Prema saopštenju pravosudnih organa, student univerziteta u Teheranu pogubljen zbog navodne saradnje sa stranim obaveštajnim službama

Iranske vlasti pogubile su postdiplomskog studenta, Erfana Shakourzadeha, na osnovu optužbi za špijunažu, saopštila je zvanična pravosudna agencija. Do izvršenja smrtne kazne došlo je nakon što je Shakourzadeh osuđen za navodnu saradnju sa obaveštajnim službama Sjedinjenih Američkih Država (CIA) i Izraela (Mossad), navodi se na zvaničnom portalu iranskog pravosuđa.

Prema informacijama koje su objavile organizacije za ljudska prava sa sedištem u Norveškoj, Iran Human Rights i Hengaw, Shakourzadeh je bio student na Iranskom univerzitetu za nauku i tehnologiju u Teheranu. Prema navodima ovih grupa, pre pogubljenja je iz pritvora poslao poruku u kojoj je odbacio optužbe i naveo da su priznanja iznuđena tokom višemesečnog boravka u samici.

Organizacija Hengaw navodi da je Shakourzadeh uhapšen u februaru 2025. godine i da je, prema njihovim informacijama, proveo više od osam meseci u samici pre izricanja presude. U izveštaju se takođe navodi da je pogubljenje izvršeno u zoru u zatvoru Ghezel Hesar, u blizini Teherana, nakon što je prethodno iznenada prebačen iz zatvora Evin.

Zvanični izvori navode da je Shakourzadeh bio optužen za saradnju sa stranim obaveštajnim službama, dok su organizacije za ljudska prava istakle da su tokom suđenja postojale tvrdnje o iznuđenim priznanjima i navodima o torturi. Prema saopštenju Iran Human Rights, Shakourzadeh je prethodno diplomirao elektrotehniku na Univerzitetu u Tabrizu i bio je student master studija iz oblasti vazduhoplovnog inženjerstva u Teheranu.

Shakourzadeh je, prema navodima iz organizacija za ljudska prava, peta osoba koja je pogubljena po osnovu optužbi za špijunažu od početka sukoba između Irana, Sjedinjenih Država i Izraela u februaru 2026. godine. Iste organizacije navode da je u istom periodu izvršeno više pogubljenja osoba optuženih za učešće u protestima ili povezivanje sa zabranjenim opozicionim grupama.

Prema navodima organizacija za ljudska prava, upotreba smrtne kazne u Iranu poslednjih meseci povezana je sa povećanim političkim i društvenim tenzijama. Nezavisna potvrda navoda o okolnostima suđenja i uslovima u pritvoru nije bila moguća.

Stručnjaci navode da ruski lider pokušava da povrati kontrolu usred pojačanog pritiska sa Zapada

Vladimir Putin objavio je da se rat u Ukrajini “približava kraju”, što analitičari tumače kao znak uzdrmanosti njegovog režima. Ova izjava usledila je nakon sumornih scena sa Crvenog trga 9. maja, a prema ocenama stručnjaka, predstavlja pokušaj ruskog predsednika da povrati kontrolu nad narativom koji mu izmiče iz ruku.

Iako izjava o smirivanju sukoba može zvučati pomirljivo, izvori navode da Putin trenutno nema nameru da stvarno okonča rat, budući da Rusija na terenu nije ostvarila ciljeve koje bi mogla proglasiti pobedom. Prekid sukoba pod ovim okolnostima, prema mišljenju analitičara, značio bi politički i lični kraj za ruskog lidera.

Ekonomija i ratna mašinerija Rusije suočavaju se sa ozbiljnim problemima, dok se pritisak sa Zapada i ukrajinskog fronta povećava. Pokretanje pregovora tumači se kao pokušaj kupovine vremena, a ne iskrena ponuda za mir. Šahovski velemajstor Gari Kasparov ranije je opisao sistem u Rusiji kao “mafijaški”, naglašavajući da rat traje dok god je isplativ za elite. Međutim, napadi na ključnu infrastrukturu i gubici na privatnim računima najbližih saradnika otežavaju održavanje lojalnosti režimu.

Darko Obradović iz Centra za strateške analize ističe da Putin, za razliku od Mihaila Gorbačova, ne pokazuje spremnost na priznanje neuspeha i reforme, već je fokusiran na opstanak svog režima. Obradović upozorava da je Rusija zbog toga danas opasnija nego ikada, jer bi Putin mogao posegnuti za krajnje nepredvidivim potezima kako bi sačuvao vlast.

“Suočen sa neuspehom koji ne sme da prizna i ekonomijom koja krvari, Putin je spreman na korake koji prkose logici i humanosti. Njegov ‘kraj rata’ je samo maska za fazu u kojoj će, u pokušaju da spase sebe, verovatno posegnuti za najmračnijim scenarijima”, izjavio je Obradović.

Bela kuća saopštila da su polovična rešenja neprihvatljiva, razmatra se mogućnost novih vojnih udara

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je zauzeo čvrst stav prema Iranu, odbacivši najnoviji predlog Teherana za okončanje neprijateljstava, kako je saopšteno iz Bele kuće. U nizu izjava tokom protekle nedelje, Tramp je istakao da ponuđeni koncept nije prihvatljiv i kritikovao Iran zbog, kako navodi, nedovoljno visoke “cene” koju je ta zemlja platila za svoje postupke u poslednjih 47 godina.

Tramp je tokom razgovora sa novinarima u avionu naglasio da će razmotriti iranski predlog, ali je izrazio sumnju u njegovu iskrenost. “Pregledaću plan, ali teško mi je da zamislim da će biti prihvatljiv. Iran još uvek nije platio pravu cenu za ono što je činio čovečanstvu i svetu proteklih 47 godina”, poručio je predsednik putem društvenih mreža. Zvaničnici Bele kuće naglasili su da Sjedinjene Države više ne razmatraju ograničena rešenja i da očekuju potpunu promenu iranske politike u vezi sa nuklearnim i raketnim programom.

Jedan od ključnih zahteva američke administracije odnosi se na eliminaciju preostalih 15% iranskih kapaciteta za proizvodnju projektila. Tramp je istakao da je cilj potpuno onemogućavanje Irana da obnovi svoj vojni potencijal, navodeći: “Želim da to eliminišem. To bi bio početak koji bi ih sprečio da se ponovo izgrade.” Prema navodima iz Bele kuće, ovaj pristup ima za cilj smanjenje bezbednosnih rizika za regionalne saveznike, posebno Izrael.

Pored odbijanja najnovijeg iranskog predloga, Tramp nije isključio mogućnost novih vojnih udara ukoliko Teheran ne pokaže potpunu kooperativnost. “Ako se budu loše ponašali, ako urade nešto loše… to je mogućnost koja se svakako može dogoditi”, rekao je predsednik, odbijajući da precizira detalje o potencijalnim akcijama. Zvaničnici nisu saopštili okvirni vremenski period niti konkretne mete, ostavljajući prostor za dalje odluke u skladu sa razvojem situacije.

Kako navode izvori iz američke administracije, trenutna politika Sjedinjenih Država prema Iranu ostaje nepromenjena, uz insistiranje na jasnim i potpunim garancijama koje bi garantovale trajni mir na Bliskom istoku.