Personalizovani pristup, genomsko testiranje i savremeni lekovi značajno povećavaju šanse i kvalitet života obolelih žena

Zahvaljujući napretku medicine, rak danas više nije beznadežna dijagnoza kakva je nekada bio – žene svih uzrasta sada imaju mnogo veće šanse za dug i kvalitetan život čak i nakon što im se postavi dijagnoza maligne bolesti. Ovo je posebno značajno kada se ima u vidu da svaka peta žena u Srbiji tokom života može doći u kontakt sa nekom vrstom raka, dok se svake godine registrovane hiljade novih slučajeva.

Veliki korak u tretmanu raka predstavlja uvođenje personalizovane medicine, gde se terapija određuje prema tipu tumora i genetskim osobinama svake pacijentkinje. ‘Za većinu pacijenata danas se planira lečenje na osnovu sveobuhvatnog genetskog profilisanja tumora, što omogućava izbor najefikasnije terapije’, ističe dr Zoran Popadić, medikalni onkolog.

Genomsko testiranje tumora omogućava ne samo optimalan izbor terapije, već i praćenje toka bolesti. Analize poput određivanja cirkulišuće DNK tumora (ctDNA) pomažu u ranom otkrivanju povratka bolesti i proceni potrebe za dodatnim lečenjem posle operacije. Ova metoda je naročito važna za žene koje su operisale rak dojke, jajnika ili grlića materice, jer im pruža veću sigurnost u praćenju zdravstvenog stanja.

Imunoterapija i ciljani lekovi donose revoluciju u poslednjim godinama, jer omogućavaju da čak i žene sa uznapredovalim ili metastatskim rakom žive duže i kvalitetnije. ‘Nekada je bilo nezamislivo da žene sa metastatskim rakom, na primer dojke ili pluća, žive godinama nakon dijagnoze. Danas je to realnost za mnoge pacijentkinje’, naglašava dr Popadić.

Dijagnoza karcinoma ne mora biti kraj životnih planova, a izuzetno je važno otvoreno razgovarati sa lekarom o svim opcijama lečenja i mogućim ishodima. ‘Podstičemo pacijentkinje da se aktivno uključe u proces lečenja, jer pozitivan stav i dobra informisanost igraju važnu ulogu u ishodu terapije’, dodaje dr Popadić.

Lečenje raka danas je timski rad: odluke o terapiji donose se u okviru multidisciplinarnog tima koji čine onkolozi, hirurzi, radiolozi i drugi specijalisti, što smanjuje rizik od greške i omogućava optimalan izbor terapije za svaku ženu.

Uz napredak u terapijama, sve češće se postavlja pitanje da li rak može postati hronična bolest. ‘Danas je moguće da mnoge vrste raka, čak i u kasnoj fazi, pređu u hronično stanje uz očuvan kvalitet života’, navodi dr Popadić. Dužina i kvalitet života zavise od vrste raka, ali i od angažovanosti i ličnosti svake pacijentkinje.

Za žene koje žele najnovije terapije, kliničke studije su često prilika da pristupe inovativnim lekovima koji još nisu deo rutinske prakse.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Jutarnji odlazak u toalet je čest, ali lekari ističu da je lični ritam najvažniji za zdrav stomak

Redovno pražnjenje creva igra veliku ulogu u zdravlju svake žene, a jedno od najčešćih pitanja je koliko često i kada treba ići u toalet. Stručnjaci iz oblasti digestivnog zdravlja ističu da ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve – najvažnije je da svako pronađe ritam koji mu odgovara.

Prema gastroenterolozima, potpuno je normalno da zdrava odrasla osoba ima pražnjenje od tri puta dnevno do tri puta nedeljno. Ukoliko ne osećate bol, naprezanje ili druge neprijatnosti, ovakav ritam je znak zdravlja. Jutarnje pražnjenje je uobičajeno jer se creva aktiviraju posle sna, dok hormon kortizol, koji raste nakon buđenja, dodatno podstiče njihovu aktivnost.

