Bol u zglobu palca često pogađa žene posle pedesete, a pravovremena dijagnoza pomaže očuvanju ruku

Sve veći broj žena, naročito nakon pedesete godine, susreće se sa bolovima u zglobu palca na ruci, što je često posledica artritisa palca, poznatog i kao rizartroza. Ovaj problem nastaje kada se hrskavica u zglobu pri korenu palca istroši, pa dolazi do trenja kostiju, što izaziva bol, oticanje, ograničenu pokretljivost i slabiji hvat. Statistika pokazuje da 15 odsto ljudi starijih od 30 godina ima simptome ove bolesti, ali je ona znatno češća kod žena.

Glavni razlog što žene češće obolevaju od ovog artritisa su hormonske promene, ali i svakodnevne aktivnosti koje opterećuju ruke. Palac se svakodnevno koristi za brojne pokrete, od otvaranja flaše do zakopčavanja dugmadi, zbog čega je stalno izložen pritisku i habanju. Istraživanja ukazuju da do 85. godine čak svaka druga žena razvije neki oblik osteoartritisa ruku.

Prvi i najčešći simptom artritisa palca je bol u bazi palca, posebno pri korišćenju čvrstog hvata ili pritiska. Pored bola, javljaju se otok, ukočenost, gubitak snage i osećaj topline na dodir. Vremenom se može pojaviti i izraštaj (kvrga) na bazi palca, što dodatno otežava pokrete. Ako se bolest ne leči na vreme, simptomi se mogu pogoršati.

Važno je napomenuti da nije svaka bol u palcu znak artritisa – povrede, poput preloma ili iščašenja, kao i infekcije zgloba, takođe mogu povećati rizik. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i ne odlagati odlazak kod lekara.

Ukoliko primetite dugotrajan bol ili smanjenu snagu u palcu, lekar će obaviti pregled i po potrebi preporučiti snimanje ruke. Pravovremeno postavljena dijagnoza pomaže da se spreči pogoršanje simptoma i sačuva funkcionalnost ruke. “Bol u zglobu palca koji traje više od nekoliko nedelja zahteva stručnu procenu”, savetuje dr Marija Petrović, specijalista fizikalne medicine.

Terapija zavisi od intenziteta simptoma, a u početnim fazama preporučuju se nesteroidni lekovi protiv bolova, fizikalna terapija i ortoze koje rasterećuju zglob. U težim slučajevima, lekar može predložiti injekcije ili čak operaciju. “Pravovremena terapija značajno poboljšava kvalitet života i omogućava ženama da ostanu aktivne”, ističe dr Petrović.

Pored lečenja, savetuje se izbegavanje pokreta koji izazivaju bol, korišćenje pomagala pri otvaranju teških predmeta i redovno vežbanje ruke. Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Menstrualne promene su česte pre menopauze, ali određeni simptomi zahtevaju stručnu procenu i savet lekara

Sve više žena u Srbiji primećuje promene u menstrualnom ciklusu između četrdesete i pedeset pete godine života. Perimenopauza, koja predstavlja prelazni period pre poslednje menstruacije, donosi sa sobom razne telesne promene koje mogu izazvati zabrinutost. Najčešće se javljaju neredovne menstruacije, produžena ili češća krvarenja, kao i povremene mrlje krvi između ciklusa. Sve ove promene rezultat su hormonskih oscilacija, posebno estrogena i progesterona koji regulišu ciklus.

Perimenopauza obično počinje nekoliko godina pre same menopauze i može trajati od nekoliko meseci do čak deset godina. U ovom periodu, jajnici postupno smanjuju proizvodnju hormona, što se odražava na dužinu i intenzitet menstruacije. Krvarenja mogu biti češća ili ređa, a količina krvi može varirati od veoma oskudne do izrazito obilne.

Žene u perimenopauzi često primećuju da ciklus dolazi ranije ili kasnije nego što su navikle, a dešava se i da menstruacija ponekad izostane na mesec ili dva. Takođe su česta slabija ili, suprotno, izuzetno obilna krvarenja, kao i povremeno tačkasto krvarenje između ciklusa – ono obično traje kratko i nije intenzivno.

Ipak, svako krvarenje koje je neuobičajeno obimno, traje više od sedam dana ili vas primorava da menjate uložak svakih sat do dva, razlog je za odlazak kod ginekologa. Takođe, obratite pažnju na krvarenje nakon odnosa ili između ciklusa, kao i na pojavu ugrušaka veličine većeg novčića – ovi simptomi mogu upućivati na ozbiljnije zdravstvene probleme i ne treba ih zanemariti.

