Nutricionisti i kardiolozi upozoravaju na unos zasićenih masti iz kozjeg sira i daju savete za zdravlje srca

Stručnjaci iz oblasti ishrane i kardiologije ističu da žene treba da budu pažljive pri odabiru sireva u svakodnevnom jelovniku, jer određene vrste mogu negativno uticati na zdravlje srca. Dijetetičarka Mišel Rutenštajn i kardiolog Frank Han posebno naglašavaju sireve sa visokim sadržajem zasićenih masti, među kojima je i popularni kozji sir, koji mnogi smatraju zdravijim izborom.

Iako je kozji sir omiljen u Srbiji i često se koristi u raznim jelima, stručnjaci preporučuju da se vodi računa o količini. Prema rečima Mišel Rutenštajn, “Kozji sir sadrži korisne hranljive materije, ali treba imati u vidu da u većim količinama može povećati nivo LDL holesterola i opteretiti arterije.” Kardiolog Frank Han savetuje da unos zasićenih masti ne prelazi deset procenata ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.

Pored kozjeg sira, na listi sireva koji nisu najbolji izbor za zdravlje srca nalazi se i čedar, poznat po visokom procentu zasićenih masti. Sa druge strane, mocarela je preporučljivija jer ima niži sadržaj masnoća i pogodnija je za redovnu upotrebu.

Žene koje žele da očuvaju zdravlje srca treba da izbegavaju preterivanje sa masnim sirevima, posebno u kombinaciji sa kaloričnim ili masnim obrocima. Nutricionisti ističu da povremene, male porcije kozjeg sira kao deo uravnotežene ishrane uglavnom nisu problematične za većinu žena.

Za optimalnu zaštitu srca, savetuje se češći odabir sireva sa smanjenim procentom masnoće i povećan unos povrća. Frank Han naglašava: “Balansirana ishrana je ključ. Nema potrebe za potpunim izbacivanjem sireva, ali je važno biti umeren.”

Ovaj tekst služi isključivo kao informacija i ne zamenjuje mišljenje lekara ili nutricioniste. Pre bilo kakvih promena u načinu ishrane, preporučuje se savetovanje sa stručnjakom.

Saznajte kako da prilagodite rutinu nege i tuširanja za zdravu, hidriranu kožu u zrelijim godinama

Nakon 50. godine, žene sve češće primete promene na svojoj koži, poput suvoće, zatezanja i osetljivosti. Dermatolozi u Srbiji ističu da je pravilna nega tela tada posebno važna, a poseban akcenat stavljaju na način i učestalost tuširanja. Previše topla voda i agresivni sapuni mogu dodatno isušiti kožu i dovesti do neprijatnog osećaja svraba ili perutanja, naročito kod žena u zrelom dobu.

Kako objašnjava dermatološkinja dr Nikol Negbenebor, sa godinama koža gubi vlažnost i prirodna ulja, što je čini podložnijom iritacijama. Dr Negbenebor napominje: „Starija koža lakše gubi vlagu i podložnija je iritacijama, dok vrući tuševi mogu dodatno pogoršati stanje.“ Dermatolog Brajan Toj savetuje da se izbegavaju jaki sapuni i hemikalije: „Preporučujemo upotrebu blagih preparata, bez agresivnih hemikalija, kako bi koža ostala hidrirana.“

Posebno tokom zime, kada je vazduh u prostorijama suv zbog grejanja, koža žena preko 50 godina postaje još osetljivija. Stručnjaci predlažu kraće tuširanje mlakom vodom i upotrebu sapuna bez parfema i deterdženata. Ne postoji univerzalno pravilo za učestalost tuširanja, već to zavisi od individualnih potreba, nivoa fizičke aktivnosti i zdravlja. Mnogim ženama dovoljno je tuširanje svaki drugi ili treći dan, dok se svakodnevna higijena može održavati osvežavanjem ključnih delova tela.

Hidratacija kože nakon tuširanja je ključna – preporučuje se korišćenje hranljivih krema i losiona koji štite prirodnu barijeru kože i smanjuju osećaj zatezanja. Ako primetite izraženu suvoću, svrab ili ljuskanje, savetuje se poseta dermatologu i prilagođavanje navika lične higijene.

Pravilna i nežna nega kože posle 50. godine može učiniti da se osećate prijatnije u svojoj koži tokom cele godine. Pratite savete stručnjaka za dugotrajan mladalački izgled i zdravlje vaše kože.

Italijanski šef otkriva kako uz posebnu obradu belog luka napraviti kremastu pastu bez pavlake

Italijanski kuvar Eduardo Pasinelli podelio je svoj rafinirani način pripreme popularnih špageta aglio e olio, donoseći dašak Michelin restorana u kuhinje svih koji vole da eksperimentišu sa klasičnim italijanskim jelima. Ovaj poseban recept, objavljen u maju 2026. godine, pravi je izbor za žene koje žele da podignu uobičajenu pastu na viši nivo. Pasinelli ističe: „Ne pravim pastu kakva se uči u školi. Delim tehnike i otkrića za koja su mi bile potrebne godine da ih usavršim.“ U njegovoj interpretaciji, aglio e olio postaje elegantna, kremasta pasta sa savršeno izbalansiranim ukusom, bez traga sirovog belog luka i bez korišćenja pavlake.

Tajna ove verzije je u pažljivoj pripremi belog luka. Svaki čen se najpre oljušti i odstrani mu se klica, jer ona može dati gorčinu jelu. Potom se beli luk blanšira četiri puta po jedan minut, što potpuno menja njegov ukus – iz oštre i intenzivne arome prelazi u blagu, slatkastu i nežnu notu. Za pravljenje sosa koristi se 100 g belog luka, 120 g maslinovog ulja i 120 g vode u kojoj se kuvala pasta. Nakon blanširanja, beli luk se zajedno sa maslinovim uljem i vodom iz paste blendira do fine, svilenkaste emulzije, uz dodatak soli po želji. Na ovaj način dobija se izuzetno kremast sos, a ukus belog luka postaje blag i sofisticiran.

Za jednu porciju potrebno je 120 g špageta, koje se kuvaju do al dente teksture. Vruća pasta se odmah dodaje u sos i energično meša, tako da se bogat sos ravnomerno obavije oko svakog špageta, pri čemu skrob iz testenine dodatno pojačava kremastu strukturu. Jelo se završava svežim peršunom i malo kajenske paprike, koje daju laganu svežinu i diskretno začinsku notu. Ključ uspeha, prema Pasinelliju, jeste kontrola ukusa: „Većina recepata traži da se beli luk prži, ali tako se brzo razvija gorkoća. Ovde dobijamo kremasti sos, a beli luk zadržava svoju eleganciju.“

Ovaj recept je idealan za trenutke kada želite da impresionirate drage osobe ili same sebe jednostavnim, a istovremeno izuzetno profinjenim jelom – savršen izbor za ženske večeri, romantične večere ili posebne prilike.