Mnoge žene primećuju da im kafa ili doručak ubrzavaju potrebu za odlaskom u toalet. Ovaj efekat nastaje zbog gastrokoličnog refleksa – prirodnog odgovora organizma kada želudac signalizira crevima da se pripreme za prijem nove hrane. Zato je sasvim normalno da posle doručka imate potrebu za pražnjenjem.

Ipak, stručnjaci savetuju da ne treba forsirati odlazak u toalet ukoliko ne postoji potreba. Dr Ana Jovanović, specijalista gastroenterologije, naglašava: „Najvažnije je da slušate svoje telo. Ne forsirajte pražnjenje ako nemate potrebu, jer to može povećati rizik od hemoroida i drugih tegoba.”

Za zdravu probavu ključne su zdrave navike: ishrana bogata vlaknima iz voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica, dovoljan unos vode i redovno kretanje. Ove navike olakšavaju redovno pražnjenje. Takođe, upravljanje stresom je važno jer postoji povezanost između mentalnog stanja i rada creva – nervoza i anksioznost mogu dovesti do problema sa zatvorom ili prolivom.

Ako primetite promene u učestalosti, izgledu stolice ili imate bol, posavetujte se sa lekarom. Pravovremena konsultacija može sprečiti ozbiljnije tegobe.

Zaključak lekara je da ne postoji univerzalno idealno vreme za pražnjenje creva. Iako je jutro najčešći trenutak, najvažnije je da pratite sopstvene potrebe i negujete navike koje podržavaju zdravu probavu. Za sve dileme obavezno se obratite stručnjaku.

Pravovremeno reagovanje i male promene navika mogu sprečiti ozbiljne smetnje i očuvati zdravlje ramena

Sve više žena, bez obzira na godine, suočava se sa bolovima u ramenu zbog savremenog načina života – dugotrajnog sedenja, rada za računarom i ponavljajućih pokreta. Ignorisanje prvih simptoma poput nelagodnosti ili zatezanja, naročito nakon spavanja ili dužeg mirovanja, može za posledicu imati ozbiljne hronične probleme. Rameni zglob je izuzetno pokretljiv, ali upravo zbog toga podložan povredama i preopterećenju. Najčešći uzroci bola kod žena su nepravilan položaj tokom sedenja, fizička neaktivnost, ali i promene koje dolaze s godinama, poput degeneracije ili hormonskih promena u menopauzi.

Ako se simptomi poput bola, ukočenosti, slabosti ruke ili trnjenja prstiju zanemare, moguće su trajne smetnje koje otežavaju svakodnevne aktivnosti – od oblačenja i podizanja dece do obavljanja kućnih poslova. Problemi mogu uticati i na kvalitet sna, a često se javljaju i napetost u predelu vrata i ramena ili glavobolje.

Specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, dr Dragana Ilić, poručuje: „Dugotrajni bol u ramenu nikada ne treba zanemariti, posebno ako se javi posle povrede ili je praćen slabošću i trnjenjem. Prava dijagnostika i pravovremeno lečenje mogu sprečiti razvoj komplikacija i trajnih smetnji.”

Ako bol u ramenu traje duže od dve do tri nedelje, pojačava se ili se širi niz ruku, neophodno je obratiti se lekaru. Posebno treba biti oprezan ako se simptomi pogoršavaju nakon povrede, pada ili naglog pokreta ili ako remete san i dnevno funkcionisanje. U tim situacijama lekar će proveriti pokretljivost zgloba, preporučiti potrebne dijagnostičke preglede i predložiti plan tretmana.

Kako biste sprečile prelazak bola u hronično stanje, preporučuje se redovno vežbanje i istezanje, pravljenje kratkih pauza tokom rada za računarom i održavanje pravilnog držanja. Kod akutnog bola mogu pomoći topli ili hladni oblozi, ali je za dugoročno rešenje važno obratiti se specijalisti. Žene u menopauzi treba da obrate pažnju na pojavu tzv. „smrznutog ramena“ koje je češće u ovom periodu života.

Najvažnije je da svaka žena prepozna signale svog tela i ne odlaže posetu lekaru ako primeti uporne tegobe. Za tačnu dijagnozu i adekvatne savete, konsultujte se sa stručnjakom.