Novo istraživanje pokazuje da privremeni digitalni detoks ne donosi značajne promene u raspoloženju ili zadovoljstvu životom

Mnoge žene danas razmišljaju o digitalnom detoksu, nadajući se da će im privremeno odustajanje od društvenih mreža poboljšati mentalno zdravlje. Ipak, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports, efekti detoksa nisu tako jednostavni. Naučnici su analizirali rezultate deset različitih studija, u kojima je učestvovalo ukupno 4.674 ispitanika, među kojima su bile i brojne žene. Praćeni su efekti pauze od društvenih mreža koja je trajala od jednog dana do mesec dana.

Istraživači su merili kako privremeno odvajanje od društvenih mreža utiče na pozitivna osećanja (poput energije i entuzijazma), negativna osećanja (kao što su tuga, strah ili krivica) i opšte zadovoljstvo životom. Rezultati su pokazali da privremeni digitalni detoks nije doneo značajne promene u ovim oblastima. Žene koje su napravile pauzu nisu se osećale ni srećnije, niti su bile zadovoljnije životom, a nisu ni imale manje negativnih emocija.

Zašto digitalni detoks ne daje uvek očekivane rezultate? Iako se često misli da je ovo rešenje za bolje mentalno zdravlje, podaci govore drugačije. Kostadin Kušlev, PhD, psiholog sa univerziteta u Vašingtonu, ističe: “Iako ljudi često očekuju da će digitalni detoks poboljšati njihovo raspoloženje, naša analiza pokazuje da takav efekat nije dosledno prisutan.” Dr Sajita Setia, specijalista za bezbednost na internetu, dodaje: “Važno je da svaka osoba proceni kako joj društvene mreže utiču na svakodnevni život. Efekat detoksa može biti vrlo subjektivan.”

Ovo istraživanje ukazuje da univerzalno rešenje ne postoji – dok neke žene mogu osetiti olakšanje nakon detoksa, druge neće primetiti promenu. Zato stručnjaci savetuju da je bolje usmeriti se na svesno korišćenje digitalnih platformi i uvođenje granica. Na primer, možete koristiti tajmer za ograničavanje vremena na društvenim mrežama ili odabrati dane bez ekrana.

Ako primetite da društvene mreže negativno utiču na vaše raspoloženje, pokušajte sa kratkim pauzama ili smanjenjem vremena provedenog u aplikacijama. Razgovarajte sa bliskim osobama o svojim osećanjima i iskustvima. Ne zaboravite da fizička aktivnost, boravak u prirodi i druženje uživo mogu doprineti boljem mentalnom zdravlju. Ukoliko digitalni detoks ne olakšava stanje ili ga čak pogoršava, obavezno potražite savet stručnjaka. Za tačnu dijagnozu i preporuke, obratite se svom lekaru.

Iako vežbate i jedete zdravo, čak i povremeno uživanje u alkoholu može imati ozbiljne posledice po vaše zdravlje

Mnoge žene koje redovno treniraju, uravnoteženo se hrane i vode računa o sebi veruju da povremeno uživanje u alkoholu neće ugroziti njihov organizam. Ipak, studije, uključujući najnovije upozorenje američkog glavnog zdravstvenog autoriteta iz 2025. godine, pokazuju da alkohol povećava rizik od čak sedam vrsta raka, bez obzira na usvojene zdrave navike. Ova tema postaje posebno važna za žene koje veruju da im zdrav način života može umanjiti štetne efekte alkohola.

Čim alkohol dospe u telo, odmah počinje da utiče na organizam. Dr Dawn Mussallem, stručnjak za integrativnu onkologiju, ističe: „Čim etanol iz pića uđe u telo, prolazi kroz sve membrane, uključujući moždanu barijeru i creva“. Jetra tada brzo razgrađuje etanol u acetaldehid, supstancu koja može oštetiti DNK i dovesti do povećanog rizika od bolesti, posebno raka. Takođe, alkohol izaziva oksidativni stres – narušava ravnotežu između slobodnih radikala i antioksidanata u organizmu.

Iako mnoge žene smatraju da ih zdrave dnevne rutine štite od negativnih efekata alkohola, stručnjaci upozoravaju da nijedna navika ne može u potpunosti neutralisati štetu. Alkohol može loše uticati na san, regeneraciju tela i mentalno zdravlje, a takođe povećava šansu za razvoj hroničnih bolesti čak i kod onih koji redovno vežbaju i prate zdravu ishranu.

