Jutarnji odlazak u toalet je čest, ali lekari ističu da je lični ritam najvažniji za zdrav stomak

Redovno pražnjenje creva igra veliku ulogu u zdravlju svake žene, a jedno od najčešćih pitanja je koliko često i kada treba ići u toalet. Stručnjaci iz oblasti digestivnog zdravlja ističu da ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve – najvažnije je da svako pronađe ritam koji mu odgovara.

Prema gastroenterolozima, potpuno je normalno da zdrava odrasla osoba ima pražnjenje od tri puta dnevno do tri puta nedeljno. Ukoliko ne osećate bol, naprezanje ili druge neprijatnosti, ovakav ritam je znak zdravlja. Jutarnje pražnjenje je uobičajeno jer se creva aktiviraju posle sna, dok hormon kortizol, koji raste nakon buđenja, dodatno podstiče njihovu aktivnost.

Mnoge žene primećuju da im kafa ili doručak ubrzavaju potrebu za odlaskom u toalet. Ovaj efekat nastaje zbog gastrokoličnog refleksa – prirodnog odgovora organizma kada želudac signalizira crevima da se pripreme za prijem nove hrane. Zato je sasvim normalno da posle doručka imate potrebu za pražnjenjem.

Ipak, stručnjaci savetuju da ne treba forsirati odlazak u toalet ukoliko ne postoji potreba. Dr Ana Jovanović, specijalista gastroenterologije, naglašava: „Najvažnije je da slušate svoje telo. Ne forsirajte pražnjenje ako nemate potrebu, jer to može povećati rizik od hemoroida i drugih tegoba.”

Za zdravu probavu ključne su zdrave navike: ishrana bogata vlaknima iz voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica, dovoljan unos vode i redovno kretanje. Ove navike olakšavaju redovno pražnjenje. Takođe, upravljanje stresom je važno jer postoji povezanost između mentalnog stanja i rada creva – nervoza i anksioznost mogu dovesti do problema sa zatvorom ili prolivom.

Ako primetite promene u učestalosti, izgledu stolice ili imate bol, posavetujte se sa lekarom. Pravovremena konsultacija može sprečiti ozbiljnije tegobe.

Zaključak lekara je da ne postoji univerzalno idealno vreme za pražnjenje creva. Iako je jutro najčešći trenutak, najvažnije je da pratite sopstvene potrebe i negujete navike koje podržavaju zdravu probavu. Za sve dileme obavezno se obratite stručnjaku.

Pravovremeno reagovanje i male promene navika mogu sprečiti ozbiljne smetnje i očuvati zdravlje ramena

Sve više žena, bez obzira na godine, suočava se sa bolovima u ramenu zbog savremenog načina života – dugotrajnog sedenja, rada za računarom i ponavljajućih pokreta. Ignorisanje prvih simptoma poput nelagodnosti ili zatezanja, naročito nakon spavanja ili dužeg mirovanja, može za posledicu imati ozbiljne hronične probleme. Rameni zglob je izuzetno pokretljiv, ali upravo zbog toga podložan povredama i preopterećenju. Najčešći uzroci bola kod žena su nepravilan položaj tokom sedenja, fizička neaktivnost, ali i promene koje dolaze s godinama, poput degeneracije ili hormonskih promena u menopauzi.

Ako se simptomi poput bola, ukočenosti, slabosti ruke ili trnjenja prstiju zanemare, moguće su trajne smetnje koje otežavaju svakodnevne aktivnosti – od oblačenja i podizanja dece do obavljanja kućnih poslova. Problemi mogu uticati i na kvalitet sna, a često se javljaju i napetost u predelu vrata i ramena ili glavobolje.

Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, dr Dragana Ilić, poručuje: „Dugotrajni bol u ramenu nikada ne treba zanemariti, posebno ako se javi posle povrede ili je praćen slabošću i trnjenjem. Prava dijagnostika i pravovremeno lečenje mogu sprečiti razvoj komplikacija i trajnih smetnji.”

Ako bol u ramenu traje duže od dve do tri nedelje, pojačava se ili se širi niz ruku, neophodno je obratiti se lekaru. Posebno treba biti oprezan ako se simptomi pogoršavaju nakon povrede, pada ili naglog pokreta ili ako remete san i dnevno funkcionisanje. U tim situacijama lekar će proveriti pokretljivost zgloba, preporučiti potrebne dijagnostičke preglede i predložiti plan tretmana.

Kako biste sprečile prelazak bola u hronično stanje, preporučuje se redovno vežbanje i istezanje, pravljenje kratkih pauza tokom rada za računarom i održavanje pravilnog držanja. Kod akutnog bola mogu pomoći topli ili hladni oblozi, ali je za dugoročno rešenje važno obratiti se specijalisti. Žene u menopauzi treba da obrate pažnju na pojavu tzv. „smrznutog ramena“ koje je češće u ovom periodu života.

Najvažnije je da svaka žena prepozna signale svog tela i ne odlaže posetu lekaru ako primeti uporne tegobe. Za tačnu dijagnozu i adekvatne savete, konsultujte se sa stručnjakom.

Letnji meseci donose pojačane potrebe za vitaminom C, posebno za žene koje su fizički aktivne, pod stresom ili često na suncu.

Iako mnogi vitamin C povezuju sa zimom i sezonom prehlada, stručnjaci naglašavaju da je unos ovog vitamina tokom leta jednako važan, posebno za žene koje vode aktivan život, često treniraju ili su izložene stresu i visokim temperaturama. Tokom toplih meseci, zbog češćeg izlaganja suncu, promena dnevne rutine i pojačanog znojenja, potrebe za vitaminom C mogu biti povećane. Vitamin C ima ključnu ulogu u jačanju imuniteta i formiranju kolagena, što je važno ne samo za zdravlje već i za izgled kože. Tokom leta, koža je izložena jačem UV zračenju, što povećava potrebu za antioksidansima poput vitamina C. Stručnjaci upozoravaju da žene koje mnogo vremena provode na suncu mogu brže trošiti rezerve ovog vitamina, pa je preporučljivo obratiti pažnju na njegov unos. Većina žena može zadovoljiti dnevne potrebe vitaminom C uz raznovrsnu ishranu bogatu paprikama, jagodama, citrusima, kivijem i paradajzom. Međutim, kod žena koje preskaču obroke, često konzumiraju prerađenu hranu ili su pod pojačanim stresom, može doći do deficita. Dr Ivana Nikolić, specijalista opšte medicine, ističe: „Vitamin C je važan za zaštitu ćelija od oksidativnog stresa, a tokom leta njegova potrošnja može biti povećana zbog izlaganja suncu i fizičkih aktivnosti. Pušači, aktivne žene i one koje su često napolju treba da obrate dodatnu pažnju na unos vitamina C, ali bez preterivanja, jer višak organizam izbacuje, dok prevelike doze mogu izazvati stomačne tegobe.“ Dovoljno je unositi vitamin C putem izbalansirane ishrane, a suplementi su potrebni samo u posebnim situacijama poput perioda intenzivnog stresa, kod pušača ili onih sa lošim prehrambenim navikama. Nijedan dodatak ne može zameniti zdrav način života i pravilnu ishranu. Za individualne savete o unosu vitamina C, najbolje je konsultovati se sa lekarom.