuju se i do 120 kilometara na sat, a RHMZ upozorava na moguće ozbiljne posledice, uključujući značajne štete na imovini, probleme u transportu, poljoprivredi i šumama, kao i rizik po bezbednost ljudi i životinja.

“Retka ali opasna pojava, prouzrokuje raznovrsne ozbiljne štete. Značajne štete na pokretnoj i nepokretnoj imovini, ozbiljni problemi u transportu i saobraćaju, štete u poljoprivredi na svim vrstama vegetacije i na širem području, štete na šumama, drveću u parkovima i individualnom drveću (čupanje drveća iz korena), problemi u građevinarstvu, ugroženi životi ljudi i životinja”, navodi se u upozorenju RHMZ.

Hitna upozorenja za konkretne lokacije biće izdavana jedan do dva sata unapred, dok se građanima savetuje da prate zvanična saopštenja i preduzmu mere zaštite. Očekuje se da najjači udari vetra i padavine nastupe u popodnevnim i večernjim satima, uz moguć pad temperature.

Istraživački tim sa Univerziteta u Batu, predvođen profesorkom Asel Sartbajevom, najavio prelazak na prvu fazu ispitivanja na ljudima

Istraživači sa Univerziteta u Batu razvili su novu vakcinu protiv hantavirusa, koja je do sada pokazala odličan imuni odgovor tokom laboratorijskih i ispitivanja na životinjskim modelima, saopšteno je iz istraživačkog tima. Očekuje se da uskoro započne prva faza kliničkih ispitivanja ove vakcine na ljudima.

Prema rečima profesorke Asel Sartbajeve, koja predvodi tim i suosnivačica je univerzitetske kompanije Ensiliteh, do sada ne postoji efikasna vakcina protiv hantavirusa, zbog čega su brojne populacije u Jugoistočnoj Aziji, Africi i Južnoj Americi izložene riziku od bolesti koju prenose glodari. Novi antigen razvijen je specifično za ovu grupu virusa.

Vakcina se razlikuje od postojećih po tome što koristi kombinaciju mRNK tehnologije i ensilikacije – patentirane metode koja omogućava stabilizaciju vakcina na sobnoj temperaturi bez potrebe za hladnim lancem, što bi moglo značajno olakšati distribuciju i smanjiti troškove farmaceutske industrije. Prema procenama, problemi sa skladištenjem vakcina godišnje uzrokuju gubitke od oko 35 milijardi funti.

“Ovo je potpuno nova vakcina koja je sada testirana u laboratoriji i na životinjskim modelima, što ukazuje na odličan imuni odgovor. Iako je potrebno još posla da bi se vakcina predstavila javnosti, ovo je veoma obećavajući razvoj potpuno nove i potrebne vakcine”, izjavila je profesorka Sartbajeva.

Organizacija Ensilication, čija je profesorka Sartbajeva suosnivač, navodi da im je cilj da vakcine i drugi lekovi stignu do svih, bez obzira na infrastrukturu ili geografsku lokaciju. Sartbajeva je poznata po doprinosu u razvoju vakcina tokom pandemije Kovida-19 i radu na termičkoj stabilizaciji vakcina, a nosilac je i prestižnih priznanja iz oblasti nauke i javnog zdravlja.