Bol u zglobu palca često pogađa žene posle pedesete, a pravovremena dijagnoza pomaže očuvanju ruku

Sve veći broj žena, naročito nakon pedesete godine, susreće se sa bolovima u zglobu palca na ruci, što je često posledica artritisa palca, poznatog i kao rizartroza. Ovaj problem nastaje kada se hrskavica u zglobu pri korenu palca istroši, pa dolazi do trenja kostiju, što izaziva bol, oticanje, ograničenu pokretljivost i slabiji hvat. Statistika pokazuje da 15 odsto ljudi starijih od 30 godina ima simptome ove bolesti, ali je ona znatno češća kod žena.

Glavni razlog što žene češće obolevaju od ovog artritisa su hormonske promene, ali i svakodnevne aktivnosti koje opterećuju ruke. Palac se svakodnevno koristi za brojne pokrete, od otvaranja flaše do zakopčavanja dugmadi, zbog čega je stalno izložen pritisku i habanju. Istraživanja ukazuju da do 85. godine čak svaka druga žena razvije neki oblik osteoartritisa ruku.

Prvi i najčešći simptom artritisa palca je bol u bazi palca, posebno pri korišćenju čvrstog hvata ili pritiska. Pored bola, javljaju se otok, ukočenost, gubitak snage i osećaj topline na dodir. Vremenom se može pojaviti i izraštaj (kvrga) na bazi palca, što dodatno otežava pokrete. Ako se bolest ne leči na vreme, simptomi se mogu pogoršati.

Važno je napomenuti da nije svaka bol u palcu znak artritisa – povrede, poput preloma ili iščašenja, kao i infekcije zgloba, takođe mogu povećati rizik. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i ne odlagati odlazak kod lekara.

Ukoliko primetite dugotrajan bol ili smanjenu snagu u palcu, lekar će obaviti pregled i po potrebi preporučiti snimanje ruke. Pravovremeno postavljena dijagnoza pomaže da se spreči pogoršanje simptoma i sačuva funkcionalnost ruke. “Bol u zglobu palca koji traje više od nekoliko nedelja zahteva stručnu procenu”, savetuje dr Marija Petrović, specijalista fizikalne medicine.

Terapija zavisi od intenziteta simptoma, a u početnim fazama preporučuju se nesteroidni lekovi protiv bolova, fizikalna terapija i ortoze koje rasterećuju zglob. U težim slučajevima, lekar može predložiti injekcije ili čak operaciju. “Pravovremena terapija značajno poboljšava kvalitet života i omogućava ženama da ostanu aktivne”, ističe dr Petrović.

Pored lečenja, savetuje se izbegavanje pokreta koji izazivaju bol, korišćenje pomagala pri otvaranju teških predmeta i redovno vežbanje ruke. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Stručnjaci otkrivaju da pravilna hidratacija može olakšati varenje i doprineti zdravlju creva kod žena

Pitanje da li je dobro piti vodu nakon jela često muči žene koje žele da očuvaju zdravlje svog sistema za varenje. Mnogi su ranije verovali da voda razređuje želudačnu kiselinu i usporava varenje, ali današnja nauka ima drugačije odgovore. Stručnjaci ističu da naš organizam ume istovremeno da vari hranu i apsorbuje tečnost – čaša vode posle obroka zapravo može pomoći tako što omekšava hranu i olakšava njen prolazak kroz digestivni trakt. Ovo je posebno korisno za žene koje povremeno imaju zatvor ili žele da poboljšaju rad creva.

Prema mišljenju dr Ane Petrović, specijaliste interne medicine, “Nema dokaza da voda značajno razređuje želudačnu kiselinu kod zdravih osoba. Želudac samostalno reguliše količinu kiseline i enzima potrebnih za varenje.” To znači da za većinu žena voda nakon obroka ne remeti prirodan proces varenja.