Dr Dawn Mussallem dodatno napominje: „Važno je znati da acetaldehid, koji nastaje razgradnjom alkohola, ima direktan uticaj na DNK i može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.“ Ona savetuje: „Zdrave navike su važne, ali ne mogu u potpunosti sprečiti rizike koje donosi alkohol.“ Zato se preporučuje da, pored ostalih zdravih izbora, razmislite o smanjenju ili potpunoj eliminaciji alkohola iz svakodnevice.

Za dodatnu zaštitu zdravlja, trudite se da ograničite unos alkohola na minimum. Vodite računa o kvalitetu sna, nastavite sa fizičkom aktivnošću i birajte raznovrsnu ishranu bogatu voćem i povrćem. Ako primetite bilo kakve promene ili imate dileme u vezi sa konzumacijom alkohola, obavezno se obratite lekaru. Na kraju, imajte na umu da nijedna zdrava navika ne može u potpunosti poništiti štetu koju alkohol može izazvati, pa je savet stručnjaka uvek najpouzdanija smernica.

Stručnjaci otkrivaju zašto je veza između majke i deteta važna još tokom trudnoće i zašto podrška mamama pravi razliku

Prve godine majčinstva donose brojne izazove, a stručnjaci napominju da roditeljstvo zapravo počinje još pre rođenja deteta. Dr Jelena Zajeganović-Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj UNICEF-a u Srbiji, ističe da se duboka veza između mame i bebe gradi još tokom trudnoće. O tome je govorila na panelu „Roditeljstvo od prvog dana – razgovor bez tabua o majčinstvu”.

Najvažniji temelji za zdravlje i razvoj deteta postavljaju se još dok je beba u stomaku, ali i tokom prvih 1.000 dana života. U ovom periodu mozak deteta se razvija najbrže, i do šeste godine stvori se 90 odsto moždanih veza. Međutim, ove veze ostaju trajne jedino ako su podržane ljubavlju i pažnjom roditelja. Dr Zajeganović-Jakovljević naglašava: „Najvažniji podsticaj za razvoj mozga nije skupa igračka ili posebna edukacija, već odnos koji dete gradi s roditeljima.”

Veza sa bebom počinje još tokom trudnoće – beba već u poslednjim mesecima može da čuje majčin glas i prepoznaje zvuke iz spoljnog sveta. „Taj odnos se ne stvara kada se dete rodi. On počinje još dok je dete u stomaku. Potrebno je da osvestimo njegovo postojanje i povežemo se sa njim još tokom trudnoće”, kaže dr Zajeganović-Jakovljević. Prvi trenuci posle porođaja, poput kontakta koža na kožu, dojenja, pogleda, osmeha i dodira, izuzetno su važni za razvoj deteta. Bebe komuniciraju pogledom i plačem, a očekuju da roditelji na to odgovore, što je ključno za njihov napredak.

Igra je mnogo više od obične zabave – ona je osnovni način povezivanja sa detetom. „Igra je osmeh, grimasa, skrivanje, zajedničko istraživanje svega što se nalazi oko nas. Igra je zapravo odnos”, ističe dr Zajeganović-Jakovljević. Kroz igru, dete razvija poverenje u svet i gradi samopouzdanje, ali i uči kako da se odnosi prema drugima.

Mentalno zdravlje majki često je zapostavljeno, iako su emocije tokom trudnoće i nakon porođaja potpuno normalne. Statistika pokazuje da dve do tri od deset majki imaju ozbiljnije probleme sa mentalnim zdravljem u ovom periodu. „Mnoge mame pate u tišini i potrebna im je stručna pomoć. A i ostalim majkama potrebna je određena vrsta podrške”, naglašava ona. Stigma je i dalje prisutna kada mama nema osećaj da je „idealna mama”, zbog čega je važno znati da je u redu potražiti pomoć.

Danas su saveti o roditeljstvu svuda dostupni, ali ono što mamama najviše nedostaje jeste prava podrška. „Imamo mnogo saveta, ali roditeljima je potrebna stvarna podrška. Potrebni su im ljudi koji će ih saslušati, razumeti i biti uz njih”, navodi dr Zajeganović-Jakovljević. Zdravstveni radnici, patronažne sestre i vršnjačka podrška imaju posebnu ulogu u ovom procesu.

Najvažnija poruka je da briga o deci kreće od brige o roditeljima. Kada sistem i društvo pruže podršku mamama i tatama, deca dobijaju najbolju šansu za zdrav razvoj. Kako ističe dr Zajeganović-Jakovljević, „za mene roditeljstvo znači odnos”.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.