Stručnjaci otkrivaju kojih šest namirnica pomaže ženama sa psorijazom i kako ih uključiti u ishranu

Žene koje žive sa psorijazom često su u potrazi za rešenjima koja mogu umanjiti neprijatne simptome poput svraba, crvenila i ljuspanja kože. Iako ishrana sama po sebi nije lek za ovo hronično zapaljensko oboljenje, sve više istraživanja pokazuje da određene prehrambene navike mogu pozitivno uticati na ublažavanje upale i olakšanje tegoba. Nutricionistkinja Samarija Garet naglašava: „Upala je jedan od ključnih okidača psorijaze. Zbog toga protivupalna ishrana može biti važan deo upravljanja simptomima.“ Slično mišljenje deli i Keli Blejk, ističući da prilagođena ishrana može značajno uticati na nivo upale, posebno kod žena sa psorijazom.

Stručnjaci savetuju ženama sa psorijazom da u dnevni meni uvrste raznovrsne namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama, vlaknima, antioksidansima, kao i probioticima i prebioticima. Posebno se preporučuje konzumacija masne ribe poput lososa, skuše i sardina, jer su bogate omega-3 masnim kiselinama i vitaminom E. Važno je i da ishrana obiluje voćem i povrćem, naročito spanaćem, keljom i bobičastim voćem, koji su odličan izvor antioksidanasa za smanjenje upale u telu.

Pored toga, mahunarke poput pasulja, leblebija i sočiva pružaju obilje vlakana, dok orašasti plodovi i semenke – bademi, lan i čia – doprinose ublažavanju upalnih procesa. Uključivanje začina kao što su kurkuma, đumbir, beli luk i cimet, zahvaljujući bioaktivnim jedinjenjima, može dodatno pomoći. Fermentisani proizvodi, među kojima su jogurt, kefir i kiseli kupus, podržavaju zdravlje creva i ravnotežu mikrobioma, što se sve više povezuje i sa stanjem kože.

Zdravlje creva igra važnu ulogu za kožu, pa zato nutricionistkinja Keli Blejk savetuje: „Svojim klijentkinjama sa psorijazom preporučujem da pri svakom obroku biraju namirnice bogate vlaknima.“ Na taj način podstiče se pravilan rad creva, ravnoteža mikrobioma i lakše uklanjanje toksina.

Ipak, postoje i namirnice koje bi trebalo izbegavati jer mogu pogoršati simptome. To su proizvodi bogati dodatim šećerom, kao što su kolači, slatkiši i gazirana pića, zatim ultraobrađena industrijska hrana poput čipsa i prerađenog mesa, kao i alkohol – naročito pivo. Nije neophodno potpuno ih izbaciti, ali je važno pažljivo pratiti reakcije organizma i što češće birati protivupalne namirnice.

Na kraju, važno je imati realna očekivanja i negovati celovit pristup zdravlju. Pravilna ishrana ne može zameniti terapiju koju savetuje dermatolog, ali izbalansiran jelovnik, uz redovne kontrole i terapiju, može znatno olakšati simptome i doprineti boljem kvalitetu života žena sa psorijazom.

Dinja, bogata vodom i mineralima, idealan je izbor za letnju večeru i olakšava varenje tokom noći

Tokom vrelih letnjih dana, žene često traže lagane i osvežavajuće obroke za večeru, a dinja se izdvaja kao odlična opcija. U Srbiji je ovo voće izuzetno popularno kada temperature porastu, jer zahvaljujući bogatom sadržaju vode pomaže da organizam ostane hidriran, a istovremeno pruža prirodnu slatkoću bez dodatnih kalorija.

Za razliku od teških i masnih večera koje opterećuju varenje i mogu izazvati osećaj nadutosti, dinja je lako svarljiva i blagotvorna za digestivni sistem. Pored toga, visok nivo tečnosti u dinji podržava održavanje mineralne ravnoteže u telu, što je posebno važno leti zbog pojačanog znojenja. Dinja je bogata kalijumom, mineralom koji pomaže normalan rad ćelija i reguliše nivo tečnosti u organizmu.