Ipak, postoje situacije kada treba biti oprezan. Žene sa problemima poput gastroezofagealnog refluksa ili učestalog nadimanja mogu osetiti blagu nelagodnost ako odmah nakon jela popiju veće količine vode. Stručnjaci zato savetuju da obratite pažnju na signale svog tela i budete umereni sa unosom tečnosti neposredno posle obroka.

Pravilna hidratacija ima brojne benefite za žensko zdravlje – pomaže u održavanju normalnog rada creva i može sprečiti zatvor, što je kod žena često povezano sa hormonskim promenama ili promenama u ishrani. Najbitnije je unositi dovoljno tečnosti tokom dana, a ne fokusirati se samo na to kada ćete piti vodu u odnosu na obrok.

Na kraju, nema potrebe za strogim pravilima: “Dovoljno je da žena pije vodu kada oseti žeđ i vodi računa o ukupnom unosu tečnosti tokom dana,” savetuje dr Ana Petrović. Tako svakodnevna rutina pijenja vode može doprineti boljem varenju i celokupnom zdravlju.

Ako imate osetljiv želudac ili hronične tegobe, obratite pažnju na količinu vode neposredno nakon jela i po potrebi je rasporedite tokom dana. U slučaju ozbiljnijih problema sa varenjem, najbolje je konsultovati se sa lekarom.

Bobičasto voće i promene u ishrani mogu pomoći u usporavanju procesa starenja, tvrdi neuronaučnik dr Dejvid Koks

Savremeni ritam života donosi brojne izazove za zdravlje žena, posebno kada je reč o očuvanju vitalnosti i usporavanju procesa starenja. Prema poznatom neuronaučniku dr Dejvidu Koksu, male promene u svakodnevnoj ishrani mogu imati veliki uticaj na zdravlje i prolongirati mladalački izgled. On ističe da žene često žive ubrzanim tempom i usvajaju navike koje mogu dodatno opteretiti organizam. Iako se možda čini da je kasno za promene, istraživanja pokazuju suprotno – nikad nije kasno za usvajanje zdravijih navika. Sve više žena interesuje se za tzv. „plave zone“, oblasti u svetu u kojima ljudi žive duže i očuvaju vitalnost. Dr Koks navodi da je ishrana ključni faktor u tim zajednicama, ali i da se taj princip može primeniti u svakodnevici svake žene.

Posebno naglašava značaj redovnog konzumiranja bobičastog voća. „Bobičasto voće je postalo važan deo moje ishrane. Borovnice i jagode posebno. One sadrže prirodna jedinjenja koja mogu pomoći organizmu u borbi protiv oštećenih ćelija“, ističe dr Koks. Ove lako dostupne namirnice podržavaju prirodne procese čišćenja tela, što je od posebne važnosti za žene koje žele da sačuvaju vitalnost. Bobičasto voće pomaže imunom sistemu u eliminaciji tzv. „zombi ćelija“, koje se tokom života akumuliraju u organizmu. Njihovo prisustvo može, s godinama, dovesti do smanjenja energije i usporenog oporavka tela.

Druga važna tema koju dr Koks ističe jeste česta navika stalnog grickanja tokom dana. „Stalno jedenje tokom dana, bez dovoljno pauza, može dodatno opteretiti organizam“, objašnjava on. Kada telo nema dovoljno vremena za pauzu između obroka, prirodni mehanizmi oporavka se usporavaju. On takođe upozorava da mlađe generacije često zanemaruju unos vlakana i previše konzumiraju industrijski prerađenu hranu.

Na kraju, njegov savet je: „Više celovitih namirnica, voća i povrća, a manje hrane koja nepotrebno opterećuje organizam“. Iako nijedna hrana ne može sama zaustaviti starenje, male svakodnevne promene mogu pomoći telu da ostane snažno što duže. Ovi saveti posebno su korisni za žene koje žele da preduprede probleme povezane sa godinama. Redovan unos bobičastog voća, ređe grickanje i pažljiv izbor namirnica mogu doprineti boljem opštem stanju organizma.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete, obratite se svom lekaru.