Većina promena u ciklusu u ovom životnom dobu je deo prirodnog procesa, ali zbog mogućnosti da se iza nepravilnih krvarenja kriju i ozbiljniji problemi, preporučuje se redovan godišnji pregled kod ginekologa. Lekar će kroz razgovor i ultrazvučni pregled utvrditi uzrok simptoma i dati preporuku za dalje lečenje ili praćenje stanja.

Dr Svetlana Petrović, specijalista ginekologije, napominje: “Ne treba svaku promenu odmah doživeti kao alarm. Ali, ako primetite da vam se ciklus potpuno promenio ili imate obilna i duga krvarenja, obavezno zakažite pregled. Redovna kontrola je najbolja prevencija ozbiljnijih stanja.”

Preporučuje se i da žene beleže promene u trajanju, količini i boji krvarenja. Takva evidencija može značajno pomoći lekaru u postavljanju tačne dijagnoze.

Pored redovnih pregleda, važno je voditi računa o životnim navikama. Balansirana ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san mogu ublažiti simptome perimenopauze. Pušenje i preterana konzumacija alkohola bi trebalo da se izbegavaju. Ako se pojave dodatni simptomi poput valunga, promena raspoloženja ili problema sa snom, poželjno je razgovarati sa lekarom o mogućnostima za olakšanje tegoba.

Svako neuobičajeno krvarenje ili sumnja na poremećaj ciklusa zahteva stručnu procenu. Za tačnu dijagnozu i savet najbolje je obratiti se ginekologu na vreme.

Bobičasto voće i promene u ishrani mogu pomoći u usporavanju procesa starenja, tvrdi neuronaučnik dr Dejvid Koks

Savremeni ritam života donosi brojne izazove za zdravlje žena, posebno kada je reč o očuvanju vitalnosti i usporavanju procesa starenja. Prema poznatom neuronaučniku dr Dejvidu Koksu, male promene u svakodnevnoj ishrani mogu imati veliki uticaj na zdravlje i prolongirati mladalački izgled. On ističe da žene često žive ubrzanim tempom i usvajaju navike koje mogu dodatno opteretiti organizam. Iako se možda čini da je kasno za promene, istraživanja pokazuju suprotno – nikad nije kasno za usvajanje zdravijih navika. Sve više žena interesuje se za tzv. „plave zone“, oblasti u svetu u kojima ljudi žive duže i očuvaju vitalnost. Dr Koks navodi da je ishrana ključni faktor u tim zajednicama, ali i da se taj princip može primeniti u svakodnevici svake žene.

Posebno naglašava značaj redovnog konzumiranja bobičastog voća. „Bobičasto voće je postalo važan deo moje ishrane. Borovnice i jagode posebno. One sadrže prirodna jedinjenja koja mogu pomoći organizmu u borbi protiv oštećenih ćelija“, ističe dr Koks. Ove lako dostupne namirnice podržavaju prirodne procese čišćenja tela, što je od posebne važnosti za žene koje žele da sačuvaju vitalnost. Bobičasto voće pomaže imunom sistemu u eliminaciji tzv. „zombi ćelija“, koje se tokom života akumuliraju u organizmu. Njihovo prisustvo može, s godinama, dovesti do smanjenja energije i usporenog oporavka tela.

Druga važna tema koju dr Koks ističe jeste česta navika stalnog grickanja tokom dana. „Stalno jedenje tokom dana, bez dovoljno pauza, može dodatno opteretiti organizam“, objašnjava on. Kada telo nema dovoljno vremena za pauzu između obroka, prirodni mehanizmi oporavka se usporavaju. On takođe upozorava da mlađe generacije često zanemaruju unos vlakana i previše konzumiraju industrijski prerađenu hranu.

Na kraju, njegov savet je: „Više celovitih namirnica, voća i povrća, a manje hrane koja nepotrebno opterećuje organizam“. Iako nijedna hrana ne može sama zaustaviti starenje, male svakodnevne promene mogu pomoći telu da ostane snažno što duže. Ovi saveti posebno su korisni za žene koje žele da preduprede probleme povezane sa godinama. Redovan unos bobičastog voća, ređe grickanje i pažljiv izbor namirnica mogu doprineti boljem opštem stanju organizma.

Za preciznu dijagnozu i individualne savete, obratite se svom lekaru.