Dinja je niskokalorična, što je čini savršenom užinom za sve koji žele da izbegnu težinu pred spavanje. Stručnjaci savetuju da se dinja ne konzumira neposredno pre odlaska u krevet, već minimum sat vremena ranije, kako bi organizam imao vremena da je svari i kako bi se umanjila mogućnost neprijatnosti. I mala porcija dinje dovoljna je za osećaj sitosti i zadovoljstva.

Osim što hidrira, dinja sadrži aminokiselinu citrulin koja pozitivno utiče na cirkulaciju, što je posebno značajno za žene koje vode računa o zdravlju krvnih sudova. Ipak, važno je naglasiti da dinja nije magični „detoks“ proizvod, već deo zdravih navika – telo ima sopstvene mehanizme za čišćenje.

Mnoge žene rado uključuju dinju u balansirane večere. Kombinacija dinje sa nemasnim grčkim jogurtom produžava osećaj sitosti i obezbeđuje dodatne proteine, a istovremeno je obrok bogat vitaminima i mineralima. Na ovaj način, večera ostaje lagana, ali zadovoljava nutritivne potrebe organizma.

Dinja nije samo letnja poslastica, već i praktičan izbor za večernji obrok. Ako zamenite teške večere dinjom, jutro često dočekujete sa više energije i bez osećaja nadutosti. Žene koje žele lakšu ishranu tokom leta slobodno mogu dodati dinju u svoj jelovnik kao zdrav i ukusan izbor.

Sa godinama se krvni pritisak prirodno menja – otkrijte koje su preporučene vrednosti i zašto je praćenje važno za zdravlje žena

Institut za javno zdravlje podseća žene svih uzrasta na važnost redovnog merenja krvnog pritiska. Iako se često smatra da je 120/80 mmHg univerzalna normalna vrednost, stručnjaci naglašavaju da optimalan pritisak zavisi od godina, životnih navika i celokupnog zdravlja. Zato se preporučuje da svaka žena redovno prati svoj pritisak i posebno obrati pažnju na promene nakon četrdesete godine.

Kroz proces starenja, krvni sudovi prolaze kroz prirodne promene, što može dovesti do blagog povećanja pritiska kod starijih osoba. Ipak, preporučuje se da vrednosti ostanu što bliže optimalnim granicama, bez obzira na godine. Za žene u dvadesetim i tridesetim godinama, prosečne vrednosti su 120/75 do 125/80 mmHg. U tridesetim i četrdesetim godinama, prosek prelazi na 125/80 do 130/85 mmHg. Tokom četrdesetih, pritisak se može kretati od 130/85 do 135/85 mmHg, a kod žena između 50. i 60. godine, normalno je da pritisak bude do 140/90 mmHg. Za one starije od 60 godina, savetuje se da vrednosti ne prelaze ovu granicu, uz redovne kontrole.

Važno je znati da se evropske i američke smernice razlikuju: američke preporuke iz 2017. godine definišu hipertenziju već na 130/80 mmHg, dok evropske smernice granicu postavljaju na 140/90 mmHg. Lekari u Evropi obično prvo preporučuju promenu načina života kod blažih povišenja, dok odluku o terapiji donose posle procene ukupnog rizika.

Hipertenzija često ne daje jasne simptome, zbog čega je poznata kao “tihi ubica”. Kada se znaci ipak pojave, mogu uključivati glavobolju, zujanje u ušima, zamagljen vid, osećaj pritiska u grudima ili vrtoglavicu. Upravo zato redovno merenje pritiska je izuzetno važno, čak i ako se osećate dobro. Institut za javno zdravlje ističe: „Ne postoji jedna univerzalna vrednost koja važi za sve. O ciljnim vrednostima i mogućoj terapiji odlučuje lekar na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja.“

Briga o zdravlju srca i krvnih sudova nije važna samo za starije žene – faktori kao što su stres, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost mogu uticati na pritisak i u mlađim godinama. Osim redovnih kontrola, ne zaboravite na zdrave navike: uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i održavanje zdrave telesne mase pomažu u regulaciji pritiska. Ako primetite nagle promene ili simptome, obavezno se javite svom lekaru. Pravovremena reakcija i redovno praćenje mogu sprečiti ozbiljne posledice i pomoći da sačuvate zdravlje tokom svih životnih faza.